Sa 21 je pobegao iz zatvora, da bi posle 56 godina našli penzionera: Ovako je izgledalo pravo "Bekstvo iz Šošenka"

Frenk Frešvoters nije ime koje bi mnogi prepoznali, ali njegova priča predstavlja jedan od najdužih bekstava od pravde u modernoj američkoj istoriji.

Ovaj nekada običan čovek postao je pravi "begunac iz Šošenka", sa sudbinom koja je na kraju nadmašila i najbolje filmske scenarije. Njegov život bio je obeležen neprekidnom potragom za slobodom i skrivanjem, što je trajalo skoro pet decenija.

Iako film "Bekstvo iz Šošenka" nije inspirisan stvarnim događajima, već je u pitanju kratak roman Stivena Kinga koji je nastao iz njegove mašte, ova priča kao da je bila direktna inspiracija samom autoru za stvaranje ovog remek-dela.

Nesreća koja je sve promenila

Frenk Frešvoters je 1957. godine imao 21 godinu kada je počinio saobraćajni prekršaj u rodnom Ohaju. Dok je vozio brže nego što je trebalo, izgubio je kontrolu nad vozilom i udario pešaka, koji je na mestu ostao mrtav. Sudija je bio milostiv i izrekao mu uslovnu kaznu, koja mu je omogućila da izbegne zatvor.

Međutim, mladi Frenk nije mogao da se nosi sa strogim uslovima koji su mu nametnuti. Prekršio je uslovnu kaznu i zbog toga je 1959. godine završio iza rešetaka u kazneno-popravnom domu u Ohaju. Posle kratkog boravka u ovoj ustanovi, Frešvoters je prebačen u radni logor sa minimalnim obezbeđenjem, poznat kao "Farma Honor", gde su zatvorenici imali više slobode, ali i više šansi za bekstvo.

Bekstvo: Početak novog života

Frenk Frešvoters je iskoristio priliku koja mu se ukazala u "Farmi Honor". Jednog dana u oktobru 1959. godine, jednostavno je napustio logor i nikada se nije vratio. Beg je bio tako neprimetan da vlasti nisu odmah shvatile da je Frešvoters pobegao.

Zatvorenici su imali više slobode i obavljali su različite fizičke poslove na otvorenom, što im je omogućavalo lak pristup spoljašnjem svetu.

Frenk Frešvoters nije bio tipičan zločinac – nije bio nasilan niti opasan, pa su ga čuvari smatrali niskim rizikom. Zbog opuštenog nadzora, Frešvoters je mogao detaljno da planira svoje bekstvo.

Bekstvo je izveo na relativno jednostavan način. Iskoristio je trenutak kada nije bio pod neposrednim nadzorom i samo napustio radni logor. Prema izveštajima, jednostavno je odšetao iz logora, koristeći slabosti sistema koji je bio zasnovan na poverenju i niskom nivou obezbeđenja.

Kako je "Farma Honor" bila udaljena od gustih naseljenih područja i u ruralnom okruženju, Frešvoters je verovatno prethodno istražio rute za bekstvo i osigurao osnovne potrebe za putovanje. Nakon što je pobegao, uspeo je da se udalji dovoljno daleko pre nego što su čuvari shvatili da ga nema.

Kada je njegov nestanak konačno uočen, on je već bio daleko od Ohaja.

Naredne decenije proveo je u bekstvu, menjajući identitete i izbegavajući sve oblike kontakta sa zakonom. Frenk je promenio ime u Vilijam Koks, živeći u malim zajednicama širom Sjedinjenih Američkih Država. Vešto je izbegavao sve što bi moglo da ga razotkrije – nije imao vozačku dozvolu, izbegavao je posete lekarima i društvene interakcije sveo na minimum.

Njegova nova identitetska konstrukcija bila je toliko uspešna da je uspeo da vodi relativno miran i povučen život.

Ponovni susret sa pravdom: 56 godina kasnije

Uprkos tome što je skoro pet decenija uspešno bežao od pravde, vreme je konačno stiglo Frenka Frešvotersa. U maju 2015. godine, njegovo bekstvo je završeno nakon što su američki maršali, koristeći najmoderniju tehnologiju i pristupe, uspeli da ga pronađu u ruralnoj Zapadnoj Virdžiniji.

Sve je počelo jednim kucanjem na vrata...

Frešvoters je otvorio vrata. Kroz otvorena vrata, zamenik šerifa okruga Brevard je podigao crno-belu sliku Frešvotersa kao mladića. Pitao je da li Frešvoters, koji sada ima 79 godina, sa sedom bradom, naočarima i proređenom sedom kosom skupljenom u rep, prepoznaje tog čoveka.

"Nisam ga video dugo", odgovorio je Frešvoters.

Zamenik je tada postavio pitanje, iako su obojica znali odgovor.

"To si ti, zar ne?"

Frešvoters je potom odgovorio:"Bio sam nekada."

Tako se Frenk predao predstavnicima zakona, bez otpora.

Za njegovo pronalaženje najzaslužniji su digitalni forenzičari i tehnologije za prepoznavanje lica. Naime, stari dokumenti iz njegove prošlosti, uključujući fotografije i otiske prstiju, upoređeni su sa savremenim bazama podataka. Kombinacija podataka dovela je istražitelje do ruralne zajednice u Zapadnoj Virdžiniji, gde je Vilijam Koks živeo miran život kao penzioner.

Bio je to kraj jedne od najdužih potera u istoriji američkog pravosuđa.

Posledice i epilog

Posle hapšenja, Frešvoters je vraćen u Ohajo gde je trebalo da se suoči sa preostalim delom svoje kazne. Međutim, njegov slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i medija, podsećajući mnoge na poznatu priču iz filma „Bekstvo iz Šošenka". Mnogi su pokazali simpatije prema starcu koji je uspeo da pobegne iz kandži zakona i živi mirnim životom gotovo 56 godina.

Na kraju, Frank Frešvoters nije doživeo dug boravak u zatvoru. Sud je uzeo u obzir njegovo vreme u bekstvu, godine i zdravstveno stanje, i odlučio da ga pusti na slobodu. Ovaj potez pokazao je da, iako pravda ponekad može biti spora, ona jeste dostižna.

Priča o Frenku Frešvotersu ostaje kao svedočanstvo o tome koliko daleko neko može otići u potrazi za slobodom i koliko je teško potpuno pobeći od prošlosti. Njegov život bio je jedno dugo putovanje, putovanje koje se završilo zatvorenom petljom, ali i jednim neobičnim pomirenjem s prošlošću.

Frenk Frešvoters ima 88 godina, još uvek je živi i živi povučenim i mirnim penzionerskim životom u Zapadnoj Virdžiniji u Americi.

Bonus video: