Podzemni grad Karađorđevića sa puno tajni: Nećete verovati šta sve kriju odaje, a ovako se spremao kralj za bekstvo
Tajni grad Karađorđevića u Malom Zvorniku služio je za evakuaciju kralja Petra Drugog, nakon napada na Kraljevinu Jugoslaviju.
Autor:
Kralj Petar Drugi Karađorđević je pre tačno 83 godine odavde, iz podzemnog grada koji se krije u stenama malog mesta na Drini - Malog Zvornika, otišao iz Srbije. Kad je prešao most na Drini, nazvan po ocu mu, kralju Aleksandru, noga poslednjeg kralja u nas više nije mogla da kroči na tlo otadžbine.
Sabijen međ Drinom i stenama, Mali Zvnornik čuva i nekada tajni podzemni Karađorđevića grad. Isti onaj koji 1930. poče da gradi kralj Aleksandar da ima kad izbije rat, ali ne i dovrši u potpunosti jer smrt ga stiže u Marseju '34. Ipak, po zvaničnim podacima poslužio je sinu mu, mladom kralju Petru Drugom, da se ovde krije od nacista između 9. i 12. aprila 1941. Iako su u vladarevim memoarima dani i mesta malo drugačije raspoređeni, fakat je da je u Malom Zvorniku poslednji put koračao Srbijom.
Njegova gradnja započeta je 1931. godine, a prekinuta je kraljevom smrću 1934. godine u Marseju. Do tada, izgrađeno je oko dve trećine. Na ovom mestu, koje je, prema arhivima i pravljeno kao ratno komandna lokacija i sklonište za veći broj ljudi, poslednju noć pred izbeglištvo proveo je i mladi Petar II Karađorđević, u aprilu 1941. godine.
Dugačak oko kilometar i po, lavirint hodnika skriva prostorije, sobe, sale, kabinet i dvorane, izmalterisane i okrečene u belo, spremne da prime od tri do pet hiljada ljudi.
Njegova gradnja započeta je 1931. godine, a prekinuta je kraljevom smrću 1934. godine u Marseju. Do tada, izgrađeno je oko dve trećine. Na ovom mestu, koje je, prema arhivima i pravljeno kao ratno komandna lokacija i sklonište za veći broj ljudi, poslednju noć pred izbeglištvo proveo je i mladi Petar II Karađorđević, u aprilu 1941. godine.
Ovaj podzemni grad se nalazi u steni visokoj od 30 do 80 metara, a projektovao ga je, prema nekim izvorima Rus Žilov, u to vreme veliki stručnjak za kopanje rudnika. Prema današnjim analizama, ovaj grad je mogao da služi i kao atomsko sklonište.
Na oko pet hiljada kvadrata smešteni su i kapela sa mestom za oltar, jedina prostorija ukrašena ornamentom, dok su ostali zidovi išarani potpisima retkih posetilaca.
Čak i po najvećim vrućinama, ovde je temperatura prijatna oko 16 stepeni i bez vlage, zahvaljujući prirodno šupljim stenama koje su dodatno izdubljene.
Još se istražuje šta se sve nalazi u sedamdesetak prostorija, ali je poznato da su tuneli iskopani u obliku časnog krsta.
Ovaj podzemni grad, podignut između dva svetska rata, ima izlaz i u lagume rimskog grada Ad Drinuma, koji povezuje obale Drine.
Kad je kralj otišao, došli su - lovci na blago!
Ovde je bila invazija lovaca na blago, pošto su mislili da je Petar zakopao neko blago u podzemnom gradu. Kucali su ljudi po zidovima i svuda gde su se osećale šupljine, razbijali su zidove u nadi da će naći ćupove, zlatnike... Godinama je vođena polemika da li su nešto našli - veli, pa dodaje da se potraga rasplamsala sedamdesetih godina, kada je čovek iz Srpske Crnje pronašao neki ćup, pa da bi to opravdao pred komšijama, pričao da ga je našao u tunelima pored Drine. Svojevremeno je lokalni kožar ovde odlagao kožu, idealna je temperatura, ali neki su i pečurke uzgajali.
U nastavku pogledajte video kako je sve to izgledalo:
Bonus video: