Italijanka zavolela Masaji ratnika, 4 godine se nije vraćala kući: Njihov život u kući od balege i ljudskog urina šokira

Gaja Dominici, italijanski fotoreporter, rođena u Kolumbiji, imala je srećen život, tek je bila na početku dvadesetih godina, obilažila je svet i beležila prelepe prizore. Nije ni slutila da će joj poseta Keniji promeniti tok sudbine na filmski način! Naime, kada je 2014. godine otišča u ovu zemlju upoznala je Masaji ratnika koji joj je zarobio srce. Zbog njega je odlučila da ostavi sve i pristane da budućnost u plemenu.

- Da mi je neko, pre mnogo godina, rekao da ću jednog dana sresti Masaji ratnika, ludo se zaljubiti u njega, preseliti u savanu i sa njim dobiti ćerku, pomislila bih da je ta osoba luda. Umrla bi od smeha, a zapravo se sve tako dogodilo - priča Gaja i dodaje:

- Nas dvoje smo nezaustavljive mašine snova, projekata i ideja. Sve je izgledalo tako nemoguće, ali sada osećam da smo na pravom putu. I nije važno kuda nas to odvede. Bićemo zajedno. I neće biti važno šta će se desiti. Suočićemo se sa tim u dvoje.

U svoju domovinu se vratila 2018. godine, kako bi obavestila porodicu da je njeno srce našlo svoju drugu polovinu i da je vreme da se uda i nastani u Keniji. To je bio šok za njenog oca koji je saznao da će njegova ćerka živeti miljama daleko sa čovekom o kome ništa ne zna. Posebno ga je zaprepastio način života koji će voditi njegova mezimiaca.

Ali, šarmantnu Italijanku niko i ništa nije moglo da pokoleba. Sa Masai ratinkom Ntoijaijem Korutu stala je na ludi kamen 28. decembra 2018. u Šerija Hausu u Najrobiju i blagosloveni su prelepom ćerkom.

Gaju je njena nova zajednica Masai krstila i dobila je ime Naramatišo, a sada živi u dolini Rift sa svojom porodicom.

Obožava svog muža i uvek ga obasipa pohvalama.

"Život mi je dao retkog čoveka. Volim te, Ntoiiai", nedavno je objavila, a kod njega voli što je vrlo autentičan i sposoban za sve, te i kuva kada nju mrzi, što nikako nije u skladu sa kulturom Masaji plemena.

Italijanka obožava njihov način života u divljini i ne bi ga menjala ni za šta. Ne smetaju joj nu kuće od balege, ni to što nema struje, ni vode, kupatila, apsolutno ništa. Najbtinije je da bude sa svojim mužem i da oni grade svoju zajedničku budućnost. Iako se porodica u početku bunila, na kraju su prihvatili njen izbor, jer im je najbitnija Gajina sreća.

Kako izgleda kuća u kojoj Italijanka živi?

Imanje na kojem živi jedna Masai porodica, zove se boma. Ograđeno je bodljikavim biljem, koje sprečava dolazak predatora. Kuće se prave tako što se štapovi zabodu u pod, pa se grančice isprepliću oko njih i sve fiksira mešavinom od blata, trave, ljudskog urina i izmeta krave. Unutrašnji zidovi su obloženi kravljom kožom. Unutar kuća se nalazi 1-2 spavaće sobe, kuhinja – što je zapravo mesto gde se pravi vatra i prostor gde se čuvaju male koze. Svakih 9 godina grade nove kuće jer im termiti unište stare.

Deset kuća ima jednog glavešinu – Balozi, koji rešava konflikte i odgovoran je za komunikaciju sa drugim Masai plemenima.

Život Masai plemena ostavlja ljude bez teksta

Postoji preko pedeset plemena starosedelaca poreklom iz Kenije. Masai su jedno od retkih plemena koje je uspelo da se drži većine svojih tradicija i održi svoju kulturu živom.

Trenutno se procenjuje da celokupna populacija Masaija ima oko 900.000. Govore jezik Maa, ali govore i službene jezike Kenije – svahili i engleski. Tradicionalni Masai domovi su tradicionalno građeni na veoma nepostojan način i u pokretu. Žene iz plemena su gradile domove i to u obliku kruga ili vekne.

Masai tradicionalno održavaju ceremonije 'punoletstva' tokom kojih se rog Velikog Kudua koristi za pozivanje svih onih koji su postali punoletni, iniciranih, na ceremoniju. Takve ceremonije traju deset ili više dana i uključuju dosta pevanja, plesa i flertovanja. Tokom ceremonije mladići će se postrojiti i pevati prema redu pevačkih žena koje stoje preko puta njih. Veoma jedinstven i zanimljiv prizor za videti. Neki delovi Masai tradicije su se promenili poslednjih godina. Do nedavno je ubijanje lava kopljem bio uslov za sve dečake koji su želeli da postanu Masai ratnici.

Masai kultura je usredsređena na verovanje da je Bog (koji se zove Engai, ili Enkai, na jeziku Maa plemena) stvorio stoku posebno za njih, i da su oni čuvari celokupne svetske stoke. Za Masaje, život se vrti oko gomilanja i ispaše velikih stada krava (i u manjoj meri, koza).

Pripadnice lepšeg pola se primaju u veliku bračnu zajednicu da bi gradile kuće, kuvale, čuvale decu i stoku, čija su grla neretko cenjenija od njih samih. Naime, ukoliko se glava kuće namerači na novog predvodnika stada ovaca ili koza, za njega neće dati novac, već će vlasniku ponuditi jednu od žena. Ako mu se ne svide, u obzir dolaze i ćerke (devojčice se već sa 13 godina udaju za starce) ili deca koja su još u stomaku!

Masai pleme jako voli svoju stoku i radi na tome da je ima što više. A muškarca koji ima manje od 50 grla smatraju siromašnim.

Surov način ophođenja prema ženama podrazumeva i batine ako urade nešto što nije po pravilima koja postavljaju isključivo muškarci. Išibaju ih, pa im daju loj da se namažu i saniraju povrede jer valja opet neko da pomuze stoku, pripremi ručak ili sagradi novu kuću kad se krene u potragu za novim izvorom vode.

Doduše, ni muškarci nisu pošteđeni. Ritual obrezivanja se kod dečaka radi naživo, a ako se zaplaču - biće ismevani celog života. Samo oni koji nisu pokazali strah biće svakih 15 godina izabrani u novu kastu ratnika, a najneustrašiviji među njima mogu da konkurišu za savet starešina ili za mesto šamana, koji jedini sme da proriče i na tradicionalan način leči svoje sunarodnike.

Muškarci se takmiče u skokovima u vis kako bi osvojili najlepšu devojku, a onaj koji najviše skoči ima pravo da bira koju dovodi iz drugog sela. S druge strane, neki brakovi se ugovaraju dok su deca još mala i kod njih je najbitnije koliko je krava muškarac spreman da ustupi zarad žene. A s obzirom da su Masai poligamisti, u prevodu bi značilo što više krava, to više žena", objašnjava Kristina.

Prepoznaju se po vrlo specifičnom načinu oblačenja. Masai garderoba je ranije bila koža ovce, dok je danas prepoznatljiva po crvenoj i plavoj tkanini na kockice ili štrafte. Sastoji se od dva komada tkanine koji se zove shuka – koji liče na marame, od kojih se od jedne pravi toga i vezuje na ramenu, a druga služi za pokrivanje ramena. Na nogama nose papuče koje se prave od automobilskih guma – delom zbog raspoloživosti materijala, a delom zbog izdržljivosti.

Žene su okićene nizovima perlica koje nose svaki put kada izađu iz kuće. To su najčešće ogrlice, minđuše, trake i kape za kosu. Odrasli muškarci nose crvenu odeću, dok dečaci nose crnu odeću, do obrezivanja. Kod Masai ljudi se često mogu videti razvučene uši koje su simbol mudrosti i poštovanja. Uši buše iglama, komadima drveta, stavljaju kamenje – i muškarci i žene.

Momcima iz plemena izbija se zub u donjoj vilici ukoliko imaju neko malo veće obrazovanje, jer je kod njih retkost da se uopšte i osnovna škola završi.

Naime, ljudi u Masai plemenu piju čistu kravlju krv ili u kombinaciji sa mlekom, jer smatraju da je veoma nutritivna i dobra za telo.