Ovih 5 stvari nikako ne smete reći anksioznim osobama: Ukoliko želite da im pomognete ni reči o ovome

Ukoliko se neko vama blizak suočava sa anksioznošću moate znati da svaka povratna informacija koja minimizira ili odbacuje njihovu zabrinutost može učiniti da se osećaju neshvaćeno i potencijalno anksioznije, kaže terapeutkinja Amber Benziger, LPC. To je tačno čak i ako pokušavate da budete podrška.

Takođe bi mogli da se osećaju kao da ih stalno osuđuju (socijalna anksioznost). Sve to može otežati spavanje ili fokusiranje (ili oboje) i čak ih može učiniti iznerviranim ili frustriranim bez očiglednog razloga. Dakle, ne, anksioznost nije zabavna i ljudima koji je iskuse potrebna je podrška prijatelja.

Stručnjaci otkrivaju najčešće odgovore na anksioznost koji donose više štete nego koristi. Evo šta ne smete da kažete nekome ko deli svoju anksioznost sa vama, zašto je to beskorisno i šta da radite umesto toga, prema terapeutima.

1. „Pogledajte sa vedrije strane!“

Umesto toga, ovakve vrste odgovora u osnovi odbacuju njihovu stvarnu anksioznost, koja ih može naterati da zadrže ova osećanja za sebe u budućnosti, kaže Benziger. Na kraju, ta sramota ih može sprečiti da dobiju podršku kako bi se osećali bolje, čineći brige još gore, kaže ona.

Takođe, ne bi trebalo da činimo da se drugi osećaju kao da greše što doživljavaju nešto drugo osim pozitivnosti, dodaje Benziger. To je tačno za svakoga, naravno, ali za ljude sa anksioznošću, toksična pozitivnost poput ove „može biti zaista poništavajuća“, kaže ona. „Prilično govorite: ’Način na koji se osećate nije pravi način na koji se osećate.’“ (To je isto kao da kažete ovo nekome ko je depresivan – ne bi trebalo.)

Bolje je samo obratiti pažnju na ono što govore i njihov govor tela, kaže psihoterapeut Dastin Čien, LCSV. Zatim razmislite o onome što vam izražavaju, kaže on. Možete reći nešto poput: „To definitivno zvuči zastrašujuće“ ili „Razumem zašto te to čini nervoznim“, predlaže on. Ovo im pokazuje da razumete i da ste siguran prostor za razgovor o stvarima koje ih zabrinjavaju.

Nakon što potvrdite njihovu anksioznost, takođe možete pitati kako možete biti podrška, kaže Benziger. Da li žele da razgovaraju o tome šta uzrokuje njihovu anksioznost? Da li traže savet? Uzmite primer vašeg prijatelja koji ide solo na venčanje. Ako traže pomoć, možete im pomoći da smisle načine da se izbore sa svojom anksioznošću tokom događaja. Mogli biste da zamislite uvodnike u male razgovore da biste olakšali neugodnost ili ponudili da budete dežurni ako im zatreba živahni razgovor kada njihova društvena anksioznost bukne. Mada, iskreno, možda bi samo želeli da daju oduška, kaže Benziger.

2. „Smiri se“.

Nikada u istoriji anksioznosti to što nekome kažete da se opusti nikada ga nije učinilo opuštenim. Kada ste u režimu brige, teško je da se oslobodite anksioznosti koja vam se vrti, znoji i izaziva mučninu!

Dakle, ako želite da zaista pomognete ovoj osobi da se oseća opuštenije, pitajte je da li je spremna da uradi neke vežbe uzemljenja kako bi se osećala stabilnije. To bi moglo izgledati kao da zajedno udahnete nekoliko puta ili ih prođete kroz zatezanje i otpuštanje delova njihovog tela (poznato kao progresivna relaksacija mišića), predlaže Benziger. Ovakve vrste trikova mogu da izvuku ljude iz njihovih anksioznih spirala i vrate se u sadašnji trenutak, objašnjava ona.

Kada je neko zaista uznemiren ili čak ima potpuni napad panike, držanje za ruku ili trljanje leđa takođe može da mu pomogne da se oseća kao da je neko fizički tu za njega, psihijatar Šreja Manijar Nagula, MD, ranije je rekao za Vondermind. (Samo vas naterajte da prvo pitate da li je u redu.)

Dok vežbe uzemljenja ovde mogu biti neverovatno korisne, koregulacija je takođe u igri, kaže Čien. Ostajući mirni i prisutni sa njima, na neki način im kažete da je ovde bezbedno, objasnila je psihoterapeutkinja i somatski trener Jolanda Renterija, LPC. I to može pomoći u regulisanju njihovog nervnog sistema. To je kao da im dozvoliš da pozajme malo tvoje hladnoće.

Drugi način da se neko olakša u režimu opuštanja je da se u potpunosti odvrati od anksioznosti. Pokažite im smešnu fotografiju svoje mačke ili im recite nešto divlje što se dogodilo danas, predlaže Benciger. Ako zaista žele da razgovaraju sa vama o svojim brigama, ne menjajte temu. Ali uvek možete pitati da li žele smetnju, kaže ona.

3. „Verovatno preterujete.“

Ljudi sa anksioznošću često znaju da su stvari zbog kojih su zabrinuti iracionalne, kaže Benziger. Ali to ne menja kako se osećaju zbog njihove anksioznosti.

Recimo da je tvoja sestra ubedila da je njen S.O., koji nije slao poruke ceo dan, u nevolji. Reći joj da preteruje može da je uznemiri više nego što već jeste, kaže Čien. I, kao što smo objasnili, moglo bi da je osramoti da ućuti, pogoršavajući njenu anksioznost, napominje Benziger. Povrh svega ovoga, moguće je da vaša sestra misli da vam smeta i da počne da brine o tome, dodaje Benziger.

Bolji način da pomognete nekome da preoblikuje svoje uznemirene misli je da ih izazovete, kaže Benziger. Cilj je da se uđe u racionalniji način razmišljanja. Možda pitaju da li misle da postoji logičan razlog za sve što se dešava, predlaže Benziger. Da li je moguće da je tvoja sestra ostavila telefon u torbi za teretanu ili je zauzeta na poslu? To može pomoći nekome da vidi da su njihovi strahovi manje verovatni nego što im pripisuju.

Ljudi sa anksioznošću imaju tendenciju da skaču na negativne misli šta ako, objašnjava Benziger. Dakle, skrećući njihovu pažnju na pozitivnije ili neutralnije ishode, mogli bi da utišaju svoju anksioznost, kaže ona.

4. „Znam kako se osećaš.“

Ovo ne znači da je pričanje o svom iskustvu sa anksioznošću najgora stvar ikada. To nije istina. Iznošenje sopstvenih briga može biti čin ranjivosti, zbog čega izgledate verodostojniji nekome sa anksioznošću, kaže Čien. To im takođe pokazuje da nisu sami, dodaje on.

Ali ako razgovarate u potpunosti o sebi, skidate fokus sa situacije druge osobe, što može signalizirati da ne mislite da je ono kroz šta oni prolaze toliko važno kao ono što delite, kaže Benziger . Takođe im ne nudite onoliko podrške koliko biste mogli, dodaje ona.

Dakle, ne odbacujete, bolje je da, opet, pitate šta im treba. Ako žele da saslušate njihove brige, uradite to. Zatim im možete pokazati da ste povezani tako što ćete reći: „I ja sam zabrinut zbog ovakvih stvari“ i pitati da li žele da čuju šta ste radili u prošlosti zbog svoje anksioznosti, predlaže Benziger. Ako jeste, to je vaše zeleno svetlo. Samo ne zaboravite da im vratite mikrofon.

5. „Nemam vremena za ovo.“

Ponekad nemate mentalne energije ili vremena da saslušate nekoga da oduška - i to je u redu! Međutim, ako nekome sa anksioznošću kažete da ne možete da pričate, to može značiti da vam nije stalo kroz šta oni prolaze, kaže Čien. Oseća se kao odbijanje. I, kao što smo rekli, zadržavanje briga u sebi kada želite da razgovarate o njima može ih učiniti intenzivnijim.

Pošto ne mogu da vam čitaju misli, pokušajte da postavite granicu na empatičniji način. Možete reći nešto poput: „Želim da čujem o ovome, ali trenutno sam zauzet. Možemo govoriti kasnije?" Chien predlaže. Ili: „Važno mi je da sam u potpunosti prisutan kada sam ti potreban. Možemo li da isplaniramo vreme za razgovor kada budem u boljem prostoru?” kaže Benciger.

Na ovaj način, osoba zna da vam je stalo i da ste spremni da razgovarate u nekom trenutku, ali ste i dalje iskreni u vezi sa onim što možete da podnesete u ovom trenutku. Radi se o vama, ne o njima, kaže Benziger. Ovo im daje mogućnost da vam se vrate kada budete spremni ili da nađu nekog drugog sa kim će razgovarati što pre, ako je hitno.

Bonus video: