Pozvala sam njegovu bivšu ženu da me nauči kako da spremam njegovo omiljeno jelo: A onda se desilo nešto neverovatno

Raskid je težak, a postaje još teži kada do jučerašnji partner pronađe novu sreću. Međutim, "prošli život" izabranog ne može izazvati ništa manje bola samom činjenicom svog postojanja. Mogu li bliski odnosi između bivših i sadašnjih postati lek za negodovanje i razočarenje, ili će samo izazvati rane i pogoršati odnose?

„Obećavam da ću te voleti dokle god bude odgovaralo mojim potrebama i dok nas okolnosti ne rastave“ – čini se da sve ide ka tome da će se na sličan način urediti i tradicionalni bračni zavet. Drugi brakovi, koji su predstavljali skandal pre samo dve stotine godina, sada su svakodnevica.

Međutim, društveni ugovor nam još nije dao gotova rešenja za korektnu interakciju sa novim partnerima bivših i starih ljubavi sadašnjih. Gledajući napredne porodice, može se doći do zaključka da su „nove” i „stare” žene u obavezi da postanu najbolje prijateljice, ali nije činjenica da je to zaista dobra ideja. Hajde da pogledamo primere iz života i poslušamo mišljenje psihologa.

„Zaista je mudro i dalekovido postati prijatelj sa bivšom ženom svog muškarca“, kaže Ksenija, korisnik interneta. „Na kraju krajeva, trebalo bi da budete zahvalni ovoj ženi zbog njega, zbog toga kakav je on bio za vas. Nisam odmah odlučila da se sprijateljim sa ženom čiji se muž razveo zbog mene. Prvo me je mučila pomisao da sam uništila porodicu; a drugo, osećala sam neku privlačnost prema njoj, želela sam da upoznam onu sa kojom je bio pre mene. Neću da krijem da je u ovome bio trenutak mazohizma, ali mislim da sam to prebacila na praktičnu stranu. Sada veoma dobro komuniciramo i često dobijam informacije koje mi pomažu da izgradim odnose i donesem prave odluke tamo gde je ona donela pogrešne. Veoma mi je drago što je prihvatila moj recipročan korak. Moj muž je takođe bio veoma zadovoljan kada smo postali prijatelji.”

„Nova supruga mog muža me je odvela u svoju orbitu čim su se venčali“, napisala mi je na društvenim mrežama. „U početku sam bila iznenađena, a onda sam pomislila, pa, zašto da ne? priseća se još jedna korisnica društvenih mreža Varvara. „Ali nismo se sprijateljili: ona je mnogo mlađa i uopšte nije moj tip. Jedva sam je se otarasila. I dalje ponekad piše, poziva me da izađemo. Ja uvek odbijam. Zar ona nema s kim da se druži?“

Glumica Dakota Džonson i frontmen grupe "Kold plej" Kris Martin odlučili su da se venčaju još 2018. godine, a priča se da je buduća mlada čak došla na ideju da za organizatora pozove mladoženjinu bivšu suprugu Gvinet Paltrou.

Međutim, jasno je odakle je došla ova ideja: Kris i Gvinet su raskinuli kao visoko civilizovani ljudi - bez senke nezadovoljstva jedni prema drugima, ni kapi otrova, a Martin ostaje odan prijatelj svoje bivše žene. Više puta se divio njenoj sposobnosti da uspostavi korisne kontakte i „najdragoceniji adresar u celom Los Anđelesu“, tako da ne možete naći boljeg izvođača radova. Štaviše, razvod od Martina nije postao razlog da Paltrou prestane da brine o svojoj ličnoj sreći (čitaj - da kontroliše svoj život).

Kažu da se Krisova veza sa oskarovkom Dženifer Lorens delimično raspala zbog toga što muzičar nikada nije prestajao da izuzetno blisko komunicira sa bivšom, a bivša nije volela ni tadašnju suprugu, koja nije bila oduševljena prijateljstvom bivše supruge svog izabranika.

Ali mlada Dakota se pokazala kao puna razumevanja, susretljiva i fleksibilna i prošla je sve nivoe kontrole Gvinet Paltrou.

Paltrou je uzela uzde u najvećoj meri: ona lično miri mladi par ako se iznenada posvađaju i uvek je spremna da Džonson da dobar savet. Ima mnogo toga da se nauči od njenog starijeg prijatelja!

„Moja majka se nekako upoznala i sprijateljila se sa prvom ženom mog oca i u kontaktu su skoro 20 godina“, kaže Viktorija na društvenim mrežama. „Tada nije bilo mobilnih telefona ni kurira, pa ju je zvala na kućni broj. U početku, ova žena nije htela da priča, ali je popustila pod pritiskom moje majke. Moj otac je bio veoma izbirljiv u hrani i uvek je hvalio kuvanje svoje prve žene. Tako je moja majka želela da uspostavi vezu sa njom kako bi naučila njene veštine. Rezultat: moj otac je odavno mrtav, ali njegove žene su prijateljice, idu jedna kod druge na kafu i ćaskaju satima. Moja majka je postala kuma svom unuku. Ne razumem u potpunosti šta ih drži zajedno, ali izgleda da je prijateljstvo obostrano, i to je u redu. Inače, moja majka nikada nije naučila da kuva.”

„U početku sam bila veoma prijateljski nastrojena prema prvoj ženi mog muža, uspela sam da pronađem zajednički jezik sa njenim sinom i činilo mi se da bi bilo u redu da se sprijateljim sa dečakovom majkom. Davno su se razveli, nema šta da se deli, ona ima novu porodicu“, kaže Marija, korisnica na uinternetu. „Rado nam je dolazila u posetu, bila sam veoma srećna što sam u njoj našla blisku osobu, ali postepeno nam je, moglo bi se reći, sela za vrat. Njen novi brak se raspao, nekako je poludela, a ona kao da je odlučila da je bivši muž njeno vlasništvo. Sve je počelo nevino: pomozite da donesem namirnice, popravite lampu, a onda je, kako mi se učinilo, počela je da ga udara. Dosta naglo sam prestala da komuniciram, bila je to ružna scena. Onda smo ponovo počeli da komuniciramo, ali na distanciran način.”

I zaista, avaj, dobre namere nove žene da izgradi interakciju sa prethodnom ne ispadnu uvek na pravi način.

Ema Heming je bila odlučna da usreći svog supruga Brusa Vilisa, za kojeg se udala 2009. godine – i otvorila je ruke i vrata svog doma Demi Mur, njegovoj bivšoj supruzi i majci tri ćerke. Ema i Brus su dobili još dve devojčice, a njegova ujedinjena porodica smatrana je uzorom nove bračne etike: svi su prijatelji, vole se i podržavaju, prava idila.

Ema je često naglašavala: „Volim Demi, šta god da se desi, ona je deo naše porodice."

„Razbijanje pokrivača“ došlo je u teškom trenutku za celo čovečanstvo: na početku pandemije, Brus je odlučio da se izoluje ne sa Emom i mališanima, već sa Demi i njegovim starijim ćerkama. Kako su izvestili upućeni, ovo je za Hemingenovu bila poslednja kap koja je prelila čašu. Ona se iz sve snage držala staloženo, gledajući kako Demi, koja je puštena u kuću, postepeno jede lavovski deo pažnje „jakog momka“, kao da se pretvara u još jednu ćerku, i to najproblematičniju.

„Nisam rekla „ne“ kada je hteo da proba trojku“: odlomak iz knjige Demi Mur

Ali na kraju više nije mogla da izdrži i, kako su rekli izvori bliski porodici, dala je Murovoj ultimatum i naredila joj da uspori i da se neko vreme kloni njihovog muža.

Heming-Vilis je uspeo da izbegne razvod, Demi se povukla i prestala da objavljuje fotografije sa Brusom koje su iznervirale Emu. Sada je porodica mirna i svi su se okupili oko Vilisa, koji boluje od neizlečive bolesti.

Stručna mišljenja:

Da parafraziramo klasik, svaka priča o prijateljstvu između sadašnje i bivše supruge je komplikovana na svoj način. Da li zaista postoji neka sveta veza između „stare“ i „nove“ žene koju apsolutno treba aktuelizovati ili je bolje ostati neutralan što je duže moguće? Šta učiniti ako „mlađa“ žena uporno traži naklonost „starije“, da li treba verovati u iskrenost takvih impulsa i da li se oni mogu ekološki suzbiti? Ko je odgovoran za to kako ceo ovaj trougao funkcioniše? Zamolili smo psihologe da podele svoja mišljenja.

Brak je društvena institucija i ima svoje mehanizme. I bivša supruga i nova žena su određeni društveni statusi. Ali ako ljude ne povezuju imovinska, poslovna pitanja i deca, posle razvoda najčešće se distanciraju, pa je malo verovatno da će „starije“ i „mlađe“ supruge imati preduslove za komunikaciju.

Prvi brak je sistem koji je uništen. Novi brak je sistem koji je stvoren. To su različiti sistemi sa različitim izazovima. U svim društvenim interakcijama postoji motiv. Uvek je bolje direktno pitati šta se dešava nego da pogađate da li je druga žena vašeg muža došla da se „sprijatelji“ sa vama u vašem braku.

Nova supruga bivšeg muža možda želi da bude prijateljica sa bivšom ženom kako bi upoznala decu ili razumela šta se zaista dešava između bivše žene i „zajedničkog“ muža. Ako je prethodna žena aktivna u životu „zajedničkog“ muža, onda će „mlađa“ žena neminovno morati da uspostavi veze sa njom, jer je to osoba koju će na ovaj ili onaj način posmatrati. I ovde je zaista bolje komunicirati - možda ne biti prijatelji, već uspostavljati odnose kako bi bili svesni aktuelnih stvari i imali priliku da utiču na ono što se dešava, ako je potrebno. Na taj način možete se zaštititi od osećaja da ste u mraku ili napada ljubomore.

Takvi odnosi između dve žene imaju budućnost i šansu da prerastu u nešto zaista značajno u životima obe žene, ako postoje neke druge veze osim muškarca. Ali ako im je jedino zajedničko muškarac, onda je malo verovatno da je takvo prijateljstvo zaista potrebno.

Šta da radite ako ste postali predmet pažnje nove supruge i niste spremni da odgovorite simetrično? Ako vam takva komunikacija predstavlja teret, u suštini beskorisna i ne utiče ni na šta u vašem životu, onda je možete vrlo mirno odbiti, navodeći da ne vidite potrebu. Ali ako vi i vaš bivši muž imate zajednički kontekst, onda je dar sudbine da nova žena dođe sama, jer će ipak biti bolje da uspostavite ove veze.

Ali ako se bivša žena iz nekog razloga pojavi i želi da se druži sa novom ženom, a nema dece ili zajedničkog posla, onda je prvo pitanje: šta ona želi? Očigledno, postoji neka skrivena korist koju ona želi da dobije, a činjenica da nije očigledna predstavlja izvesnu opasnost.

Deca menjaju sve. Ovo je najteže pitanje od svih i aspekt koji se ne može zanemariti. Ako žena uđe u život muškarca koji ima decu, onda uloga nove žene zavisi od toga sa kim žive. U svakom slučaju, bolje je uspostaviti ravnopravan odnos sa majkom kako se komunikacija ne bi poremetila, a svima je lakše i svako je na svom mestu. Nova supruga ne postaje roditelj deci, već postaje deo porodice. A unutar porodica, otvoreni prijateljski odnosi pod jasnim uslovima su uvek dobrodošli. Interakcija će se morati obaviti na ovaj ili onaj način, a sukob, ako do njega dođe, može u velikoj meri da zakomplikuje situaciju. Ako uđete u porodicu sa decom, moraćete da se uronite.

Kada deca žive sa bivšom ženom, situacija je malo jednostavnija. Na svojoj teritoriji, svaka žena je ljubavnica, ali negde između postoji muškarac sa roditeljskim obavezama. Zajednica će biti učvršćena samo ako nova žena pomogne muškarcu da bude otac, pogotovo što se u novom braku mogu pojaviti i deca. Ako pokažete takt i smirenost prema bivšoj ženi, uspostavićete siguran prostor između dve porodice.

Kakav odnos između različitih žena jednog muškarca može se smatrati optimalnim i zdravim? Ovde je važno napomenuti da je odnos između bivše i nove supruge ugovoran.

Mi uspostavljamo ove odnose jer su oboje uključeni u ovaj kontekst, ali u različitim ulogama. Sledeći korak je razumevanje ko je u kojoj ulozi u ovim odnosima. Sadašnja supruga ima više prava, a vi imate pravo da iznesete pravila svoje porodice bivšoj ženi i tako izgradite subordinaciju koja bi svima odgovarala. Neophodno je uzeti u obzir da strahovi, sumnje, ljubomora sve u velikoj meri komplikuju. Napad neizbežno vodi u odbranu.

Ako shvatite da ne možete izbeći uspostavljanje odnosa, potrebno je da se nađete na neutralnom mestu i razgovarate o trenutnom poretku. Nakon što se odmah dogovorite, možete se vratiti na činjenicu sporazuma i periodično vršiti reviziju - da li sve ide kako je dogovoreno? U suprotnom, sve će biti izobličeno i izokrenuto, postaće čudno i teško.

Ono što se lako zamenjuje sa ženskim prijateljstvom možda i nije. Prijateljski, pa čak i bliski odnosi između ljudi ujedinjenih komplikovanim vezama postaju sve češći u savremenom svetu. Ovo je relativno nova norma lepog ponašanja ili trenda, ali situacije u kojima se bivši i sadašnji ukrštaju i komuniciraju su sve ređe.

Kada se žene nađu u takvom trouglu (bivša žena – muškarac – sadašnja žena), mogu da se pretvaraju da su prijateljice. Ali kada dođu da me vide, kažu: „Morala sam da sedim sa njegovom drugom ženom“ – na primer, ako govorimo o porodičnim događajima koji zahtevaju prisustvo mnogih likova.

U svojoj praksi često nailazim na činjenicu da spolja veza izgleda normalno, ali ispod ove maske kriju se strah, ljubomora, posesivnost i sumnja u sebe. A sa takvom pozadinom, prijateljstvo sa bivšim može izgledati povoljno, jer obećava nove informacije, neku vrstu kontrole. Ali ja bih to ipak smatrao imaginarnim. Čini se da ako pokušam da izdržim i bar spolja pokažem dobar stav, onda će se prema meni ponašati dobro, a ne spletkariti iza mojih leđa. Ali u takvoj situaciji žena koja je prinuđena da sama sebi zgazi grlo gubi više nego što dobija.

Kvalitetna komunikacija između dve žene jednog muškarca je zaista moguća ako su obe na visokom nivou svesti. Ovo se zove diferencijacija: kada ste u stanju da shvatite gde se završavaju vaše granice i gde počinju granice druge osobe. Kada ste u mogućnosti da komunicirate ne sa svojim produžetkom ili slikom iz svoje glave, već sa živom osobom i možete videti njene potrebe u drugoj ženi. Tada se može izgraditi odnos između prošle i sadašnje porodice. Ne bih ih nazvao prijateljskim, ali mogu postati prilično topli, prijateljski raspoloženi. Reciprocitet je njihov važan kvalitet. Kod nas sam se sa ovim susreo veoma, veoma retko, iako je pojava ovako nečega uobičajena. Ali na Zapadu, sa njihovim institutom psihoterapije i dugogodišnjim porodičnim tradicijama, takva svesna interakcija je mnogo češća.

Tradicionalna porodica sa tradicionalnim patrijarhalnim vrednostima postaje prošlost na Zapadu. Ovde je to još uvek prihvaćeno, a jedan od glavnih znakova patrijarhalnog sistema je ozbiljna nejednakost između muškaraca i žena. U mnogim porodicama žena je u zavisnom položaju – ne nužno finansijski, već i moralno – i prinuđena je da komunicira sa bivšim mužem, na primer, zato što on tako želi ili mu to odgovara. Ona se plaši da se meša u ovo ili misli da mu se neće dopasti odbijanje i da će biti posledica.

Ako vas je ljubaznost "druge" žene iznenadila, sjajno je imati priliku da branite svoje granice. Predložio bih taktiku mekog betonskog zida. Veoma ljubazno joj recite da ovo nije prikladno, da vam se ne sviđa. Navedite da sam, kao, spreman da se nađem i ljubazno klimnem glavom prilikom predaje deteta, ali više ne mogu. I uopšte, ove granice treba postaviti sa samim partnerom, a ne sa njegovom novom ili bivšom ženom. U stvari, on je taj koji stvara ovaj trougao, a sami njegovi učesnici ne moraju nužno imati trajne emocionalne veze.

Čini mi se da je u savremenom svetu sasvim moguće da žene imaju veze sa jednim muškarcem, i kada su prestali da mu budu saputnici. Istraživači kažu da smo danas u eri „serijske monogamije“ – ljudi započinju veze tokom celog života, a te veze su prilično jake, ali ograničenog trajanja – ne traju ceo život, već 5-7 godina.

Takođe se dešava da dve žene koje su osetile srodstvo duša možda i ne znaju da su nekada bile saputnice iste osobe. Ali ako su oboje prešli na prijateljsku međuljudsku komunikaciju preko jednog bivšeg muža, onda ovde opet sve zavisi od diferencijacije, spremnosti da se povuče granica između svojih osećanja i osećanja druge osobe. Ako je bol gubitka već prevaziđen i delo tuge nakon razvoda je već završeno (a može ostaviti ozbiljne rane), onda ne vidim kontradikciju u takvom prijateljstvu. Ako i dalje ostanu neke bolne posledice razdvajanja, onda će to najverovatnije biti odnos u kome jedna od strana ima neku očiglednu ili skrivenu korist, neki motiv.

Zapitajte se koliko je ova veza iskrena, koliko ste spremni da održite visok nivo poverenja. Ako osećate laž, ulov (sa vaše strane ili sa strane vašeg novog prijatelja), ako osećate neku senku potrebe da „provirite kroz ključaonicu“ kada komunicirate sa njom, da saznate nešto - takvo prijateljstvo je ne baš pošteno. I ako jeste, da li vam treba?

Bonus video: