Sveti Vasilije Ostroški je episkopa Varnavu spasio strašne bolesti: Licem u lice sa smrću, zapisao kako se izvukao

Sveti Varnava Hvostanski Ispovednik suočio se licem u lice sa smrću kada je bio mladić. Kada je jedva uspeo da preživi, zapisao je kako ga je spasila sveta voda sa Ostroga.

Objavljeno: 24.06.2024. 17:54h
Autor:
Foto: Wikipedia

Episkop Varnava, svetovnog imena Vojislav Nastić, rođen je 31. januara 1914. godine u gradu Geri, u Sjedinjenim Američkim Državama. Već sa osam godina, zajedno sa roditeljima, preselio se u Sarajevo gde je nastavio svoje školovanje.

Nakon završetka osnovne i gimnazije, sa višim tečajnim ispitom, Vojislav je zajedno sa ocem otišao u Ohrid kod episkopa Nikolaja Velimirovića da zatraži blagoslov za upis na Bogoslovski fakultet u Beogradu. Njegov put ka duhovnom zvanju bio je ispunjen iskušenjima, ali i čudesima koja su potvrđivala njegovu veru.

Jedan od najznačajnijih trenutaka u njegovom životu dogodio se 1929. godine, kada je kao učenik četvrtog razreda gimnazije oboleo od teškog šarlaha. Epidemija koja je tada harala Sarajevom pogodila je i episkopa Varnavu, dovodeći ga na ivicu života i smrti. Kuća njegove porodice bila je zapečaćena zbog zaraze, a njegova majka, u očaju i dubokoj veri, obratila se Svetom Vasiliju Ostroškom za pomoć.

foto: Printscreen/YouTube

Nekoliko meseci pre nego što se upokojio, u jula 1964. godine episkop hvostanski Varnava pristupio je moštima Svetog Vasilija, a nakon poklonjenja moštima svetitelja, ispričao je slučaj svog isceljenja svetom vodicom iz manastira Ostrog. Kada je ispričao ovaj istiniti događaj, episkop Varnava umoljen je da ga i pismeno izloži, što je on učinio.

- Bio sam u četvrtom razredu gimnazije. Bilo je to u zimu 1929. godine. U Sarajevu je vladala epidemija šarlaha. A bilo je i na par dana pred Svetog oca Nikolaja, naše krsne slave. U kući se užurbano spremalo za slavu. Majka je mesila posne kolače i spremala bakalar. Naša kuća držala se svetih pravila i zakona, moj otac bio je spreman pre i da ne slavi, nego da omrsi na Svetog Nikolaja.

I tada je grom udario iz vedra neba. Ja sam se toga dana jedva vratio iz škole. Odmah sam legao u postelju. Ali već sutra ujutru, kola za hitnu pomoć odvezla su me u bolnicu. Šarlah. Kuća je naglo izmenila ceo izgled, iz gradskog fizikata došli su ljudi i na kućna vrata stavili cedulju sa natpisom: „Zarazna bolest“. Na plakatu je bila naslikana mrtvačka glava, znak smrtne opasnosti za posetioce.

foto: Printscreen/YouTube

Sveti otac Nikola te godine došao je našoj kući tužno. Kuća je bila zaključana. Jedina briga ukućana bila je moje zdravlje i moj život. Bio sam najteži bolesnik u celom zaraznom odeljenju. Već su me morali i vezati. U vrućini i bunilu hteo sam da skačem kroz prozor.

Kad je doktorima izgledalo da je sve svršeno i izgubljeno, dopustili su da majka dođe da bude sa mnom u poslednjim časovima moga zemaljskog života.

Kad je majka došla nisam je prepoznao. Već sam bio primio kamfor injekciju. Poslednju pomoć. I tada, kad su se sestre i bolničari razišli, kad je majka ostala sama sa mnom, izvadila je iz svoje tašne jednu malu bočicu. U njoj je bila sveta vodica ostroška. Duboko, žarko i potresno, kako samo majka može, moja mila majka molila se Bogu, Svetoj Majci Božijoj i svetome Čudotvorcu Ostroškom.

Ja se nisam mogao sam podići. Majka me je tri puta zapojila svetom vodicom, darom Svetog Vasilija Ostroškog i ja sam otvorio oči. Prepoznao sam svoju dragu roditeljku i moliteljku, svoju suznu molitvenicu.

foto: STIL / Privatna Arhiva

Pomogla mi je da se pridignem i prekrstim. Zajedno sa njom očitao sam Oče naš, i pao u slatki, okrepljujući san, koji mi je doneo zdravlje i život do današnjeg dana- zapisao je u svom svedočanstvu episkop Varnava, koji je posle isceljenja svetom vodom sa Ostroga, zajedno sa svojim ocem otišao u Ohrid kod episkopa Nikolaja (Velimirovića) da zatraži blagoslov za upis na Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Ovo čudesno isceljenje nije bilo samo fizičko spasenje, već i duhovno obnavljanje koje je učvrstilo episkopa Varnavu u njegovoj veri. Posle tog trenutka, njegov život bio je posvećen služenju Bogu i crkvi, a on sam postao je svetionik vere i nade mnogima koji su se našli u teškim trenucima. Posle upokojenja, kanonizovan je kao Sveti Varnava Hvostanski Ispovednik, njegove mošti počivaju u Manastiru Beočin, a SPC ga proslavlja 12. novembra.

Stil/Religija

Bonus video: