Nakon karijere u Realu, Peđa se prepustio opijatima, proćerdao hiljade: Sad radi u magacinu za 400 evra i sažaljevaju ga

Predrag Spasić bivši reprezentativac Jugoslavije krajem 80-tih i početkom 90-tih godina, je pojam za potkovicu, detelinu sa četri lista, zečiju šapu, uvek je odlomio veći deo pilećeg jadca, jednostavno čovek je rođen pod sazvežđem srećnih zvezda.

Spale je načinio prve fudbalske korake u fk Ilićevo iz Kragujevca, o njegovom talentu ne treba trošiti previše reči.

Bio je štoper.

Tako je Spale jednog dana, pored sveg, kako su mediji pisali, manjka talenta prešao u veliki Real iz Madrida, taj dan će tadašnji sportski direktor Reala smatrati kao dan kad bi mu bilo bolje da je momentalno dao otkaz. Na promociji u novom klubu kao što običaj nalaže nov igrač kluba izađe na zeleni tepih Santjaga Bernabeua i pokaže svoje fudbalsko umeće, ispimpluje par puta ramenom, kolenom, glavom. Naš Spale je samo bacio loptu i uklizao za njom, postalo je jasno kakav je igrač je došao u klub.

Uzeo im je Spale strašne pare i ušao u legendu kluba, šuknuo je par autogolova, dobijao crvene kartone, čak je zauzeo svoje mesto u najgorem timu u istoriji Reala. Niko nije bio siguran šta je navelo upravu slavnog Reala da iskešira tada ogromnih 1,2 mil. za krsnog Kragujevčanina.

Nakon toga punih 20 godina nije radio ništa, pisao se da je traži pomoć prijatelja i kolega kako bi preživeo.

Nekadašnji fudbaler Partizana i reprezentativac Jugoslavije Predrag Spasić, rekao je da mu je autogol koji je kao defanzivac Reala u sezoni 1990/91. dao u derbiju sa Barselonom ubedljivo najteži momenat u karijeri.

Predrag Spasić, koji danas ima 59 godina, ostao je zapažen u svetu fudbala kao veliki tragičar s kojim se sudbina poigrala.

Sve se dogodilo 19. januara 1991. godine, u 19. kolu Primere, na “Kamp Nou”. Barsa je povela golom Laudrupa u 18. minutu, a Butragenjo je poravnao rezultat deset minuta kasnije. Meč je nažalost odlučio Spasić u 62. minutu kada je posle jednog centaršuta, sam i neometan ispred svog gola zahvatio loptu glavom i poslao je u sopstvenu mrežu.

- To je, taj momenat. Lopta je došla sa strane. Teško, mnogo teško. Ceo stadion u Barseloni posle skandira moje prezime. Teško mi je bilo i posle meča, u svlačionici. Nisam nikada uspeo da se vratim, na nivo na kom sam bio, rekao je Spasić u emisiji Oko na RTS-u.

Stameni Kragujevčanin, koji je karijeru završio u 31. godini, istakao je još nešto.

- Nisam se baš najbolje snašao u tom trenutku. Završio karijeru, zaradio, trebalo mi je vreme. Sad je na sreću sve u redu, rekao je Spasić okružen prijateljima.

Podsetimo, španski As uvrstio je Spasića na listu najgorih pojačanja u istoriji tima iz Madrida.

- Bio je jak kao stena, ali sam uskim strukom. Kamp Nou mu je skandirao nakon autogola. Odigrao je 22 utakmice za Real, pre nego što je prešao u Osasunu i bio pod manjim pritiskom - opisao je AS Spasića.

Spasić je karijeru počeo u kragujevačkom Radničkom, preko Partizana i dobrih nastupa na Mundijalu 1990. dospeo je do dresa Reala, ali je brzo otišao u Osasunu, zatim i u Marbelju, da bi u beogradskom Radničkom, završio karijeru samo pet godina od odlaska iz Madrida.

Kako je Spasić proćerdao sav novac?

Predrag Spasić se suočava s teškom ekonomskom situacijom nakon što je izgubio sav novac koji je zaradio tokom svoje uspešne karijere u fudbalu. Nažalost, njegova priča ukazuje na izazove s kojima se mnogi sportisti susreću nakon što se povuku iz profesionalnog sporta.

Spasić je tokom svoje karijere zarađivao značajne sume novca igrajući fudbal, ali nažalost, nije uspeo da očuva tu finansijsku stabilnost. Kako bi investirao svoje prihode, odlučio se za ulaganje u projekat koji se, nažalost, nije isplatio i završio je bankrotom. Ovaj neuspeh je verovatno bio emotivno i finansijski težak udarac za Spasića, čija je karijera bila obeležena uspesima na fudbalskom terenu.

Borba sa depresijom

"Da, lična. Posle svega toga imao sam nekih problema, uložio sam u jednu firmu neka sredstva koja su mi zbog bombardovanja i svega onoga što se dešavalo, propala, doživeo sam finansijski gubitak. Posle toga sam se razočarao. Pao sam u neku letargiju, depresiju i još neke dodatne loše stvari su se dešavale u mom životu, tako da sam se bogami jedno deset godina borio sam sa sobom i uz pomoć familije, mog brata Bojana i jedne doktorke koja mi je puno pomogla, uspeo sam da se stabilizujem i izlečim od depresije“, ispričao je Predrag Spasić za Sport klub.

"Pa, meni kada se to sve izdešavalo, malo više sam se povukao u sebe jer sam krivio samog sebe što sam dozvolio da se meni to desi. I onda sam se sklanjao od ljudi, bilo me je iskreno i sramota svega. Tako da je neko vreme prolazilo. Sada imam 59 godina, može da se desi da završim, da upišem tu trenersku, pa da vidim. Nikad nije kasno."

Danas, Spasić se suočava s potrebom za ekonomskom podrškom i živi skromno. Njegov trenutni posao u magacinu u Kragujevcu donosi mu prihod od svega 400 evra mesečno, što je znatno manje nego što bi se očekivalo od nekadašnjeg fudbalskog profesionalca.

Iako je suočen s ovim teškoćama, Spasić zrači izuzetnom snagom volje i odlučnošću da se suoči s izazovima. Izjavom da "treba biti jak da se sve savlada," pokazuje da nije izgubio svoju borbenost i optimizam.

Pre toga, Spasić se 30 godina nije pojavljivao u medijima, a nakon što je javnost saznala za ovaj slučaj, javilo mu se Udruženje veterana Real Madrida.

To udruženje pomaže bivšim igračima kraljevskog kluba i nije retkost da fudbaleri koji su igrali za Real imaju finansijskih problema.

Sada su obećali da će pomoći Spasiću.

"Srećan sam zbog toga. Ponosan sam, možda sam ja kriv. Sve što mi se desilo jako me je pogodilo i nisam ni sa kim razgovarao. Živeo sam u tišini i zatvorio se u sebe", rekao je Spasić.

Autogol karijere Predraga Spasića

Jedan od ključnih trenutaka koji će zauvek ostati urezani u pamćenju fudbalera Predraga Spasića je autogol koji je postigao u meču protiv moćne Barselone. Taj trenutak, iako bolan za njega, ostao je neizbrisiv deo njegove karijere i njegovog sportskog nasleđa.

Spasićeva karijera bila je obeležena izvanrednim trenucima i uspesima, ali upravo ovaj autogol ostao je kao senka nad njegovim sportskim putem. Kada se priseća tog trenutka, Spasić ne krije da bi ga promenio da može. Taj osećaj odgovornosti za sopstveni autogol i svest da je taj trenutak mogao promeniti tok utakmice i možda i celu njegovu karijeru, duboko su ga pogađali.

Opisavši sam trenutak autogola, Spasić prenosi svoje osećaje i nerazumevanje tog trenutka. Golman je preuzeo inicijativu i postavio se kao da će rešiti situaciju, ali to je dovelo do nesporazuma između njih dvojice. Spasić je bio zatečen, a lopta je završila u mreži, čime je Barselona povela u tom meču. Ovaj gol nije samo označio prednost Barselone, već je ostavio dubok emotivni trag na Spasiću.

"Golman je krenuo na loptu i rekao da je njegova… Zaklonio me je i ja sam bukvalno bio zatečen, da li tamo ili ovamo i ne znam, postavio sam glavu baš gde ne treba. Najgore mi je bilo kad su navijači Barselone skandirali moje ime. Pobedili su nas tada 2:1."

Najteže za njega bilo je suočavanje s posledicama tog trenutka na terenu i van njega. Trenutak koji je promenio tok utakmice i ispisao se kao njegov autogol ostao je zauvek urezan u njegovoj memoriji.

Ipak, Spasićeva karijera treba da se pamti po mnogo više od tog autogola, jer je doprineo fudbalskom svetu i ostavio svoj trag u istoriji igre.

Stil/Sportklub/Magazin Oko