DIGLA SAM ČARŠAV I POLJUBILA GA MRTVOG, JOŠ JE BIO TOPAO: Neverovatna ljubavna priča Olivera Ivanovića i Milene Popović
- Shvatili smo da je vredno da se borimo za našu ljubav, i borili smo se od prvog dana - rekla je svojevremeno Milena Popović o njenoj vezi sa Oliverom.
Autor:
Život Milene Popović i njenog sina Bogdana tog 16. januara 2018. godine zauvek se promenio. Njen suprug Oliver Ivanović ubijen je ispred prostorija njegove stranke u Severnoj Mitrovici, a istina i dalje nije otkrivena. Iako je uspela ponovo da zavoli i pronađe sreću, podvlači da bol sa Oliverom nikada ne prolazi, samo je kroz godine naučila da živi sa njim.
O Oliveru je slušala odmalena. Sa njegovim srednjim sinom je bila školska drugarica, a njena majka je trebalo da bude kuma na njegovom venčanju. Oliver je tada bio u vezi o kojoj je pričao ceo grad, a Milenina majka je bila najbolja drugarica njegove devojke.
- Ta veridba je iznenada raskinuta i onda je moja mama sa njegovom bivšom verenicom noći i noći preplakala zbog Olivera. I ja sam tako dosta slušala o Oliveru, jer on je bio jako lep, harizmatičan i svi su ga voleli. Bio je, jednostavno, poseban. Sreli smo se kod zajedničkih prijatelja na nekom okupljanju na kojem je on razgovarao sa mladim ljudima o obrazovanju. U jednom trenutku došao je do mene i počeli smo da pričamo o istoriji umetnosti, srednjevekovnoj umetnosti koja nas je oboje zanimala, i srpskim manastirima. Pažljivo me je gledao i slušao. Ja sam već tada osetila neku energiju, iako nisam smela sebi to da priznam, jer sam znala da je 30 godina stariji i da ga moja mama dobro poznaje - priseća se Milena i intervjuu za "Bazar".
Ipak, razmenili su brojeve i počeli sve intenzivnije da se dopisuju, a onda su shvatili da ne može da prođe dan, a da se ne čuju.
- Tada smo se dogovorili da se vidimo, i već na prvom sastanku smo znali da se među nama dešava nešto mnogo jače i da to oboje ne možemo da kontrolišemo. Tako je krenula naša veza, koja je u početku bila tajna. On je znao čija sam ja ćerka, a ja sam znala da je on čovek koji je 30 godina stariji od mene. Međutim, kako je vreme odmicalo, naša ljubav je samo rasla i Oliver je shvatio da mu ja u svemu odgovaram. Želeo je da to postane javna veza ali se plašio da se za mene veže zbog činjenice da sam dosta mlađa. Zato je otišao kod svoje najbolje drugarice, rekao joj za nas i zamolio je za savet. Ona mu je tada rekla nešto što mi je on kasnije priznao da mu je pomoglo da odluči: Jedna godina sreće više vredi nego ceo život životarenja bez ljubavi - priznaje Milena.
Put u Dubrovnik bio je presudan za njihovu ljubavnu priču. Naime, čuveni političar joj je predložio da "prevare" sve najbliže i da odu sami na letovanje, gde bi videli da li zaista među njima vladaju tako jake emocije, kao i da li mogu da funkcionišu kao par.
- Bili smo 13 dana u Dubrovniku gde smo proveli divno vreme zajedno, i kada smo se vratili sa tog puta, sutradan smo odlučili da počnemo da živimo zajedno. Tada sam svojim roditeljima saopštila da sam u vezi sa Oliverom. Moj otac me je pustio da kažem do kraja sve što sam imala i onda mi je rekao: "Ako si ti tako odlučila, u redu. Ali da znaš da je tvoj dečko godinu dana stariji od tvog oca i da, ako želiš da nastaviš sa njim, moraćeš da biraš između nas i njega. Jedno i drugo ne dolazi u obzir." Ja sam mu ponovila da sam sigurna da je Oliver moja sreća i moj život i istog trena spakovala stvari i izašla napolje.
Vremenom je Milenin otac, kao i cela familija, shvatio da njihova ljubav nije šala i da su ozbiljni u nameri da ceo život budu zajedno. Počeli su da popuštaju, a kada se rodio Bogdan, i jedni i drugi su bili presrećni.
- Moji roditelji su kasnije Olivera voleli više nego mene - kaže Milena.
Postao je kompletan sa Bogdanovim rođenjem.
- Porodio me je doktor Dušan Stanojević koji je bio Oliverov prijatelj, i odmah je pozvao Olivera da mu kaže da mu se rodio lep i zdrav sin i onda je dao slušalicu meni koja sam još ležala na stolu. Sećam se da je Oliver zaplakao i da mi se zahvaljivao što mu je život sada kompletan. On jeste imao već veliku decu, ali sada je pored sebe imao ženu koju voli, dom koji je toliko želeo dok je živeo sam, i u 58. godini je dobio peto dete. Plakala sam i ja, to je bila sreća kakvu mislim da nikada više neću moći da dotaknem u životu. Bogdanovo rođenje je slavio do zore u Skadarliji sa porodicom i prijateljima i cele noći me je zvao i slao mi slike. Bio je divan otac koji je u svemu učestvovao. Nije mu bilo teško ni da ustane noću da ga nahrani, da ga okupa i uspava. Govorio je da je Bogdan dete koje mu je bogom dano, a kada je bio u zatvoru on je bio njegov najjači motiv da sve izdrži, jer je najmlađi i tek je na pragu života. Sve što je radio, radio je za Bogdanovu budućnost, ali, eto, nisu mu dozvolili - zaključuje.
Dva puta nedeljno posećivala je muža dok je bio u zatvoru.
- Bogdan i ja smo svakog ponedeljka i četvrtka posećivali Olivera dok je bio u zatvoru. Nismo išli ni na zimovanja ni na letovanja, jer nam je bilo žao da on bude u pritvoru dok mi budemo negde drugde. Bogdan je sva slova i sve brojeve naučio sa svojim ocem u zatvoru - priča Ivanović.
Ističe kako su ona i njen pokojni suprug dokaz da ljubav sve pobeđuje.
- Shvatili smo da je vredno da se borimo za našu ljubav, i borili smo se od prvog dana i izborili smo se. Svima oko nas smo dokazali da ljubav uvek pobeđuje. Dobili smo divnog dečaka, i naša ljubav će da živi večno - rekla je Milena jednom prilikom.
Koban dan
Mislila je da je Oliver imao srčani udarm nije ni slutila da je upucan u grudi. Dok su lekari pokušavali da ga ranimiraju, nadala se da će čuti samo da je živ. Kada si joj rekli da nije izdržao i da je preminuo, nije htela da se odvaja od njega.
- Sećam se da sam ušla u tu sobu, Oliver je ležao pokriven belim čaršavom i to je, znate, scena kao na filmovima. Podigla sam čaršav i poljubila ga. U tom trenutku je još uvek bio topao... Posle su mi rekli da nisu mogli da me izbace iz sobe. Ja se toga ne sećam. Dva naša prijatelja su mi rekla da sam ga zagrlila i da nisam htela da ga pustim. Ne znam koliko je to trajalo... Cele te noći nisam htela da ga ostavim. Sedela sam pored njega, nisam poštovala nikakve naše običaje da idem kući da sedim sa ljudima. Ne, nisam htela da ga ostavim da tu noć bude sam - govorila je Milena kroz suze, kada se suočila sa najvećim gubitkom.
Tetovaža posvećena Oliveru
- Uradila sam tetovažu njegovog potpisa posle njegove smrti, na fotografijama se to ne vidi jer su baš sitna slova. U utorak je godišnjica Oliverove smrti i nikad nije lako. Januar nam je jedan od najtežih meseci. Nije lako najviše zbog Bogdana, ali eto pripremamo se za taj dan - rekla je Milena.