ANKSIOZNOST SE UZ JAKU VOLJU MOŽE ELIMINISATI: U borbi sa ovim poremećajem najvažnija je akcija, a najgora pasivnost

Anksioznost je najčešća bolest današnjice, a stres je često njen uzrok. Stručnjaci je definišu kao bezrazložno osećanje straha, uznemirenosti i brige, i ističu da je ovo jedan od najčešćih psiholoških problema u svetu. Osećanje straha za koje se ne može lako prepoznati šta ga je izazvalo često izaziva i doživljaj nemoći, jer pacijent ne može da se suoči s problemima koje jasno ne vidi. Stručnjaci za porodičnu psihoterapiju dali su nekoliko saveta za lakše prevazilaženje ovakvog stanja...

Kontrolišite zabrinutost

Odvojte jedan dan 30 minuta da biste se potpuno fokusirali na sebe. U ambijentu koji je udoban i prijatan i koji obezbeđuje mir i razmislite o onome što vas brine. Brige zspišite. Kad ih stavite na papir (iako ovo nekome zvuči suludo, zaista pomaže), videćete da je bar polovina neosnovana i da nema razloga da se zbog njih sekirate. Ako zaista postoji realan problem, razmislite koji je najbolji način da ga prevaziđete. Ne zaboravite: svaki problem je rešiv, samo treba pronaći najbolji način u mnoštvu izbora koji postoje.

Ne gurajte probleme pod tepih

Vratite se malo u prošlost i razmislite da li ste se do kraja izborili sa strahovima koji su vas tada mučili ili ste to gurnuli pod tepih. Iako trenutno nevidljivi, nerazrešeni problemi iz prošlosti često su uzrok anksioznosti. Zato se s nekim ljudima valja pomiriti, nekima oprostiti, a s onima koji loše utiču na vas zauvek završiti - zbog svog mira na duže staze.

Samo ne budite statični

Na listi svakodnevnih obaveza neka vam obavezno bude redovna fizička aktivnost. Tako ćete pokrenuti procese u organizmu, pre svega mišiće, i stimulisati proizvodnju hormona koji donose zadovoljstvo, opuštaju i relaksiraju nervni sistem. Ne mora to biti odlazak u teretanu ako niste za to, i pola sata hoda je sasvim dovoljno. Kad osetite da vas polako obuzima teskoba, dobro je i to da odmah počnite da se bavite nečim što traži malo snage, poput ribanja kupatila - to odvraća pažnju od navale trnjenja ruku i nogu, kao i pojačanog lupanja srca.

Muzika opušta

Kad ste kod kuće, slušajte muziku koju volite, ona opušta telo i podstiče lučenje hormona sreće.

Dišite duboko Čim osetite nalet neobjašnjivih strahova, prekinite sve aktivnosti i pet minuta dišite duboko i polako udišući i izdišući vazduh. Pri izdisanju je dobro usnama praviti vibraciju, to takođe smiruje.

Smanjite unos kafe i cigareta

Ako ste često anksiozni, ozbiljno razmislite da smanjite konzumiranje kafe, gaziranih napitaka, alkohola i cigareta, jer iritiraju centralni nervni sistem.

Olakšajte dušu

Razgovarajte s bliskim osobama o tome kako se osećate. Kad brige podelite s drugima, biće vam mnogo lakše.

Druženje opušta

Druženje sa osobama koje vam prijaju donosi opuštanje, a samim tim i manje anksioznosti.

Ne stidite se da odete kod psihijatra

Ako je potrebno i ako vaši strahovi postanu neizdrživi, obavezno se obratite psihologu ili psihijatru za pomoć, njihov posao je da pomažu ljudima koji imaju ovakve i slične probleme! Samo ne trpite!

Nema predavanja

I na kraju, ne zaboravite najvažniju stvar - u borbi sa anksioznošću najvažnija je akcija, a najgora pasivnost!