NIKO OD BOGA NIJE POBEGAO, GLEDAO NAS JE PREKO OGRADE KAKO SE MUČIMO: Prevario je ženu i ostavio zbog komšinice s 4 DECE

Emir Muharemović (41) iz Bosne od malih nogu preživljavao je neprijatne situacije u porodici. Naime, kada mu je otac prešao kod komšinice i ostavio majku, odrastao je preko noći i počeo da se suočava sa problemima već od malih nogu. Tek kada je osnovao svoj dom, pronašao je malo mira, ali je i konstantnoj borbi da ženi i deci obezbedi bolje uslove za život.

- Pre rata otac nas je napustio. Otišao je drugoj, a mi smo ostali samo sa majkom. On ju je prevario sa komšinicom. Otkako je otišao kod nje, nikada nam se više nije vratio. Gledao nas je preko plota, bila je iz istog sela, kuća do kuće. Kao da je bila neka viša sila, ili sebičnost, ne znam. Ali, od Boga se ne može pobeći - objašnjava porodičnu situaciju Tuzlo.

Jedan brat mu je poginuo veoma mlad, a ima još dvojicu i sestru.

- Majka je radila i trudila se da nas odgaji. Nisam uspeo da završim školu. Posle su i braća krenula da rade i tako. Sestra mi je udata blizu, a u selu živimo samo braća i ja. I oni su oženjeni, imaju porodice - jedan troje, drugi sedmoro dece - priča.

Uplovio je u prvi brak vrlo nezreo, te se ubrzo i razveo. A onda je upoznao 15 godina mlađu devojku iz Glogova, koja mu je odmah ukrala srce.

- Ukrala se, da je pitala njene, ne bi joj dozvolili - priznaje Tuzlo, a njegova supruga se nadovezuje:

- Sve je super, ne žalim se, hvala Bogu. Bavimo se poljprivredom, a i ko god nas pozove, radimo na dnevnicu. Kada sam došla da živim sa njim, otac, brat i amidža su odmah došli po mene da me vrate kući, ali ja nisam htela, želela sam da ostanem. Bili su u početu ljudi, ali sada je sve normalno. Prihvatili su i redovno dolaze - govori ova hrabra žena koja ima svega 26 godina.

Već 12 godina su u braku i imaju troje dece - dve ćerke i sina. Živeli su u drvenoj kućici, sve dok im dobri ljudi nisu pomogli da se skuće.

- Posle 20 godina sam dobio dom. Poklonili su mi plac, jer nisam imao gde. Bilo je i ljudi iz Švajcarske koji su slali donacije da zavšim krov. I ja sam podigao dva kredita - govori Tuzlo i ističe da dnevno radi više od 10 sati, posebno tokom letnjih dana.

Nema stalan posao, a samim tim ni primanja, te se bori na sve načine da zaradi što više može i ostavi nešto sa strane za zimu. Ali, dešava se da ponekad nema dovoljno novca ni da pošalje decu u školu.

- Gde god me ko pozove, ja idem. Najbitnije mi je da imam deci za školu. Nekad ima, nekad nema. Šta da se radi. Tokom leta se mnogo više radi i štedim za zimu. Hvala i ljudima koji nam pomažu.

Najveći im je problem što nemaju vodu u kući.

- Nosimo vodu po 200 m. Donosimo u balonima za sve kuće potrebe, a kupamo se sa bokalima. I struja, i knjige, i garberoba za decu, hrana - sve je to skupo. Ali, bez vode je veoma teško živeti. Zvali smo ljude da vide gde je najbolje mesto za bunar, koliko sam imao, ja sam uložio, ali potrebno je još sredstava da se sve završi, kako bismo imali vodu u kići - govori Tuzlo koji se nada da će uskoro bar malo olakšati život svojoj supruzi i deci.