13 STVARI KOJE NE RADI RODITELJI MENTALNO SNAŽNE DECE: Jedna od njih je ključna za previše brižne mame

Svaki roditelj želi da mu dete bude pošteđeno poteškoća, da bude dobar učenik i da se jednoga dana bavi poslom koji će mu pružati zadovoljstvo i ujedno osigurati dobar život. Iako ne postoji recept za vaspitanje uspešne dece, psiholozi ukazuju na neke faktore koji ukazuju na uspeh. Prema pisanju magazina Business Insider, neki od običaja koji su zajednički roditeljima uspešne dece su sledeći.

U vaspitanju mentalno snažne dece, uloga roditelja je od suštinskog značaja. Postoje određeni principi i pristupi koje roditelji mogu primeniti kako bi podržali emocionalni i mentalni razvoj svoje dece. Ovi principi su često povezani s time što roditelji ne bi trebali raditi. Evo nekoliko ključnih aspekata koji se često naglašavaju:

Nikada ne odobravaju mentalitet žrtve: Važno je da roditelji ne podržavaju ideju da dete bude žrtva okolnosti. Umesto toga, treba ih podučavati kako da prepoznaju svoju moć da utiču na svoj život i prevazilaze izazove.

Kod deteta nikada ne stvaraju osećaj krivice: Roditelji bi trebali biti pažljivi da ne nameću osećaj krivice deci kao način kontrole ili kazne. Umesto toga, trebaju ih učiti odgovornosti za svoje postupke.

Ne fokusiraju se samo na dete: Iako je važno posvetiti pažnju deci, roditelji ne bi trebali zanemariti svoje potrebe i živote. Balansiranje između roditeljskih obaveza i ličnog blagostanja pomaže stvaranju zdravog okruženja za dete.

Ne dozvoljavaju da strah utiče na njihove odluke: Podsticanje dece da se suoče s strahom i izazovima, umesto da im dozvole da strah kontroliše njihove odluke, pomaže im da razviju emocionalnu snagu.

Ne udovoljavaju svakoj želji deteta: Prekomerno zadovoljavanje svih želja deteta može dovesti do nerealnih očekivanja i nespremnosti da se suoče sa neuspesima. Važno je postaviti granice i podsticati dete da razvija samostalnost.

Ne traže od deteta da bude savršeno: Perfekcionizam može biti štetan za mentalno zdravlje deteta. Umesto toga, roditelji bi trebali podsticati trud, učenje iz grešaka i prihvatanje nesavršenosti.

Traže od deteta da preuzme odgovornost za svoje postupke: Važno je da deca razumeju posledice svojih dela i nauče preuzeti odgovornost za njih.

Ne pretjeruju sa zaštitom deteta: Iako je prirodno brinuti se za bezbednost deteta, prekomerna zaštita može sprečiti dete da razvije samostalnost i sposobnost rešavanja problema.

Ne sprečavaju dete da ponekad pogreši ili donese pogrešnu odluku: Greške su deo procesa učenja, pa roditelji ne bi trebali preterano kritikovati dete zbog njih, već im pomoći da iz njih nauče važne lekcije.

Ne kažnjavaju niti emocionalno ucenjuju dete: Korišćenje emocionalnog ucenjivanja ili kazni može imati negativne posledice na mentalno zdravlje deteta. Umesto toga, roditelji mogu primenjivati pozitivne metode vaspitanja.

Ne izbegavaju osećaj nelagode kod deteta: Detetu treba dozvoliti da se suoči s neprijatnostima i izazovima kako bi razvilo emocionalnu otpornost.

Ne preuzimaju odgovornost za svaku detetovu emociju: Deca treba da nauče kako da izraze svoje emocije i rešavaju ih, a roditelji ne bi trebali preuzimati sve emocije deteta na sebe.

Ne zaboravljaju kod deteta podsticati osećaj zahvalnosti: Važno je učiti decu da cene ono što imaju i razvijaju osećaj zahvalnosti prema drugima.

Ovi principi pomažu stvaranju zdravog i podržavajućeg okruženja za rast i razvoj deteta, doprinoseći izgradnji mentalne snage i emocionalne stabilnosti, prenosi Index.hr.