NOKTI JOJ NISU RASLI: Jeziva priča o Karolini koja se iz kome probudila posle 32 godine, psihijatri potpuno ZANEMELI

Ova neobična priča o Karolini Olson zvuči kao nešto što bismo mogli videti na filmskom platnu ili pročitati u knjizi, ali je zapravo istinit događaj koji se odigrao na ostrvu Okno davne 1862. godine.

Karolina Olson rođena je na tom mirnom ostrvu i vodila je običan život sa svojom četvoročlanom porodicom. Međutim, sve se promenilo jednog hladnog zimskog dana kada je pala na klizavom trotoaru dok se vraćala iz škole. Iako se povredila, Karolina je uspela da se oporavi i nastavi sa svojim normalnim aktivnostima, što je navelo sve da pomisle da je povreda prošlost.

Ali, sudbina je imala drugačije planove za nju. Kada je napunila četrnaest godina, požalila se svojim roditeljima na zubobolju, ali niko nije mogao da pretpostavi šta će se desiti. Njena porodica je mislila da je to posledica mesečarenja i poslala je u krevet. Niko nije mogao da pretpostavi da će se probuditi čak 32 godine kasnije.

Doktor koji je stigao na ostrvo da istraži ovaj neobičan slučaj proveo je nekoliko dana proučavajući Karolinu. Njeno stanje je bilo potpuno misteriozno. Za razliku od tipičnih slučajeva kome nakon nesreće, Karolina je izgledala kao da je mrtva, ali je ipak bila živa. Njena kosa i nokti nisu rasli, a nije ni gubila na težini.

Šest godina kasnije, 1882. godine, Karolina je prebačena u grad Oskarshamn na lečenje elektrošok terapijom, ali i to je bilo bezuspešno. Lekari su je ponovo poslali kući i rečeno je njenoj porodici da jednostavno moraju da veruju u čudo. Tokom svih tih godina, dok je bila u dubokom snu, Karolina nije jela čvrstu hranu; hranili su je mlekom sa šećerom.

Bolnica joj je postavila dijagnozu neke vrste paralize povezane sa demencijom. Ono što je bilo neobično jeste da je, i pored njenog fizičkog stanja, njen um i dalje bio aktivan. Mogla je da reaguje na okolinu, što su primetili njeni roditelji kada je, mnogo godina kasnije, jedan od njenih braće preminuo, iako je bila u dubokom snu, Karolina je plakala.

Konačno, 3. aprila 1908. godine, sluškinja je pronašla Karolinu kako puzi po podu. Bila je mršava i bleda, osetljiva na svetlost i teško je govorila. Ova vest izazvala je veliko uzbuđenje u javnosti. Novinari, lekari i znatiželjnici posetili su Okno da je intervjuišu o njenom iskustvu, ali kada se probudila, nije se sećala ničega.

Nekako, Karolina je ostala 14-godišnja devojčica koja se probudila nakon dugog sna, iako je u stvarnosti prošlo 46 godina. Njena fizička pojava odgovarala je nekome ko ima između 25 i 30 godina. Onda su je podvrgli psihijatrijskim testovima u Stokholmu, gde se pokazalo da je zadržala sve sposobnosti koje je imala pre nego što je zaspala.

Ova priča ima srećan kraj. Karolina je živela još 40 godina nakon što se probudila, uvek čila i vesela, ljubazna prema svima koje je sretala. Veruje se da je imala trenutke svesti tokom ovih 32 godine, ali to se ne može sa sigurnošću dokazati. Ova neverovatna priča ostaje zagonetna i čudna, ostavljajući nas da se pitamo kako je moguće da neko može da spava toliko dugo i da se probudi gotovo nepromenjen.