ZAŠTO NAJINCESTUOZNIJA PORODICA LAJE NA LJUDE: Posledice razmnožavanja bliskih srodnika su jezive, a evo kako geni utiču

Dokumentarac koji se bavi pričom naincestuoznije porodice u Americi šokirao je javnost. Naime, porodica Vitaker pati od nedijagnostikovanog mentalnog stanja, koje je mnogima bizarno.

Porodicu čine Lorjen, Rai i Timi, ali i desetak drugih srodnika. Osim mentalnih bolesti koje imaju, žive u veoma lošim uslovima. Njihovi roditelji bili su prvi rođaci, odnosno delili su oba para baba i deda, zbog čega i imaju čitav niz genetskih komplikacija.

Mark Lait koji je objavio dokumantarni film o porodici Vitaker, gostujući u jednom podkastu otkrio je kako je izgledao njegov susret sa tom porodicom.

- Susret je bio potpuno izvan kontrole. Ti ljudi hodaju uokolo i oči im idu u različitim smerovima i još uz to laju na nas. Jedan od njih, ako pogledaš u oči i kažeš mu nešto, počne vrištati i bežati, a uz to mu padaju pantalone pa trči s pantalonama oko članaka - pričao je Laita i otkrio kako mu je trebala policijska pratnja kada je ponovo išao njima.

Naime, porodica Vitaker toliko je urođena da mnogi članovi imaju jasne mentalne smetnje i ne mogu pravilno da govore. Rej Vitaker može da komunicira samo kroz gunđanje i lajanje. Iako su informacije o osamljenoj porodici ograničene, spekuliše se da on pati od neverbalnog autizma trećeg nivoa.

Jedan od blizanaca se takođe oženio sopstvenom rođakom, što je dodatno povećalo rizik od bolesti. Kroz više generacija inbridinga, porodica je sada ima četiri puta veću verovatnoću da će patiti od retkih genetskih poremećaja.

Šta se dešava ukoliko se bliski srodnici razmnože?

U radu iz 2015. godine dr Aleks Prajson iz Nacionalnog saveta za rehabilitaciono obrazovanje napisao je da brak između bliskih rođaka povećava rizik osobe da nasledi DNK koja izaziva autizam ili druge probleme, prenosi Dejli mejl.

- I autizam i inbred poremećaji mogu imati slične abnormalnosti moždane strukture i/ili funkcije - napisao je dr Prajson u svom radu koji je poslat The Social Science Research Netvork.

- Skeniranje mozga ove dece pokazuje varijacije u obliku i strukturi mozga u poređenju sa neurotipskim ili normalnim mozgom koji se nalazi kod dece.

Iako je Rej neverbalan, on je i dalje pažljiv i odgovara na pitanja dok su ga intervjuisali poslednjih godina. Na pitanja anketara odgovarao bi gunđanjem, lajanjem, klimanjem glavom i poenima. Iako su njegovi odgovori nesigurni, neki jasno stavljaju do znanja da on razume šta ga pitaju i koji je tačan odgovor uprkos njegovoj nesposobnosti da govori.

Na primer, kada Reja pitaju šta jede, on pokazuje intervjueru svoj sendvič. Na pitanje o njegovom pokojnom bratu Frediju, on grca i pokazuje na njegov grob u blizini kuće.

Nije jasno da li je Rej ikada dobio zvaničnu dijagnozu za ovo stanje. Dok su mnoga autistična deca neverbalna, većina će na kraju razviti neki govor.

U retkim slučajevima, osoba će ostati neverbalna u odraslom dobu. Ovi slučajevi čine samo nekoliko slučajeva autizma u SAD. U funkciji koja se zove 'stimming', neki ljudi koji pate od stanja kao što su autizam ili poremećaj pažnje/hiperaktivnosti praviće nagle pokrete ili glasne zvukove kako bi stimulisali svoja čula.

To može uključivati lajanje, gunđanje, lupanje glavom, žvakanje noktiju i druge neobične radnje. Stručnjaci kažu da ove radnje pomažu osobi da izrazi i kontroliše svoje emocije kada je previše stimulisana ili ne može to da uradi kako treba.

Naučnici nisu utvrdili tačan uzrok autizma, verujući da je to mešavina genetskih faktora i faktora životne sredine.

Revolucionarna studija iz 2020. godine utvrdila je najjaču vezu između stanja i genetike. Predvođeni istraživačima sa Univerziteta Jejl, naučnici su prikupili genetske podatke od 35.000 ljudi i identifikovali 102 gena koji povećavaju rizik od autizma.

Ranije je samo 65 gena bilo povezano sa ovim stanjem. Među novootkrivenim genima bilo je 30 koji nikada ranije nisu bili povezani sa razvojnim poremećajem.

- Mnogi igraju ulogu u neuronskim vezama mozga. Ostali su prvenstveno uključeni u uključivanje i isključivanje drugih gena u razvoju mozga - napisao je dr Frensis Kolins, bivši direktor Nacionalnog instituta za zdravlje, o nalazima.

Čovek se rađa sa 20.000 do 25.000 gena. Polovinu dobijaju od majke, a polovinu od oca pri začeću. Ovi geni se nalaze u hromozomima osobe, proteinima koji se nalaze u jezgru ćelija tela.

Većina ljudi se rađa sa 23 para hromozoma, pri čemu svaki dvojac uključuje po jedan dobijen od svakog roditelja.

Dr Praison je objasnio da inbriding povećava rizik da osoba dobije gene koji dovode do stanja poput autizma.

- Čin incesta ne uzrokuje urođene mane. Ukrštanje povećava verovatnoću da se dete rodi sa dvostrukom dozom jednog ili više recesivnih genetskih problema koji mogu izazvati urođene defekte.

Ako je stanje genetsko, kako veruju dr Prajson i istraživači sa Jejla, onda su geni odgovorni za to relativno retki i ne izražavaju se često. Ali, ako dva člana iste porodice sa sličnim genetskim sastavom imaju dete, onda će svi rizici koji imaju da prenesu retko genetsko stanje na svoju decu biti povećani.

Za Reja, koeficijent je mnogo veći nego obično nakon ponovljenog srodstva u njegovom porodičnom stablu. Ovaj čovek je sin Grejsi i Džona Vitakera, rođaka koji su oboje deca blizanaca Džona i Henrija Vitakera.

Džon je i sam bio u incestuoznoj vezi, oženivši se svojom rođakom Adom Rigs. Par je imao 15 dece, od kojih imaju jasne intelektualne nedostatke. Preostali članovi porodice žive u Odu u siromašnim uslovima.