DR MIRJANA BRANKOVIĆ MAGIĆ: Koje žene imaju najveći rizik za rak dojke i da li je moguće zatrudneti posle hemioterapija?

Rak dojke predstavlja vodeći maligni tumor kada je reč obolevanju i umiranju žena u Srbiji, iako pravovremenom dijagnostikom i adekvatnom terapijom može u potpunosti da se izleči.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", poslednjih godinu dana registrovana je 4.561 novoobolela žena, a 1.691 je izgubila bitku za život.

Tragični podaci pokazuju koliko je pravovremeni redovni pregled važan za sve žene, upozorava čitateljke Stila dr Mirjana Branković Magić, genetičar u Institutu za onkologiju i radiologiju, detaljno objašnjavajući kad i na šta pripadnice lepšeg pola moraju da obrate pažnju.

*Srbija je na drugom mestu u Evropi po smrtnosti od raka dojke, sve više obolevaju mlade žene. Kako da promenimo ovu surovu statistiku?

- Da bi se smanjila smrtnost od raka dojke, neophodno je da se popularizuje prevencija ove bolesti tako što će se govoriti o faktorima rizika za nastanak ove bolesti, posebno o onim na koje možemo da utičemo načinom života. Takođe, treba insistirati na preventivnim pregledima koji se odnose na žene bez simptoma bolesti i koji omogućavaju da se bolest otkrije u početnim stadijumima, kada su šanse za izlečenje najveće.

Skrining raka dojke za žene između 50. i 69. godine sprovodi se u našoj zemlji mamografskim snimanjima dojki i na njega treba da se odazove što više žena.

*Koji faktori rizika posebno upozoravaju žene?

- Najvažniji pojedinačni faktor rizika za nastanak karcinoma dojke je starenje, učestalost obolevanja raste iznad pedesete godine. Osim faktora rizika, koji podrazumevaju fizičku neaktivnost, gojaznost u postmenopauzi, prekomernu konzumaciju alkohola, pušenje, naročito je važna pozitivna porodična istorija na karcinom dojke. Žene koje imaju u porodici obolele od ove bolesti - majku, sestru - treba da se redovno podvrgavaju kontrolnim pregledima kod onkološkog hirurga.

*Koliko pomaže genetičko testiranje? Šta ono podrazumeva?

- To je proces koji uključuje više koraka - savetovanje pre testa, po potrebi izvođenje laboratorijskog testa za otkrivanje štetnih promena u genima odgovornim za nastanak nasledne predispozicije i savetovanje nakon toga. Pre testa se na osnovu podataka iz lične i porodične istorije procenjuje potreba određivanja štetnih promena kod osobe koja treba da se testira.

Zahvaljujući genetičkom testiranju, moguće je sklonost ka obolevanju otkriti na vreme, dok je žena još zdrava i dok joj je moguće ponuditi metode za smanjenje rizika od obolevanja.

*Da li svaka žena može da mu se podvrgne?

- Svega 5-10 odsto obolelih nosi naslednu predispoziciju, pa genetičko testiranje nije skrining test za opštu populaciju - njemu treba da se podvrgavaju osobe koje ispunjavaju kriterijume za testiranje. Ne može se svako obolevanje povezati s naslednom formom bolesti. Baš zbog toga se tokom savetovanja pre testa procenjuje da li je žena kandidat za testiranje i pružaju joj se relevantne informacije o ovom procesu.

*Koliko je danas u Srbiji moguće uspešno lečenje raka dojke i produžetak života bez rizika od pojave udaljenih metastaza?

- Uspešnost lečenja zavisi od stadijuma u kome je bolest otkrivena. U početnim stadijumima bolesti rizik za pojavu udaljenih metastaza je najmanji, ali se ne može sasvim isključiti.

Uspešnost zavisi i od mogućnosti primene inovativnih lekova. Zato se stručna udruženja, uz podršku udruženja pacijenata, zalažu za uvođenje novih terapija na liste RFZO.

*Početkom godine Republički fond za zdravstveno osiguranje doneo je odluku da se o njihovom trošku obolelima od malignih bolesti omogući zamrzavanje jajnih ćelija, spermatozoida i embriona pre početka lečenja. Koliko to znači?

- Karcinom dojke je prevashodno ženska bolest. Kod 7-10 odsto novoobolelih žena bolest se javlja do 40. godine. Zbog pomeranja starosne dobi u kojoj se žene danas ostvaruju u roditeljstvu, a i zbog činjenice da onkološko lečenje, posebno hemioterapija, utiče na plodnost, odluka RFZO da podrži zaleđivanje jajnih ćelija onkoloških pacijentkinja do 40. godine pre početka antikancerske terapije veoma je dobra.

Osim toga, po završetku lečenja, RFZO će im omogućiti da o trošku fonda završe proces vantelesne oplodnje (IVF). To će omogućiti mladim ženama koje su obolele da se ostvare u roditeljstvu, čime se potpomaže i njihov povratak u normalne životne tokove.

*Na šta žene posebno treba da obrate pažnju?

- Žene treba, počev od 18. godine, da se podvrgavaju samopregledima dojke - traže eventualne promene na njima. Ukoliko uoče bilo kakve nepravilnosti u tkivu, asimetriju, iscedak iz bradavica, treba odmah da se obrate lekaru. Treba zapamtiti i da samopregledi dojke nisu zamena za kliničke i radiološke preglede.

*Šta još savetujete pripadnicama lepšeg pola?

- Uvek treba da misle o zdravlju svojih dojki. Danas postoji mnogo podataka o tome u različitim medijima, informacije se pojavljuju i u vidu flajera koje štampaju udruženja pacijenata. Treba poštovati uputstva o preventivnim pregledima. Međutim, koristim priliku da uputim i reči ohrabrenja novoobolelim ženama od karcinoma dojke - ova bolest ne mora biti fatalna i moguće je živeti s njom.