"BLIZNAKINJE OD STAKLA" SU JOŠ U MATERICI TRPELE BOL ZBOG SLOMLJENIH KOSTIJU: Sve prognoze su srušile i sad žive OVAKO
Od rođenja se bore kao lavice i demnatuju sve prognoze lekara, a ono sa čime se suočavaju bi retko ko mogao da izdrži!
Autor:
Amelija i Houp, "bliznakinje od stakla" su pravo medicinsko čudo, a svojom voljom za životom su oduševile čitavu planetu. Već u stomaku su se susrele sa teškim zdravstvenim problemima, zbog retkog poremećaja "osteogenesis imperfecta". Bebe su patile od bolova čak i u materici i odmah je rečeno da nema šanse da prežive! Međutim, hrabre devojčice su sve demantovale.
Još u trudnoći doktori su budno motrili na njihov razvoj, pa je ultrazvuk posle tri sedmice pokazao da bliznakinje možda imaju krive noge. Mama Kler je poslata u bolnicu u London gde se ispostavilo da imaju višestruke prelome u predelu karlice.
Mama Kler se porodila u 35. nedelju trudnoće. Bebe nisu mogle samostalno ni da dišu, te su odmah priključene na aparate. Da stvar bude još rizičnija i komplikovanija, Amelija je rođena i sa pet naprslih rebara. Izašla je posle 14 dana iz bolnice, dok je njena sestra Hopu ostala još četiri meseca! Imala je zastoj u disanju posle dve sedmice, pa joj je dijagostikovana bolest srca, visok krvni pritisak i hronična bolest pluća.
Retki poremećaj "osteogenesis imperfecta" prouzrokuje probleme sa disanjem, iskrivljenost kičme, krhkost kostiju i zuba, deformitet grudnog koša. Osim toga, deca kod koje je dijagnostikovan praktično ne rastu.
- Pokušali smo da razmišljamo pozitivno, da se nadamo najboljem. Ali nismo mogli da ne pomislimo da bi naše devojčice mogle da umru čim se rode - priseća se Kler.
Kako izgleda život "staklenih bliznakinja"?
Svakodnevno se suočavaju sa brojnim ograničenjima, ali se hrabrno bore da sve prevaziđu i žive što lepše moguće. Međutim, često se dešavaju gotovo nepredvidive situacije. Na primer, jedna bliznakinja je imala prelom ruke nakon merenja pritiska u ordinaciji.
- Svaki put kad polome neku kost, nama se srce slomi. Gledati naše devojčice kako pate je nepodnošljivo. Juriš na svaki vrisak, plašeći se da to nije samo normalan detinji plač, već još jedan prelom. U početku smo se plašili da ih uopšte dodirenemo, a neki naši rođaci i danas strahuju - kaže Kler i sa ponosom dodaje:
- Amelija i Houp su već preživele mnogo toga. One su naša dva mala čuda - kroz smeh je izjavila Kler koja veruje da će na kraju sve biti u redu sa njenim devojčicama - zaključila je.