SVE ŽENE U SRBIJI SU GA OBOŽAVALE, A GLAVNU FACU BEOGRADA POKOSIO RAK SA 30: Dok je umirao desilo se nešto NESVAKIDAŠNJE

Neša Leptir bio je poseban ukras domaće muzičkre scene. Niko nije ostajao imun na neverovatan duh i harizmu Nenad Radulović, vođe čuvene grupe "Poslednja igra leptira". Svestrani umetnik, multiinstrumentalista i satiričar umeo je tako lako da nam izmami osmehe, ali i da svojim stihovima prodre u naša najdublja osećanja.

Stvaralaštvo za večnost

Iz njegovog pera nastali su neki od vanvremensih hitova poput: "Nataša", "Vrati se", "Srce od meda", "Umiru jeleni", "Grudi Balkanske" i drugi, koje i današnji klinci obožavaju.

Kao član Indeksovog radio bio je tvorac mnogobrojnih fora koje i danas možemo čuti po beogradskom asfaltu. A na spomen njegovog imena, mnogi ističu da je obeležio osamdesete godine, svojim raskošnim talentom ih je učinuo posebnim.

Iznenadna bolest

Niko nije mogao ni da nasluti kakva sudbina očekuje Nešu Leptira. Tokom 1989. godine otkriven mu je rak testisa u kasnom stadijumu, jer je duže vreme lečen pogrešno, a prava dijagnoza je postavljena kasno. Do tada su lečeni pre svega simptomi bolesti - hronični kašalj i sl. Nakon postavljanja prave dijagnoze, operisan je na VMA gde je primao i hemioterapiju.

I pred operaciju metastaza na mozgu, kako se prepričava, pevao je i glumio, imitirao i na VMA napravio pravi šou. Nakon ulaska u salu, kada je anestezija počela lagano da deluje obratio se osoblju kao Sloba Milošević:

- A sad, svi na svoje radne zadatke - našalio se muzičar i legao.

Sa svim teškim situacijama kroz koje je prolazio jako mlad nosio se na nesvakidašnji način. Njegov humor bio mu je glavni saveznik u borbu, nije dozvoljavao ni sebi, a ni drugima, patetiku.

Kažu da je, samo dvadesetak minuta pre nego što će zauvek zatvoriti oči, na pitanje svog brata Željka: "Kako se osećaš?", s osmehom odgovorio: "Pa, ne mogu baš da igram fudbal..."

Međutim, to ne znači da sam nije razmišljao o mraku. Navodno je dan pred smrt na poleđini lekarskog recepta ispisao svoju poslednju poruku.

- Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta.

Njegova prepoznatljiva vedrina nije ga napuštala do poslednjeg dana. Preminuo je 12. februara 1990. u 31. godini.

- Video sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na Vojnomedicinskoj akademiji. Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je, sa krošnji drveća koje je stajalo pod prozorom poletelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima. Ja ne znam šta je "tamo", posle. Ali znam da on zna... Moj brat je uvek imao dve vizije: sanjao je plavi bicikl i vetar u leđa. I danas znam da vozi nebeski plavi bicikl, i da mu duva u leđa baš taj, isti, nebeski vetar - rekao je Nešin brat Željko u razgovoru za "Novosti".

U znak sećanja na legendarnog muzičara plato ispred Ustanove kulture "Palilula" u Beogradu od 17. decembra 2011. godine nosi naziv Plato Neše Leptira.