JELENA ĐOKOVIĆ ZA STIL: "Živimo u STRESNOM okruženju, sve je postalo lakše kad sam se odrekla potrebe da budem SAVRŠENA"

Jelena Đoković je tokom osam godina braka davno izašla iz okvira supruge najslavnijeg i najboljeg srpskog i svetskog tenisera. Novak je osvajao trofeje, a ona je postala sinonim za uspešnu ženu, prefinjenu i obrazovanu, nežnu, ali odlučnu.

Slava, naslovne strane inostranih magazina i počasti koje joj se odaju nisu je promenili. Naprotiv, majka Stefana i Tare pokazala je izuzetnu brigu za decu i njihove roditelje, a zajedno sa Novakom pomogla im je nebrojeno puta.

Nedavno je otvorena i onlajn akademija Fondacije "Novak Đoković". Kroz seriju vebinara "Razgovori o roditeljstvu", od 14 epizoda, stvoren je mnogo širi prostor za edukaciju staranja o mališanima. Uz tim stručnjaka, Jelena je, kao globalni direktor i predavač, unela i svoja privatna iskustva supruge i majke, humanost i saosećanje sa brigama majki i očeva.

Za Stil je govorila o tome, ali i o svom viđenju porodice, ulozi žene i sebi kao globalnoj zvezdi.

Učite roditelje, staratelje, vaspitače i sve bliske osobe kako da mališanima pruže srećno detinjstvo. Zašto je važno da svi koji okružuju dete slede istu matricu vaspitavanja?

- Ono što sam naučila za poslednjih 12 godina, koliko se bavim ranim razvojem, jeste da ne postoji jedno rešenje. Da smo svi različiti, da svako dete ima svoj put i da je podizanje deteta kolektivni napor u koji svi treba da se uključimo i uzmemo ga kao najbitniju investiciju u bolju budućnost. Roditeljstvo se uči, ono ne dolazi svakom prirodno i instinktivno, jer smo zaboravili kako da brinemo o sebi, a kamoli o malom biću. Kroz onlajn akademiju omogućavamo prostor za roditelje, gde mogu da uče, osnažujemo ih pružajući im podršku, da znaju da nisu usamljeni u tim svakodnevnim izazovima.

Načinjete teme koje nas godinama uznemiravaju: emocionalna pismenost kod dece, uzroci neprihvatljivog ponašanja u ranom uzrastu... Koliko je vaše lično iskustvo kao majke prisutno u ovim predavanjima?

- Volim da podelim sa roditeljima svoje svakodnevne izazove s decom. Kroz primere se najbolje uči, a i tako se svi zbližavamo. Često mi roditelji kažu da, kad podelim nešto, čini im se kao da sam im "sinoć bila u kući" i da sam prepričala sličnu, ako ne i istu situaciju sa njihovim detetom. Dakle, svi se susrećemo sa sličnim boljkama detinjstva. I svima nam predstoji veliki rad na sebi kako bismo bili bolji u svim ulogama koje nam se smenjuju u toku dana - i kao roditelj, i kao supružnik, i kao prijatelj, brat, sestra...

Vi ste sertifikovani trener za roditeljstvo po metodama doktorke Šefali Tsabari. Hoćete li da nam objasnite u čemu se sastoji njeno učenje?

- Dr Šefali je nedavno bila gostujući predavač u našem regionu na inicijativu Fondacije "Novak Đoković" i roditelji su imali priliku da se susretnu sa njenim učenjem, koje je zasnovano na svesnom pristupu roditeljstvu. Svesno roditeljstvo vraća fokus sa deteta na roditelja. Dakle, mi smo ti koji moramo da poradimo na sebi, svojim očekivanjima, potrebama i frustracijama, i da tek kada zbrinemo sebe, potpuno svesno pristupimo potrebama deteta, što nije nimalo lako. Roditelji često postaju vrlo popustljivi kada deca počnu da plaču i da se bune, jer uglavnom imamo potrebu da nam oni budu srećni i zadovoljni. Međutim, jasna granica uvek mora da postoji. Ja sam želela da učim o tome i zato sam prošla kroz njenu obuku, i to mi veoma koristi i privatno i poslovno.

Vrlo mladi ste se suočili sa svetskom slavom svog supruga, najvoljenijeg i najuspešnijeg srpskog sportiste. Da li ste se u nekom trenutku uplašili tolike izloženosti, pogotovo nakon materinstva?

- Da, oboje smo bili poprilično mladi kada smo postali izloženi tuđim mišljenjima i očekivanjima. Zbog ogromnog uspeha koji je Novak postigao imala sam potrebu da sve što radim bude dobro i kvalitetno. Nekada sam u tome uspevala, nekada ne. Kada smo saznali da očekujemo Stefana, dobila sam još veću motivaciju da budem još bolja i da se još bolje spremim za ovu novu ulogu u mom životu. Zahvaljujući fondaciji, imala sam priliku da dosta o tome naučim kroz naš rad i delovanje. Najviše sam brinula - a i dalje brinem, kako da decu zaštitim od sve te medijske izloženosti koja prati naše živote. Svet je nekada isuviše surov, posebno za njih tako mlade i nevine.

Stiče se utisak da se sve proživljeno vidi na vašem licu, koje je čisto, prozračno, vedro i smireno. Nije u pitanju samo vaša lepota već ono čime zračite oko sebe. Da li je to ozračje nešto čemu treba da težimo, da se negujemo iznutra i spolja?

- Hvala vam na tako toplim rečima. Zastala sam da ih osetim duboko. Lepo je reći ljudima da sijaju iznutra. Vidim mnogo ljudi koji sijaju dobrotom i čistotom, bez obzira na njihov izgled ili trenutno ponašanje. To je tako lepo tražiti u ljudima. Pričajući sa Gaborom Mateom (svetski priznat i poznat psiholog i specijalista za traume i zavisnost) osvestila sam jednu vrlo bitnu stvar. Naime, u ljudskoj prirodi su dobrota, saosećanje, nežnost, ljubav, ali i ljutnja, agresivnost, tuga, žalost.

- Društvo i okruženje često osuđuju i sputavaju one manje prijatne emocije koje proživljavamo, čak ih i kažnjava. Međutim, emocija je energija koju, kada suzbijemo, ostaje i raste u nama i pretvara se dugoročno u bolest i zavisnost. Ukoliko je ispoljimo na zdrav način, ona prolazi. Nažalost, mi u društvu možemo da vidimo mnogo ljudi s različitim hroničnim ili autoimunim bolestima, koji te manje prijatne emocije suzbijaju pušenjem, alkoholom, prejedanjem, preteranom kupovinom, treniranjem, drogom, seksom, gledanjem TV ili digitalnih uređaja...

- Svi smo mi postali zavisnici od nečega jer nismo ispoljili sve ono što osećamo, nije nam bilo dozvoljeno ili prosto nismo naučili. Radujem se da dovedem Gabora sledeće godine u region, kao što je bila i dr Šefali ove godine. Mislim da će nam svima značiti da razumemo bolje šta je to što živimo i zašto taj sjaj možda ne vidimo uvek u sebi i drugima, a mogli bismo.

Poznato je da, kao i Novak, vodite mnogo računa o zdravlju, prvenstveno o ishrani. Koliko je briga o tome zapravo odgovornost prema onima koje najviše volimo - našoj deci? Šta biste savetovali onim ženama koje kažu da nemaju vremena za sebe?

- Mi živimo u jako stresnom i brzom okruženju. Ženama je nametnuto pregršt uloga i odgovornosti koje ih dovode u konstantno stanje nedovoljnosti i umora. Meni je mnogo toga postalo lakše u životu kada sam se odrekla potrebe da budem "savršena" i počela da osluškujem svoje potrebe, a ne ono šta drugima treba, šta će drugi misliti. Mislim da je velika odgovornost i celokupnog društva da poštuje ulogu žene i majke, i da je rastereti i omogući joj da jedno malo nevino biće donese na svet u ljubavi i miru, a ne u stresu da mora da bude sve u jednom, da mora da žuri da se vrati na posao, sprema, čisti, organizuje... Možemo mi to svakako mnogo bolje ako to postane prioritet naše zajednice.

Vaš sin Stefan ima osam, a ćerka Tara pet godina. On već pokazuje jak karakter. Da li se brat i sestra razlikuju i u kojoj meri kada je reč o njihovom vaspitanju. Kako vi i Novak izlazite na kraj sa dva mališana?

- Oba deteta su jakog karaktera, imaju i na koga (smeh). Oboje su vrlo različiti, to je sasvim i očekivano, ne samo zbog pola i godina već prosto i Novak i ja smo sada mnogo drugačiji i iskusniji kao roditelji. Ja često pričam o našim svakodnevnim izazovima na radionicama za roditelje i vebinarima koje organizujemo putem naše humanitarne fondacije. Pozivam sve roditelje da se priključe našoj zajednici, da rastemo i razvijamo se zajedno u bolje verzije sebe. Pored toga što će raditi na sebi, uz simboličnu kupovinu naših kurseva, oni pomažu i ostalim roditeljima i deci, jer svi prihodi od kupovine kurseva ulažu se u dalji razvoj programa podrške roditeljima, kao i otvaranju novih mesta u vrtićima u Srbiji.

Stefan i Tara su doživeli da s vama dele radost sa pobedama svoga oca, gledajući ga kako igra. Da li ste na putu da razvijete pobednički duh kod svoje dece, ili da li je to uopšte važno u današnjem načinu života?

- Nemam precizan odgovor na to. Moja deca su još uvek mala i kao takva su uvek pobednici, jer je život igra za njih. Mada, znate i sami, dovoljno je da se desi jedno iskustvo koje može da nas u potpunosti izmesti i promeni... Bliži nam se pubertet, izloženost društvenim mrežama. Za sada su pošteđeni većih stresova, trudimo se da ih zaštitimo dok su još u tim formativnim godinama. Videćemo šta nam donosi sutra, mada verujem čvrsto da svi žanjemo ono što posejemo.

- Bitno je da se mi trudimo, da održimo bliskost sa njima i da znaju da ih volimo baš takve kakvi su i da ne moraju da nam se dokazuju da bismo ih voleli. E sad, teško mi je da isključim u sebi kontrolora ili mamu koja zna uvek bolje, i da uživam u njihovim procesima razvoja, ali radim na tome. Videćemo gde to sve vodi. Trudim se da ne projektujem previše u budućnost i da budem zahvalna za ovo što je sada. Pa šta nam bog da, biće kako mora.

Retka ste, gotovo jedina supruga sportiste koja nije bila samo ukras i emotivna podrška, već mlada žena koja je krenula duhovnim putem takozvanog unutrašnjeg rasta. Dokle ste stigli i šta ste sve kod sebe pobedili na tom putu?

- Ne bih se složila da sam retka ili jedina. Ima toliko sjajnih žena koje su velika podrška i oslonac svojim muževima koji su život posvetili sportu. Meni su one jako drage i poštujem njihov razvoj. Novaka jako voli naš narod i zbog toga mediji posvećuju dosta pažnje svemu što ima veze sa njim. Ipak nas prate od naših ranih dvadesetih godina. Ljudi su imali prilike da čitaju i vide mnoge naše uspone i padove, i čak iznesu mišljenje o tome, i to prilično kritično.

- Što se tiče mog pravca i razvoja, srećna sam što rastem uz muža, uz decu, uz karijeru, roditelje, sestru, prijatelje, knjige koje čitam, iskustva koja živim. Toliko toga je oko mene da me poduči, izazove, usreći i unesreći, da ja prosto ne mogu baš da kažem da je to neki organizovan i predvidiv put. Ja sam se prepustila, pa šta bude - biće. Jedini cilj je da rastem i budem bolji čovek sebi i drugima.

Najzad, važite za ženu koja savršeno izgleda u svakoj prilici, a vaša odeća se hvali i komentariše na globalnom nivou. Birate li garderobu i nakit koji šalju određene poruke?- Slatko sam se nasmejala. Što se tiče globalne percepcije moje pojave, ljudi nisu toliko fokusirani isključivo na moj izgled ili oblačenje, ali sam im draga zbog nekih drugih svojih stavova. Oni vole da vide ženu sa stavom i snagom da podnese jakog i uspešnog muškarca i ostane svoja. Ne izgledam savršeno u svakoj prilici, daleko od toga.

- Svašta se danas komentariše. Vide me ljudi kad šetam psa, igram se s decom, idem na meč, navijam, slavim, plačem... Svašta vide, svašta komentarišu. Da je sve savršeno - nije. Da mi tolika pažnja uvek prija - ne prija. Nije sve kao u magazinu ili na filmu. Znam samo da su me sva iskustva koja sam imala kao javna ličnost podučila da ne živim za druge, već za sebe - pa tako sve i biram.

Autor: Ljilja Jorgovanović