KATARINA JE BILA NEUSTRAŠIVA PLEMKINJA: Rizikovala je život svoje dece i ratovala trudna, a pokušala je da otruje papu

Porodica Sforca koja je tokom perioda renesanse važila za jednu od najmoćnijih u Italiji. Njihova moć za razliku od Medičijevih nije bila u novcu već u mnogobrojnoj vojsci. Porodica je upravljala Milanom, a bitke su u to vreme bile isključivo pod vodstvom muškaraca, sve dok se nije pojavila Katarina Sforca.

Ko je bila Katarina Sforca?

Rođena je u Italiji 1463, kao vanbračna ćerka Galeaca Maria Sforce, vojvode Milana. Odgajana kao deo njegove porodice, 15-godišnja Sforca je udata za Đirolama Rijarija, nećaka pape Sikstusa IV. Oni su živeli zadovoljno i ugodno u Rimu sve do papine smrt 1484. godine, što je dovelo do kraja njihove sigurnosti i položaja.

Sforca je u to doba bila sedam meseci trudna, a ona i njen muž već su imali petoro dece, ali to je nije sprečilo da jaše u punom oklopu i okupira papinu rezidenciju, Kastel Sant Anđelo. Kardinali su dolazili na papin pogreb, ali nisu želeli da uđu u grad zbog straha od oružanog napada Sforce. Katarina je sama počela da obučava vojnike insistirajući na lojalnosti i disciplini, piše Nacionalna geografija.

Bez straha rizikovala život svoje dece

Njen suprug se 1487. godine ozbiljno razboleo, zbog čega Katarini prepustio vođenje Imole i Forlija. Zavere protiv Rijarija su nicale na svakom ćošku, međutim, njegova žena se uspešno i brutalno obračunala sa većinom protivnika. Kao znak upozorenja, naredila je da se glave zaverenika ređaju ispred kapija Forlija. Ipak, to nije sprečilo ubice da 1488. godine stignu do Rijarija i oduzmu mu život.

Sforca je imala tek dovoljno vremena da pozove pomoć, govoreći šefu straže da se nipošto ne sme predati, pre nego što su je zarobili zajedno s majkom i njenom decom.

Iako zatvorena, Katarina nije želela da se preda. Zatvorenici su njenu decu držali kao taoce, a na nju su vršeni veliki pritisci. Ali umesto predaje, Katarina se, kako piše u istorijski izvorima, popela na zid tvrđave zadigla haljinu i viknula: "Učinite to ako želite: obesite ih, čak i preda mnom. Evo, imam šta je potrebno da napravim drugu!"

Samouverenost i rizik su se isplatili. Zaverenici su joj vratili decu i ostavili je da vlada. Sa samo 25 godina, Katarina Sforca je kao regentkinja svog sina, samostalno vladala Imolom i Forlijem.

Kada je porodica Bordžija 1492. godine došla na vlast, teritorije Katarine Sforce ponovo su bile ugrožene. Ćezare Bordžija, sin pape Aleksandra VI, preuzeo je Imolu i Forli od Katarine. Ali ona je imala nekoliko trikova u rukavu.

Iako su Mediči bili neprijatelji njene porodice, Katarina se upustila u vanbračnu vezu sa Đovanijem de Medičijem, za koju pojedini istoričari tvrde da je bila krunisana tajnim brakom i da mu je rodila dete.

Zbog teritorijalne razmirice sa Ćezarom Bordžijom, Sforca je, sada sama, ušla u bitku s legendarnom italijansko-španskom porodicom i zbog toga je dospela u zatvor Sant Anđelo 1499. godine, u isto utvrđenje koje je 15 godina ranije silom držala.

Nakon 18 meseci, u kojima je bila optužena za pokušaj trovanja pape pismima čiji su papiri bili zaraženi kugom, uspela je da dobije oslobođenje. Nakon toga je provela godine boreći se za imovinu svog trećeg pokojnog supruga i starateljstvo nad njihovim sinom, što je oboje i dobila.

Umesto predaje, Katarina je krenula u bitku protiv te ozloglašene i moćne porodice. Obukla je oklop i povela vojsku od 900 ljudi da brani svoje zemlje. Napori su propali. Katarina je bila prinuđena da se sa svojom decom povuče u Firencu.

Istorijski izvori navode da je Katarina Sforca umrla 1507, sa 46 godina. Oni koji su je nadživeli kritikovali su je zbog njenog "muškog" ponašanja.