LJUBILA I MUŠKARCE I ŽENE, NIJE BILO ČOVEKA KOJI JE MOGAO DA JE POBEDI NA DVOBOJU: Njen život je čist skandal

Džuli d’Aubigni je bila francuska operska pevačica, ali i je bila izvrsna i u mačevanju. Međutim, najviše je ostala upamćena po brojnim skandalima, živeći život po svojim pravilima. Za kraj 17. i početak 19. veka to je bilo neprihvatljuivo, te je ova vrlo svojeglava žena bila stalno predmet tračeva toga vremena.

Naime, rođena je u francuskoij porodici više srednje klase oko 1673. godine. njen otac Gastona bilo je desna ruka grofa d’Armagnaca, jednog od najvažnijih ljudi u Francuskoj tog vremena. Očev posao joj je pružio priliku da stekne fenomenalno obrazovanje, koje je tada bilo rezervisano samo za mušku decu i bogate dame.

Kako nije sačuvano mnogo pisanih stvari o njoj, pretpostavlja se da joj je majka umrla na porođaju, a da braću i sestre nije imala. Zato je odrasla uz oca, koji ju je vaspitavao kao da je muško.

Ne bi treblo onda da nas čudi što joj je hobi bilo mačevanje, u kom je bila neverovatno dobra. Stekla je da takvu veštinu da je sa lakokoćom pobeđivala odrasle muškarce.

Džuli je izrsla u pravu lepoticu, kojoj nije mogao da odoli upravo očev poslodavac grof d’Armagnaca. Ubrzo je postala njegova ljubavnica, a kako bi se sprečilo izbijanje skandala svetskih razmera, uskoro se udala za Siera de Maupina. U brak je ušla s petnaest godina i tako je postala Madam de Maupin.

Ali, krov nikako nije mogao da je zaboravi. Da bi joj bio što bliže, njenog muža poslao je poslom u potpuno drugo mesto, dok je nju zadržao u Parizu.

Posle očeve smrti i odlaska njenog muža na jug Francuske, ona se dosađivala. Grof joj je posvećivao očito premalo pažnje, pa je Džuli sama potražila zabavu. Upustila se u romansu sa jednim od učitelja mačevanja koji se zvao Henri. Međutim, nakon Henri je u dvoboju ubio čoveka, te je bio prisiljen da napusti Pariz, operska pevačica je odlučila da krene sa njim u avanturu.

Ovaj neobičan par je počeo da zarađuje za život pevanjem po krčmam i organizovanjem dvoboja u mačevanju, u kojima je Džuli bila glavni izazivač.

Oblačila se kao muškarac, ali da je uvek isticala grudi i svoje obline. Upravo je na tom putu Džuli počela da otkriva svoju biseksualnu stranu. Budući da je nekog muškarca porazila u mačevanju sa pola snage, on nije mogao da veruje i optužio ju je da se lažno predstavlja. Doveo je u pitanje njen pol, tvrdeći da se lažno predstavlja. A kako bi pokazala da greši, Džuli je pred svima u tom momentu svukla gornji deo odeće i pokazla grudi.

Po dolasku u Marselj sa Harijem, posvetila se pevanju u tamošnjoj operi. Brzo je postala uspešna zbog svoje ljepote, glumačkih sposobnosti, ali i divnog glasa. Ubrzo je njena veza sa učiteljem mačevanja pukla, a ona se upustila u romansu sa jednom devojkom Cecilijom, ćerkom uglednog trgovca. Kako da nisu bile diskretne, njihova je afera postala javna stvar. Cécilijini roditelji, da bi joj spasili ugled poslali su je manastir u Avignonu.

Tu je do izražaja došla svojeglavost operske pevačice. Naime, i ona se ubrzo uputila u manasir, bez namere da tamo ostane, već da ugrabi priliku da da sa Cecilijom. Prilika za beg se ukazala kada je umrla jedna od tamošnjih časnih sestara, što je Džuli zgodno iskoristila kako bi iscenirala smrt svoje drage Cecilije.

Njig dve su u Cecilijin krevet stavile telo preminule časne sestre i zapalile ga. Međutim, ova veza nije dugo potrajala i Cécilija se pokunjeno vratila roditeljima.

Džuli je očigledno ceo život tragala za adrenalinom, kada bi nestajao, ona bi nastavljača dalje u potrazi za novim avanturama. Zbog njene svojeglavosti bila je optužena za otmicu, krađu tela, požar, i uz to zbog što se nije pojavljivala na sudu.

Nakon veliki turbulencija u njenom žviot, odlučila je da se vrati u Pariz, ali na tom putu doživljava novu avanturu. Sukobila se sa trojicom pijanih muškaraca, čak je jednog i ranila. Najgore je prošao rof Luis Džozef d’Albert. Kako je bila zabirnuta, Džuli ga je stalno obilazila u toku njegovog oporavka, a u tom perodu su se između njih rodile i simpatije, te je uskoro i sa njim uplovila u romantičnu vezu. Ova veza nije potrajala, jer je on pozvan u vojnu službu, a prema dostupnim izvorima ostali su prijatelji do kraja njenog života.

Posle je u blizini Poitiersa uzimala časove mevanja, a na njenu šarm je pao i pevač Gabriel Thevenardo. S njim je na kraju i došla u Pariz. Zbog ranije podignute optužnice, po dolasku u francusku prestonicu se odmah obratila za pomoć svom prvom ljubavniku grofu d’Armagnacu.

Da stvar bude još neverovatnija, sve ovo je dožovela pre nego što je i postala punoletna. Kada je ponovo stigla u Pariz, imala je smo 17 godina, a njen prvi ljubavnikje uspeo da dođe do kralja Luja Luja XIV i poništi optužnice.

Džuli se potom posvetila pevanju. Počela je da nastupa u operi koja je u ono vreme bila zabava za elitu. Oni koji su u njoj nastupali bili su zvezde svog vremena. Markiz de Dangeau, koji je redovno posećivao parišku operu, istakao je da je njen glas najlepši koji je ikada čuo. pribilježio je da njezin glas najljepši koji je ikada čuo. U operi je ostvarila brojne uloge, a imala je isto tako i mnoge veze s muškarcima i ženama.

Prema jednoj priči, u operi joj se udvarao arogantan pevač Dumeni. Ali, kako Džuli nije bila zainteresovan za njega, počeo je na njen račun za izgovara razne uvrede. Sukob je eskalirao do te mere, da je morala i uprava da odreaguje. A tada se šuškako kako ga je opersak pevačica sačekaval u gradu i pretukla ga šipkom. Bila je to žena s kojom nije bilo šale.

Do novog skandala došlo je 1696. godine na balu vojvode od Orelansa. Na bal je došla obučena kao muškarac i počela je da pleše sa ženama. Tokom plesa je strastveno poljubila svoju partnerku, što je navelo nekoliko plemića da ju izazovu na dvoboj. Priča kaže da ih je sve porazila, ostavljajući ih s višestrukim ubodima. Nakon toga se vratila na bal i izjavila da je muškarcima vani potrebna medicinska pomoć.

Zbog straha od nove optužnice, napušta Francusku i odlazi u Brisel, gde je nastupala u tamošnjoj operi pod imenom Madmazel da Maupin. Takođe, i tu je pronašla ljubavnika - izbornika Bavarske Maksimilijanom II, a kada mu je dosadila dao joj je kao oproštajni dar 40 000 franaka.

Ona mu je navodno novac bacila u lice i zaputila se u Španiju, da bi se kasnije ipak vratila u Pariz. Tu je nastavila da peva u operi. Tek 1703. godine upoznaje ljubav svog života. U pitanju je bila žena koja je slovila za jednu od najljepših u Francuskoj, Madam de Florensac. Zajedno su su živele dve godine, njihovu romansu prekinula je smrt Madam.

Tada je Džuli odličila da ode u manastir, ali ovog puta ozbiljno, gde je i ona tri godine kasnije preminula, u svojoj tridesetčetvrtoj godini.

Bila je definitivno žena koja se nije uklapala u vreme u kom je živela, ali se nje obazirala puno na to. Radila je šta je želela, ne mareći mnogo za posledice. Njen život podseća na sapunica, a i za današnje standarde je daleko od uobičajenog.