BIO SAM NA ODVIKAVANJU U BEOGRADU, ZBOG KOCKE ME I ŽENA OSTAVILA: Ne kune majka sina što kocka, nego što se vadi!

Ulaznica za ovaj pakao su obično kladionice. Potom, najčešće sledi rulet i slot aparati, ulažu se sve veće sume! Poenta je u tome da igrač želi što više da skrati period neizvesnosti, da što pre dođe do rezultata, a oni su, po pravilu poražavajući.

Takva je priča i našeg sagovornika Ž.M. (52) koji i dalje vodi tešku borbu sa kockom.

– Počeo sam sa Jolly card pokerom, Blackjack pokerom, ruletom…onda kladionice postaju sve dostupnije, igram i tikete, vrlo brzo upadam u mašinu, postajem stalni gost kladionica i počinjem sa svim igrama sto postoje sportsko klađenje, aparati, rulet. I to traje vec 25 godina sigurno. Sportsko klađenje može biti zabava, ali obično se mera brzo izgubi i postaje kocka ozbiljna. A tek u kombinaciji sa aparatima i ruletom – tada nastaje pakao – kaže za Luftiku Novosađanin Ž.M.

Želeo je svoju priču da podeli sa drugima, jer smatra da će tako mnoge odvratiti od tog užasa! Ističe da ne bi hteo da doživi niko više ono što je on proživeo. Neka ovaj tekst bude opomena svima, jer kocka doslovno može da upropasti čoveka.

Ž.M. je i dalje zavisnik od kocke i ovo je priča iz ugla patološkog kockara, kako sam za sebe kaže.

Kada se oženio i dobio sina rešio je da se ozbiljno pozabavi svojim životom i ode na odvikavanje.

– Na odvikavanje sam išao 2010. U Dnevnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu sam proveo četiri meseca. Bio sam čist oko godinu i po dana i onda po starom – kaže ovaj Novosađanin.

Nisam mogao da gleda kako se porodica muči sa finansijskim problemima i poklekao je.

– A poklekao sam i vratio se kada mi je porodica na svaki finanansijski problem počela prigovarati i nabijati krivicu. Malo po malo vratio sam se i upao u još veće probleme. Supruga me ostavila, za šta je ne krivim – ističe naš sagovornik i dodaje:

– Zapravo ne krivim nikog ali kao osoba koja je prošla i još prolazi kroz to zlo, savetujem da se ne prigovara i ne traži novac od nekoga ko se skida, jer su velike šanse da proba opet kockom da nadomesti štetu, a tu je onda zagarantovan put u pakao.

Nakon razvoda, kako kaže, kreće “pun gas” bez kontrole.

– Kreću ozbiljne igre sve kocke, tiketi, rulet, aparati. Sve. Lažem, izmišljam, manipulišem porodicom kao dobar dan, bez griže savesti. Sve više tonem, zadužujem se – kaže nam Ž.M.

Uvek se igra na sve ili ništa!

– Uvek igram na sve ili ništa i kad izgubim sve maherski se snalazim vrlo brzo za novac. A onda kreću problemi, treba da se vrati. Dođeš do novca ili zaradiš, dok vratiš ne ostaje ništa ili fali. E, onda kreću pozajmice, dugovi, problemi.

"Ne kune majka sina što kocka, nego što se vadi."

– Onda ide ona stara – sada ću da se vadim. Kockom ću sad napraviti, vratiti i ostaće za mene ali zagarantovano gubiš sve i imaš dupli, pa trostruki problem i tako se dotiče dno i tone skroz – kaže ovaj čovek.

Malo po malo ulazi u ozbiljne probleme i ogromne dugove.

– Uvlačim se u preozbiljne dugove i ogromne probleme. Naravno ne odmah, ide to polako, pa sve jače i jače. Prvo banka mali kredit, dozvoljen minus, kreditna kartica, onda se to refinansira sve. Onda ozbiljan kredit sa ozbiljnom ratom. Mogao sam jer sam radio u dobroj firmi – priča.

“Drugari” zelenaši

Sa ratama u banci kasni. Iz kuće je kako kaže uzimao sav novac, zlato, sve što vredi. Nakon toga su usledile pozajmice od kumova, tetki, prijatelja, rođaka, kolega i kad je sve rezerve potrošio, kako to obično biva, dođu zelenaši.

– Zadužujem se previše. A zelenaši milosti nemaju. Svaki dan dižu ratu. “Nije ti 1500 više cekam te 3 dana, ne javljaš se, sad je matori 1800″. Prtisak i pretnje. Počinju ti padati razne gluposti na pamet. Svi traže, izlaza nema.

Na kraju je prodao porodični stan i otišao u podstanare.

– Trpeo sam i trpim posledice svuda zbog kocke. Izgubio sam dobar posao, izgubio ženu, porodicu, dosta dobrih prijatelja, rodbina me gleda neobično. Sestra i majka sve su udaljeniji od mene. Distanciraju se. Razumem ih potpuno.

Svi su dali sve od sebe i oprostili mnogo puta – sa uzdahom nam priča i dodaje:

– Sin je jako vezan za mene i voli me. Sreća pa ima jako dobru majku i ništa mu ne nedostaje. Ja se trudim kolko mogu i super se zabavljamo. Družimo se,volimo. glupiramo ali to nije opravdanje. Znam da će jednog dana biti „Eee, moj ćale…“

Mada deca ne pamte materijalno već zabavu, a tu sam bar šampion. Kad imam pokušavam nadoknaditi, ali treba to uvek, a ne samo kada je tata u lovi od kocke. Strašno je to.

Naš sagovornik kaže da zakon nije prekšio nikad, a padalo mu je na pamet svašta. Sada bi voleo da ode iz zemlje. Da promeni sredinu i da se promeni iz korena. Ipak je, naglašava, svestan da će se teško izvući iz kandži patološkog kockanja. Smatra da od sebe ne može da pobegne i da kocke ima svuda i na svakom mestu. Da promenu mora da traži u sebi.

Pitali smo ga šta savetuje roditeljima koji su primetili da njihova deca tonu u zavisnost od kockanja.

– Sprečite na vreme. Secite odmah čim primetite u porodici da se neko kocka, ide u kladionicu i sl. Ne nasedajte na suze, na „nikad više“, „spasi me još samo ovaj put“. Svi počinju sa malo. Kockari su vrlo inteligentni i znaju kako se manipuliše i kako se čupa. Uvek im je u glavi: „Imaju moji, neće pustiti da me maltretiraju, prete. Prodaće, spasiće me…“. Obećavaće da neće nikad više, ali verujte biće sve gore i gore dok ne dođete do toga da ostanete bez igde ičega sa gomilom dugova. Mnogi izvrše i amoubistvo. Teška je dijagnoza, jednako teška kao i narkomanija nažalost – poručuje sagovornik Luftike.

Nažalost, država i društvo se prema ovom poroku najčešće odnose kao prema ličnom problemu, iako su posledice slične onima koje prouzrokuju alkoholizam ili narkomanija.

Osim što kladionica postoje na svakom ćošku, ovu bolest zavisnosti još pristupačnijom čini i mogućnost igranja na nekoj od internet platformi. To problem čini samo još većim.

Zakonom o igrama na sreću je definisano šta je kocka. Doneti su i propisi koji regulišu minimalnu udaljenost kockarnice od osnovnih i srednjih škola, usvojene su i zabrane kada je reč o maloletnicima, ali se dalje od toga nije išlo.

Sve to ne bi trebalo da čudi, s obzirom na to da je svuda u svetu kocka veliki biznis u kojoj mnogi vide ogromnu korist. Počev od zelenaša i vlasnika kockarnica, raznih organizatora igara na sreću, pa sve do same države.

Očigledno, reč je o poroku u kome svi dobijaju, a samo jedan gubi, pa je i to, verovatno, razlog zašto se o toj bolesti toliko ćuti.