SAZNAJTE VIŠE

OPRA VINFRI SE KUNE U OVU KUHINJSKU SO: Da li je zaista vredna para?

Opra Vinfri i dr Oz u Americi himalajsku so su proglasili svemoćnom, pa je veliki broj ljudi koje privlači alternativa naprosto poludeo za ovim proizvodom.

Objavljeno: 02.05.2022. 17:05h
Autor:
Foto: Shutterstock

Himalajska so sadrži 2,5-3,0% minerala, što je manje od mineralnog sadržaja nekih vrsta morskih soli iz različitih mora (13-17%).

So je važan sastojak ishrane i kuvanja. Bez nje bi većina jela bila neukusna, blaga, bljutava.

So se pored dodavanja hrani radi ukusa, koristi i za konzervisanje namirnica, jer deluje kao inhibitor rasta izvesnih bakterija.

Većina svetske soli dobija se iz rudnika soli ili isparavanjem morske vode (ili drugih voda bogatih mineralima). Postoji kuhinjska so, koja je rafinisana i predstavlja gotovo čist natrijum-hlorid. Tu je i morska so koja se dobija isparavanjem morske vode i takođe uglavnom sadrži samo natrijum-hlorid. Obe ove soli imaju približno isti sadržaj natrijuma i hlora, s tim što morska obično ima i nešto kalijuma, gvožđa i cinka.

To smo sve znali decenijama, a onda su Opra Vinfri i dr Oz u Americi himalajsku so proglasili svemoćnom, pa je veliki broj ljudi koje privlači alternativa naprosto „poludeo“ za ovim proizvodom.

Šta je tačno himalajska so?

Himalajska so se dobija iz rudnika u Pakistanu koji je drugi po veličini rudnik soli u svetu. Ona je roze boje, jer često sadrži tragove oksida gvožđa, koji joj daju takvu boju.

U njenom sastavu se mogu naći i male količine kalcijuma, kalijuma i magnezijuma. Da bi se došlo do pravog odgovora na pitanje da li ta so zaista „čudesna“, najbolje je ispitati ukupan sadržaj minerala.

Sve nerafinisane soli se ocenjuju na isti način. U tom kontekstu, himalajska so sadrži 2,5-3,0% minerala. To nije mnogo u odnosu na druge komercijalne soli, a u stvari malo, kada se uporedi sa mineralnim sadržajem nekih vrsta morskih soli iz različitih mora (13-17%) ili na primer, sadržajem havajske morske soli (9-10%).

Zašto se onda o ovoj vrsti soli govori kao o nečem tako čistom, netaknutom, iz prirode? Da li promoteri i uprodavci ove soli odlaze na Himalaje, pa znaju kakav je proces vađenja, prerade, pakovanja? Kakvi su higijenski/ekološki/tehnološki uslovi proizvodnje? Takvih izveštaja nema, piše „Observer Food/Blogs“.

Jedini argumenti da je himalajska so bolja od bilo koje druge soli se na kraju svode na kulinarska razmišljanja: da li je u pitanju tekstura, površina kristala, veća/manja sposobnost prianjanja za površinu namirnica…