broj žrtava nikada nije tačno utvrđen
81 GODINA OD RAZARANJA BEOGRADA: Prva bomba pala na tramvaj pun pitnika...
Tog jutra Beograđane je probudio urlik vazdušnih sirena, krenula je panika...Prve bombe su pale na Dorćol, Kalemegdan i kraj oko železničke stanice.
Autor:
Da se bombarduje Beograd i okupira Jugoslavija odlučio je lično Hitler 27. marta. 1941. godine, jer je bio razjaren vestima o demonstracijama protiv potpisivanja "Trojnog pakta"i rušenju vlade Cvetković-Maček.
Na današnji dan pre 81 godine beogradsko tlo nalpali su 234 bombardera i 120 lovaca napali su Beograd. Operaciju uništenja našeg glavnog grada, koja se zvala "Strašni sud", predvodio je general-pukovnika Aleksandr Ler.
Jedna od prvih bombi koja je pala pogodila je tramvaj pun putnika koji je polako gurao uz uzbrdicu kraj Kalemegdana do stanice na početku Knez Mihailove. Svi su izgoreli u trenu, a izobličena olupina je ostala da bukti na šinama još satima.
Jugoslovensku prestonicu je od najezde jata Hitelerovih “flug-cojg” formacija branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd.
Naša vojska je pokazala neustrašivu srčanost, ali je u ovoj neravnopravnoj borbi pobedu odnela nacistička sila. U danu kada je bombardovanje počelo, poginula su dvojica, a ranjeno je šest jugoslovenskih pilota.
Ciljali su naseljene delo grada, a pogođeni su: Učiteljski dom, Kalenić pijaca, železnička stanica, glavna pošta, zemunski aerodrom, Narodno pozorište, Slavija, kraljevski dvor na Dedinju, Generalštab i Ministarstvo vojske u Kneza Miloša, radio stanica u Rakovici, Stari dvor...
Posebno su bili razoreni delovi Dorćola,deo ispod ulice Cara Dušana ka Dunavu je bio gotovo sravnjen. Razorene su bile i ulice Savamale – Lomina, Bosanska (Gavrila Principa), Karađorđeva, Savska, Zeleni venac. Tu je stradalo najviše civila.
Samo u skloništu u porti beogradske Vaznesenjske crkve, kao i u velikom skloništu u Karađorđevom parku tog 6. aprila ubijeno je više stotina ljudi.
ZLOČON KOJI DO TADA NIJE ZABELEŽEN
Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu, podignuta 1832. godine buknula je u plamenu. To je bila jedina nacionalna biblioteka koja je namerno napadnuta i uništena. Fond od 350.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive vrijednosti, progutala je fatrena stihija.
Grad je pretrpeo neprocenjivu materijalnu štetu. Potpuno je razoreno 714, teže oštećeno 1.888, a delimično oštećeno 6.829 zgrada. Tačan broj žrtava nikada nije precizno utvrđen, cifre se kreću od 2.500 do 10.000 ljudi.
Kada se nad Beogradom slegla prašina, ostao je samo dim, kiselkasti smrad srušenih zgrada i užasan zadah leševa koji su ostali ispod ruševina. Po ulicama su se skupljali mrtvi i nosili na groblja, tamo gde je to bilo moguće.