MUDROSTI ARTURA ŠOPENHAUERA
ZA ARTURA ŠOPENHAUERA SVET JE BIO MRAČNO, ZLO I OHOLO MESTO:Život je beskrajna patnja,jer je volja večito nezadovoljena!
Da li je čaša do pola puna ili do pola prazna - kako VI to vidite?
Autor:
1860. umro je čuveni nemački filozof Artur Šopenhauer, koji je za sobom ostavio neprocenjiva gledišta i šsihološke analize, kako ljudi i njihovog ponašanja, tako i samog života. Stoga nije na odmet da se podsetimo njegovih saveta i mudrosti.
Artur Šopenhauer (1788-1860) bio je nemački filozof idealista, klasični predstavnik pesimizma. Tvorac voluntarizma po kojem je volja osnova svega, suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet najgori mogući svet. Cilj svega je nirvana. Glavno delo mu je "Svet kao volja i predstava". Do većeg uticaja došao je tek pred kraj života i posle smrti.
Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848. u Evropi, u filozofiji i književnosti našla odraz u delima Fridriha Ničea i Tomasa Mana. A evo šta je rekao ovaj veliki filozof.
-U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.
-Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.
-Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!
-Bogatstvo je nalik na morsku vodu - što je više pijemo, to smo žedniji.
-Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni.
-Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.
-Zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja.
-Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira.
-Verovanje i znanje odnosi se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne.
-Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.
-Duvamo balone od sapunice što duže možemo i što veće možemo , iako dobro znamo da će se raspršiti.
-On je vrlo nedruštven, to gotovo već znači da je on čovek velikih sposobnosti.