tilda svinton
FILMSKA MUZA VANZEMALJSKOG IZGLEDA: Živi uvrnutim životom, ne zanima je šta ko misli!
Osećati se kao vanzemaljac, za ovu je glumicu zona udobnosti. Oduvek isijavajući neobičnu auru, markantna fizička obeležja, gotovo proziran ten, prodorne oči i androgeni izgled obeležili su njenu karijeru i pretvorili u estetski fenomen filmskog sveta. Umesto da se opire, glumica je nonšalantno prigrlila svoje specifičnosti izjavljujući kako nikad nije razumela šta to znači da je drugačija: “Drugačija od čega?”
Autor:
Možda je upravo iskustvo androgenog izgleda i činjenica da su je tokom čitavog života zamenjivali za muškarca, oblikovala Svintonin interes za pol, rod, način na koji identifikujemo sami sebe i način na koji se prilagođavamo tuđim očekivanjima o sopstvenom identitetu.
Tilda Svinton je rođena 1960. godine u Londonu, ali za sebe ističe da je Škotkinja budući da potiče iz plemenite škotske porodice čija loza seže do srednjeg veka. Njen otac je Ser Džon Svinton, general britanske vojske, a majka Džudit Balfur, originalno iz Australije, koja je osim Tilde podigla i 3 sina.
Tilda je pohađala čak 3 privatne škole, a 1983. diplomirala je društvene i političke nauke na Kembridžu. Zanimljivo je spomenuti kako je tokom studija bila član komunističke partije Velike Britanije, a kasnije se priključila škotskoj socijalističkoj stranci.
Tokom studija Svinton je postala članica pozorišta Traverse u Edinburgu, kasnije i Royal Shakespeare Company gde je, kako kaže, imala vrlo ambivalentan odnos prema pozorištu i u tom je periodu shvatila da ne želi da bude glumica, a i sada tvrdi kako je svaki njen filmski projekat ujedno i poslednji:
“Kada čujem kako drugi glumci pričaju o svom životu i svom pristupu radu, osećam da se to ne odnosi na mene.”
Ali, sredinom 80-ih upoznala je filmskog reditelja Dereka Džarmana s kojim jednom započeti razgovor nije prestao sve do njegove smrti 1994. Postali su vrlo dobri prijatelji i tokom 8 godina sarađivali zajedno na 7 filmskih projekata među kojima je i War Requiem (1989.), film bez dijaloga u kojem je glumila uz Lorensa Olivijea.
Ironično, iz perioda obeleženog njihovom saradnjom, film koji je glumicu učinio zapaženom jeste Orlando rediteljke Seli Poter, ekranizacija romana Virdžinije Vulf koja istražuje mogućnost spoznaje kroz iskustva mladog plemića kojem je podaren večni život.
Prolazeći kroz vekove kao muškarac, Orlando biva zasićen i zgađen nad načinom na koji muškarci razmišljaju i bivaju u svetu, te nastavlja svoje putovanje kao žena, pa tako njegova potraga dobija celovitost.
Pronalaskom zaboravljene potrebe čovečanstva za androginošću kao ključem sreće, film nadograđuje knjigu na način koji bi po svoj prilici učinila i Vulf da je živela u drugom vremenu.
Za Svinton je ova uloga bila prilika da istraži pitanja rodne reprezentacije na velikom platnu koja su je zaokupljala i u privatnom životu.
Za druge je postala muza, glumica koja nikad nije bila na audiciji za ulogu, osim ležernog sastanka sa braćom Koen za film Burn After Reading. Filmaši poput Ves Andersona tražili su upravo nju i koristili bilo kakvu priliku da je zainteresuju za svoj projekat. Tako je na kraju prihvatila ulogu starice u The Grand Budapest Hotel (2014.) Sarađivala je i sa Džimo Džarmušem u vampirskom filmu Only Lovers Left Alive (2012.) za koji je nekoliko dijaloga napisala sama, a reditelj nije krio svoje divljenje prema glumici u javnosti.
Svinton je 2007. godine primila Oskara za najbolju sporednu ulogu u filmu Majkl Klejton, a posliednjih godina se sve više približava projektima poput Narnijskih hronika u kojima glumi legendarnu Belu vešticu.
Osim filma, neposredno nakon smrti prijatelja i partnera Džarmana, učestvovala je u stvaranju i izvođenju performasa The Maybe (1995.) sa producentkinjom Džoanom Skanlan, sarađivala je sa modnim dizajnerima Viktor & Rolf na modnoj reviji na kojoj su svi modeli izgledali kao njene kopije, ali se pojavila i u muzičkom spotu grupe Orbital za pesmu The Box.
2008. godine osnovala je filmski festival Ballerina Ballroom Cinema of Dreams u Škotskoj, a iduće godine je učestvovala u projektu pokretnog bioskopa kroz zabačene škotske krajolike u sklopu nezavisnog putujućeg filmskog festivala natovarenog na kamion.
2013. je glumila suprugu Dejvida Bouvija u promotivnom videu za pesmu The Stars (Are Out Tonight) što je za Svinton značilo ostvarenje dečijeg sna. Upravo je Bouvija glumica spominjala kao zaslužnog za prevazilaženje njenih tinjdžerskih nesigurnosti u vezi izgleda. Njegov prvi album je kupila sa 13 godina:
“Nisam ga kupila zbog muzike, već zbog omora. Bila sam privučena slikom. Bio mi je toliko sličan, mogao je biti moj rođak. Izgledao je kao da dolazi sa iste planete kao i ja i to je za mene bila velika uteha…uvek mi se činilo da smo rođaci iako ga nisam nikad upoznala.”
Većinu vremena živi u gradu Nairnu na severu Škotske, a kad joj se dogodila ljubav s 18 godina mlađim novozelandskim slikarom Sandrom Kopom svoj život je u potpunosti izmenila i to je bez prevelike drame saopštila svom nevenčanom suprugu, umetniku Džonu Bajrneu s kojim ima dvoje blizanaca, Havijera i Honor.
Slavna glumica i njen dečko Sandro upoznali su se 2004. na setu filma ‘Hronike iz Narnije: Lav, veštica i ormar’, a par je izazivao čuđenje jer su nekoliko godina živeli pod istim krovom s njenim bivšim partnerom kako bi on mogao da učestvovuje u odgoju njihovih blizanaca Havijera i Honor koji sada imaju dvadeset godina.
Tilda je uvek insistirala da to nije ništa nekonvencionalno te da ih Džon, uprkos tome što se odselio, redovno posećuje.
– Sve je to poprilično dosadno. Otac moje dece i ja smo vrlo dobri prijatelji, a ja sam sada u srećnoj vezi s drugim. I svi smo prijatelji. Život ne mora da bude komplikovan. Moraš da imaš saosećanja i ne kriviš sebe kada se stvari zakomplikuju – izjavila je glumica u intervjuu.