NAJVEĆI SKANDALI U SVETU UMETNOSTI: Pokušaj ubistva, falsifikati, krađe! (FOTO)

Endi Vorhol

Pa, ako je ovaj post zbog 50-godišnjice ovog skandala, prikladno je da je Endi Vorhol na prvom mestu.

3. juna 1968. autorka Valeri Solanas otišla je u The Factory (Vorholov studio) i pucala u njega tri puta. Dva metka su ga promašila, a treći ga je ranio. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u Factory-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. – Society for Cutting Up Men i napisala je S.C.U.M. Manifest, radikalno feministicki napad na partijarhat. Solanas se pojavljuje u Vorholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana je tražila da joj vrate scenario koji je dala Factory-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Pucajući u Vorhola, predala se policiji i pravosnažno je osuđena, što je podrazumevalo i prijem u psihijatrijsku bolnicu. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“

Volfgang Beltrači

Volfgang Beltrači i njegova supruga Helena skovali su vrlo unosan plan - umetnički falsifikat. Tokom četiri decenije koliko su uspešno prodavali umetnost, zaradili su milione. Volfgang Beltrači bi slikao umetnička dela - svaki od njih originalo naslikan u stilu drugih umetnika. Da bi uspeo, držao se manje poznatih umetnika (uglavnom ekspresionista) i modernijih umetnika, uključujući Heinrika Kampendonka. Slika u stilu Kampendonka učinila je da se njihova šema sruši. Volfgang je koristio belu boju koja je sadržala titan-dioksid, koja se nije koristila u vreme kada je delo navodno nastalo. Helena, druga polovina tima, prodavala bi dela koja je naslikao njen suprug, tvrdeći da ih je nasledila od svog bogatog dede. Par je čak postavio fotografiju Helene koja se predstavlja kao njena baka sa slikama u pozadini kako bi dokazala njihovu autentičnost. Suđenje se održalo 2011. godine i od kada je oslobođen, Volfgang prodaje slike pod svojim imenom.

Oliv Vari

Oliv Vari je bila engleska umetnica čija skandalozna priča nije baš skandalozna s obzirom na vreme u kojem je živela. Rođena je 1886. godine u Londonu pre nego što se kao dete preselila u Devon. Oliv je učestvovala u paljenju čajnog paviljona u Ki Gardens u Londonu, kao i razbijanjem prozora Vajthola. Osuđena je na zatvor 1913. godine na 18 meseci, tokom kojih je štrajkovala glađu. Umrla je 1947.

Pikaso

Početkom 1900-ih Pikaso je dobio neke iberijske statue koje su ukradene iz Luvra u Parizu. Ukrao ih je prijatelj prijatelja (zajednički prijatelj je avangardni pesnik Apoloner). Pikaso ih je čuvao i koristio kao svoje.

Pikaso ima drugu priču - 2006. godine njegovu sliku Le Reve iz 1932. godine prodavao je kolekcionar umetničkih dela Stiv Vajan. Međutim, usred prodaje dela, slučajno je zabio lakat kroz nju, ostavljajući na slici prorez. Ali ne bojte se - od tada je obnovljena.

Adolf Hitler

Hitler je naredio krađu najmanje 750.000 komada, odnosno oko 20% sve evropske umetnosti. Preuzeta je od privatnih vlasnika, kao i od muzeja i galerija. Takođe, ako umetnici nisu bili arijevci, nisu smeli da slikaju. Vinsent Van Gog, iako je do tada već bio mrtav, bio je jedan od takvih umetnika. Portret dr Pola Gašeta slikao je pred kraj svog života (zapravo je naslikao dve verzije, od kojih se jedna trenutno može naći u Musée d’Orsay, u Parizu). Ova slika je preuzeta iz muzeja Stadel u Frankfurtu, u Nemačkoj. Zanimljivo je da Hitlerovo interesovanje za umetnost nije počelo kako je stekao moć - prijavljivao se dva puta i želeo da pohađa Akademiju umetničkih studija u Beču. Međutim, oba puta je odbijen.