MIMA KARADŽIĆ: Voleo bih da naša deca odu u inostranstvo, da vide svet! Najgore je kad iz zabiti odlaze pravo u politiku

Već decenijama omiljen i kao glumac i kao javna ličnost, Mima Karadžić ima jednu od najpametnije građenih karijera na ovim prostorima. Nakon 27 godina stalnog angažmana u Ateljeu 212, dao je otkaz pre osam godina i u svojoj i tuđim produkcijama odigrao nebrojene uloge. Ostavio je prostor mladim glumcima, a za njega nema zime, jer ga upravo gledamo u najbolje primljenim projektima.

*U seriji "Porodica" odigrali ste lik generala Nebojše Pavkovića. Po sopstvenim rečima, niste gledali nijedan snimak s njim. Zašto?

"Nisam smatrao da je potrebno. Dogovarao sam se s rediteljem, postoji scenario i radio sam generala kao lik. Nisam imitirao Pavkovića i ne vidim razlog zašto je to potrebno. Na kraju krajeva, i ne ličim na njega."

*Ne ličite. Ova serija imala je prestižnu podelu glumaca. Da li je bilo lakše onima koji su igrali ljude koji su još živi ili one kojih više nema?

"O tome se nije mnogo govorilo na snimanju. Kasting je inače tekao teško, radili smo prošlog leta usred ove korone i svaki čas je neko od glumaca odustajao zbog bolesti. Maske smo skidali bukvalno pre nego što se upale kamere. Bilo je dosta mučno raditi zbog toga, za razliku od "Kalkanskih krugova", gde je sve nekako teklo glatko i u sjajnoj atmosferi."

*Potičete iz tradicionalne crnogorske porodice, pa da li vam je bio blizak lik gazda Bore u "Kalkanskim krugovima", koji bi svoju odraslu decu držao uz sebe, da nikuda ne odu?

"E pa da vam kažem - nije nimalo. Bori iz sela Dol i Beograd je daleko. A moji roditelji su uvek želeli da odemo u veliki grad da se školujemo, da nešto naučimo i da budemo uspešni ljudi. Tako su vaspitavali moju sestru Angelinu, koju zovemo Seka, brata Milana i mene. Želim da njihova deca odu malo odavde i vide sveta, da ne ostanu začaureni. Gde bi bio Tesla da nije otišao u Ameriku? Nigde.

Svojevremeno me je porazio podatak da većina naših građana nikad nisu upotrebili pasoš. Voleo bih da svi mladi ljudi vide kako se živi u drugim zemljama, ako mogu da se tamo i školuju, a u svakom slučaju da što više putuju. Najgore je kad iz naših zabiti odlaze pravo u politiku, a da nisu videli ništa."

*Idete iz uloge u ulogu. Šta je sledeće?

"Da, čekaju me tri velika i zanimljiva projekta. Snimam "Besu 2", "Junake našeg doba" Siniše Pavića i "Dinastiju", veliku seriju od koje se mnogo očekuje. Ugovori su potpisani, biće mnogo posla za mene ovog leta. I zanimljivo je da će u "Dinastiji" direktor fotografije biti Radoslav Vladić, koji je to bio i u "Lepoti poroka" Živka Nikolića."

*Voleli smo vas u mnogim ulogama, ali "Lepota poroka" je film za pamćenje, kao i lik koji ste glumili uz preminulu Miru Furlan. Čaroban par i film. Kako ga danas doživljavate?

"Desilo se. Bio sam Živkov izbor. Neki filmovi prosto - ostaju. Poklopilo se, dobro smo se Mira i ja gledali. Potresao me je njen odlazak, iako smo se za proteklih 30 godina videli samo dva puta. Ima u tom filmu još glumačkih veličina. Pomenuo bih Miru Banjac, kojoj želim da nas i dalje očarava glumačkim umećem."

*Koje su vam uloge najdraže?

"Volim "Lepotu poroka", "Sivi dom", "Budvu na pjenu od mora", "Montevideo" i - "Kalkanske krugove"."

*Da li žalite za nekom koju niste odigrali?

"Nisam bio glumac koji želi neku ulogu. Kad mi je dodele, gledam da se zaljubim u lik koji igram."

*Izlazite li lako iz lika?

"Kako se uzme. Zato i postoje pozorišni bifei i okupljanja glumaca posle snimanja, da se čovek malo "resetuje". Nije to bez veze. Teško je s psihologijom lika otići pravo u krevet. Pamtiću večeri na Bukulji posle snimanja "Kalkanskih krugova", kao i druženja nakon "Bisera Bojane". Šta bi bilo s glumcima da se malo ne opuste i zaborave na tren često naporne i teške osobine likova koje glume..."

*Kako živite tokom pandemije?

"Igram u pozorištu, snimam, izlazim, viđam se s prijateljima, snalazimo se, pravimo lep život koliko god je moguće. Ne podržavam, naravno, ali razumem sve mlade ljude koji izlaze i teško mi je da gledam one racije ispred Studentskog grada. Nikad više neće imati 18 godina, nikada više neće biti brucoši niti proslavljati 18. rođendan. On slavi punoletstvo, a ti ćeš da ga uhapsiš i pišeš kaznu. Pa piši, brate, kaznu, on nek slavi."

*Da li ste morali da brinete o nekom starijem članu porodice?

"Ne. Nakon smrti naše majke pre nekoliko godina, Seka, Milan i ja živimo u Beogradu, brinemo jedni o drugima i o njihovoj, odnosno našoj deci. Takođe se odnosimo s brigom i poštovanjem prema svim rođacima, prijateljima i ljubavima. Mi važimo kao porodičan narod, mada sam u drugim zemljama sretao "porodičnije" ljude od nas. Zato i kažem: putuj, upoznaj tuđe gradove, običaje, ljude, navike... Mrdni malo!"

*Niste zasnovali sopstvenu porodicu. Za vas ljubav nije stati pred oltar?

"Ne, ne, ne idem to da prijavim u opštinu. Ako sam s nekim, živim sa njim, volim ga, ta stvar ostaje moja i njena priča. Ne pada mi na pamet da idem ni u crkvu ni u opštinu. Tu ne pomažu ni bog ni matičar. Neka tako i ostane. Nikad nisam sam. Uvek je pored mene biće koje volim."

*Poznato je da ne govorite o ženama s kojima ste bili u vezi, džentlmenski se ponašate. Ipak, postoje li "muške priče" kad ste s prijateljima?

"Nikada ih nisam imao u toj meri i nikada nisam bio "prljav" u tim pričama. Mislim da žene više pričaju o svojim vezama, i to do detalja. Nekako sam uvek imao u glavi kako bi bilo da neko govori tako o mojoj sestri. To je odraz i mog vaspitanja i mog karaktera."

*Skloni ste mlađim ženama. Privuče li vas neka dama u zrelijem dobu? Ako je mlada i lepa? Šalim se...

"Kad naiđem na ono što mi se sviđa kod žene, ne gledam na godine. Ali mladost i lepota su nešto što pripada voljenju. Mislim da svaki čovek i žena vole ono što je mlado i lepo, bilo da je to mlad i lep krompir, mlad i lep luk, mlada breza, mlade jagode ili mladi ljudi. Kako god okreneš, mladost i lepota imaju prednost nad nečim što zovu godine, iskustvo i šta sve ne još."

*Ne volite starenje?

"Starenje dolazi pa dolazi, nije to poenta. Priznajem svaku svoju godinu. Ali živim svoj život. Možda se nekome čini da ga živim neprikladno za svoje godine, ali to me ne zanima."

*Ruku na srce, prija li vam kad za vas kažu da ste šmeker, zavodnik?

"Više mi prija to nego da kažu kako sam budala i idiot. Nije važno šta kažu, već ko kaže. Kompliment prija ako ga dobijete od onoga koga cenite i ko vredi."

*Desi se da vas prozivaju što se politički ne oglašavate. Smeta li vam?

"Prozivaju me ljudi koji uglavnom ne rade ništa, a takvih ima mnogo kod nas. Oni koji nemaju svoj posao prozivaju one koji se bave svojim poslom. Često umetnike, pogotovo muzičare i glumce, prozivaju što se ne oglasimo. Ja se u svom poslu oglašavam za sve što mi treba. Radio sam milion humanitarnih stvari za svoje kolege, bolesnu decu, to hoću. Ne znam zašto je u ovoj zemlji nemoguće da me politika ne zanima! Nisam taj čovek. Ja sam glumac. Nisam bio član nijedne stranke, u životu nisam glasao ni za koga. Drago mi je što sam sebi oduzeo to građansko pravo."

* Tekst objavljen u Leni, porodičnom dodatku koji izlazi svake nedelje uz Kurir