ŽIVOTNA PRIČA VOJE BRAJOVIĆA: Ovaj tekst ste najviše čitali u 2021. godini!

Vojislav Voja Brajović je jedan od najpoznatijih, najtalentovanijih i najšarmantnijih srpskih glumaca.

Rođen je u Beogradu, 11. maja 1949. godine. Iako su mu oba roditelja bili u partizanima tokom drugog svetskog rata, ipak nakon rata su zbog političke nepodobnosti postali državni neprijatelji, pa se cela porodica seli u Valjevo, piše Biografija.org.

Voja je tamo završio i osnovnu i srednju školu. Svoje prve umetničke korake iskusio je u glumačkom (amaterskom) društvu „Abrašević“, sa kojima je, nakon velikog uspeha na takmičenju na Hvaru, pobrao komplimente celog žirija i dobio motivaciju za svoj dalji glumački rad. Voja je istinsku slavu doživeo glumeći ulogu Tihog u „Otpisanima“ i ta uloga ga i dan danas, na neki način, obeležava.

Za Tihim su ludele sve devojke, a Voja je, uz Gagu Nikolića, bio jedan od najlepših glumaca jugoslovenske kinematografije.

POTRESNA ISPOVEST GORDANE ŠAULIĆ: Šabanova udovica iznela detalje užasa koji je njena porodica prošla u Jasenovcu!

Završio je „Fakultet dramskih umetnosti“. Još jednom, status pravog zavodnika, potvrdio je ulogom profesora matematike u seriji „Bolji život“.

Voja je već 47 godina stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kome je odigrao veliki broj uloga. U studentskim danima igrao je u sledećim predstavama: Odbrana Sokratova i smrt, Agamemnon, Kad su cvetale tikve (po knjizi koju je napisao njegov tast Dragoslav Mihajlović), Pigmalion, Kin, Koriolan, Paklena mašina i mnoge druge. Igrao je i u predstavama: Buba u uhu, Elizabeta od Engleske, Za kim zvono zvoni, Varvari, Kako je Juda izdao Hrista, Mister Dolar, Vuci i ovce (tu je posebno zapažen), Vasa Železnova, Golgota, Tri sina, Voz, Pozorišne iluzije (za ovu ulogu je dobio oktobarsku nagradu Beograda), Lažni car – Šćepan Mali (Sterijina nagrada), Troil i Kresida (nagrada „Zlatna maska“ na ohridskom festivalu), Bure Baruta (nagrada Milivoje Živanović) i mnoge druge. Iako je bio stalni član JDP – a, gostovao je i u drugim pozorištima (Zvezdara Teatar, Atelje 212, Beogradsko dramsko pozorište, Grad teatar Budva…) U Zvezdara teatru je dobio, na danima komedije, Steriji nagradu „Ćurana“, za ulogu u predstavi „Mrešćenje šarana“ i nagradu „Ljubiša Jovanović“ na pozorišnim svečanostima. U svojoj dugoj i uspešnoj glumačkoj karijeri, Voja je dobio mnoštvo nagrada. Među njima su: Oktobarska nagrada grada Beograda za „Pozorišne iluzije“, „Lažni car – Šćepan mali“ – Sterijina nagrada za glavnu ulogu, „Troil i Kresida“, nagrada „Zlatna maska“ – Ohridski festival, „Bure baruta“, nagrada „Milivoje Živanović“, u Crnoj gori je igrao u „Gorskom vijencu“ i za tu ulogu dobio Sterijinu nagradu „Ardaliona“, a za uloge u predstavama „Malograđani“, „Nora“, „Montenegrini“ postao je doživotni počasni član „Crnogorskog narodnog pozorišta“.

UDALA SE SA 19 GODINA, NA DIPLOMSKI DOŠLA IZ PORODILIŠTA, U 45. OSTALA UDOVICA: Životna priča Jelice Sretenović!

Predstavom „Voz“, inspirisanom delom Kormaka Makartija, u adaptaciji i režiji Voje Brajovića, koju sada, zajedno sa Sergejom Trifunovićem, igra u „Zvezdara teatru“, pobrao je odlične kritike ne samo publike, već i kritičara. Voja u predstavi igra Belog, ateistu i profesora koji želi da izvrši samoubistvo, a od toga ga odgovara Sergej Trifunović, bivši osuđenik i vernik, hrišćanin, u ulozi Crnog. Crni sprečava Belog da se baci pod voz, dovodi ga u svoju kuću, gde i počinje njihova dubokoumna diskusija. Ovo je kompleksna i filozofska priča o nadmudrivanju vernika i ateiste, o postojanju Boga i borbi za sopstveni život. Voz nije još jedna obična predstava, to je lekcija svima nama, o životu, o vozu u kom se svi mi nalazimo i za koji ne znamo kuda će nas odvesti. Prolaznost stvari, sumnje u postojeće i mnoštvo pitanja. Zanimljivo je to da na kraju ne dobijamo odgovor, već svaki gledalac može, iz svog aspekta, protumačiti ovo delo. Velike dileme o tome da li uopšte vredi živeti, koja je svrha života, da li se inspiracija pronalazi van ovog sveta, sjajna interakcija ovo dvoje glumaca sa publikom, ostavile su sve bez daha. „Voz“ je vrlo brzo postao predstava koju je svako ko je jednom odgledao, poželeo da to učini i drugi put.

Što se tiče njegovog privatnog života, poznato je da Voja iza sebe ima jedan propali brak, sa bivšom suprugom Ljiljanom i iz tog braka ima sina Vukotu (41) i ćerku Iskru (33).

PROSLAVILA SE U MUNJAMA, PA SE PRESELILA U AMERIKU: Bila je ljubav Filipa Živojinovića, a onda se vratila u Beograd!

Vukota se bavi produkcijom, scenarijom i glumom, a veoma je poznat i u manekenskim krugovima, budući da važi za jednog od najpopularnijih modela u Srbiji.

Ćerka Iskra, krenula je očevim stopama i postala glumica. Bila je udata za arhitektu Sinišu Babića i dobila ćerku Ines. Voja nije krio oduševljenje i ponos što je „nagrađen“ još jednom, najbitnijom ulogom – ulogom dede. Iskra se razvela nakon dve godine braka.

Nakon što se razveo od prve supruge, sreću je pronašao u drugom braku, sa 23 godina mlađom glumicom Milicom Mihajlović (48), sa kojom ima sina Relju (18). U intervjuu za jedan domaći magazin, pričao je pre svega o njegovom odnosu sa suprugom Milicom i o sveopštoj situaciji i problemima sa kojima se susreću glumci.

Ističe kako je sa njim teško živeti i iz tog razloga Milicu smatra pravim herojem, svojim osloncem i bezrezervnom podrškom. Najveći komplimenti koje joj je uputio su bili da je ona jedno normalno, čestito i pošteno biće.

NASLEDNICI NATAŠE NINKOVIĆ SU IZRASLI U PRAVE ŠMEKERE: Luka i Matija su od mame nasledili i harizmu i lepotu!(FOTO)

Milica je, takođe, uspešna glumica, a poznato je i da je ćerka našeg čuvenog pisca Dragoslava Mihajlovića (Kad su cvetale tikve). Budući da je 2006. – 2007. godine bio ministar kulture, u jednom intervjuu se tada osvrnuo i na njeno stanje u Srbiji. Kaže da se za vreme svoje funkcije nikada nije bavio politikom, već je kulturu pokušavao da vrati na mesto, koje je davno izgubila.

Govorio je i o položaju umetnika u Srbiji i izrazio žaljenje što, zbog niskog budžeta, glumci jako bedno žive. Govorio je da je posebno poražavajuće to što je kultura na toliko niskom nivou, da su pozorišta, koja zahvaljujući publici i opstaju, u veoma lošem stanju.

Iako je prvo želeo da studira likovnu akademiju, na kraju je izbor, ipak, pao na glumu i tvrdi da ga taj zanos i dan danas drži. Svoj poziv smatra večnim, pa kaže da umetnici nikada ne mogu otići u penziju. Iako je jako brzo došao do vrha popularnosti, samokontrola i strah su ga sprečili i pomogli mu da ne izgubi kompas i da uvek ostane priseban. Izuzetno strepi za budućnost svih glumaca u zemlji, a ta strepnja je još veća zbog njegovo dvoje dece, Vukote i Iskre, koje nije uspeo da odgovori od ovog poziva. Što se tiče najmlađeg sina Relje, uprkos svim obavezama, zajedno sa suprugom Milicom, trudi se da mu obezbedi normalno detinjstvo.