Spas za telo

Kiseli kupus, kefir, turšija mogu da obnove imuni sistem, ojačaju telo, spasu bubrege:Evo kako da se lečite probioticima

Istraživači smatraju da je terapija probioticima efikasna strategija za lečenje znakova metaboličkog sindroma i gihta, ali da može uspešno da obnovi funkciju oštećenih bubrega.

Objavljeno: 26.11.2020. 14:02h 14:21h
Autor:
Foto: Profimedia

Nedavna studija otkrila je da je personalizovana, kratkotrajna terapija probioticima efikasna za lečenje gihta, bolesti bubrega povezanih sa gihtom kao i drugih simptoma metaboličkog sindroma.

Istraživači su učesnicima pružili personalizovani probiotički koktel na osnovu njihovih simptoma. Otkrili su da on smanjuje nivo mokraćne kiseline i utiče povoljno na zdravlje bubrega, a takođe je doveo do gubitka težine i poboljšanja nivoa krvnog pritiska.

Istraživači su svoja otkrića predstavili na konferenciji pri američkom fiziološkom društvu koja je održana u Koloradu oktobra prošle godine.

Personalizovana terapija

Probiotici su žive bakterije koje su dobre za ljudski organizam. Zdrava hrana koja sadrži probiotike uključuje jogurt i fermentisanu hranu poput kiselog kupusa, kiselih krastavaca, kefira…

Prema prvom autoru studije Rostislavu Bubnovu, prethodne studije su pokazale da probiotici mogu da smanje upalu i poboljšaju loš metabolizam glukoze i mokraćne kiseline. Ovi faktori su poznati da doprinose razvoju gihta.

Giht je oblik artritisa izazvan hiperuricemijom, tj. viškom mokraćne kiseline u krvi. Telo proizvodi mokraćnu kiselinu kada razgrađuje purin, jedinjenje koje se obično nalazi u alkoholnim pićima, mesu životinjskog porekla i morskim plodovima. Kristali mokraćne kiseline mogu se nakupiti u zglobovima i ispod kože, uzrokujući intenzivan bol, otok i ukočenost u zglobovima.

Giht povećava rizik od pojave kamena u bubregu kod osobe, jer se kristali mokraćne kiseline takođe mogu akumulirati u urinarnom traktu. Kamen u bubrezima može prouzrokovati oštećenje bubrega, što na kraju dovodi do bolesti ovog organa ako se ne leči.

Prethodne studije takođe su povezale giht sa gojaznošću i hroničnom upalom, dva stanja koja doprinose metaboličkom sindromu. Metabolički sindrom se odnosi na grupu faktora rizika koji povećavaju rizik od nastanka srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Ovi faktori rizika uključuju visok šećer u krvi, povišen krvni pritisak, abnormalni nivo holesterola i višak telesne masti oko struka.

„Giht je opasna i nedovoljno dijagnostikovana bolest. Međutim, definicija metaboličkog sindroma ne uključuje giht “, rekao je Bubnov.

Bubnovljev tim ispitivao je efekat koju daje terapija probioticima na gojazne odrasle osobe sa gihtom i bolestima bubrega povezanih sa ovim stanjem.

Učesnicima su dali probiotički koktel koji je skrojen prema njihovim simptomima. Nakon 10 dana svakodnevne terapije probioticima, učesnici su iskusili sledeća poboljšanja:

  • gubitak težine
  • niži krvni pritisak
  • smanjen obim stomaka i obima struka
  • smanjena veličina povrede i ožiljka na bubrezima
  • smanjena veličina naslaga kristala mokraćne kiseline
  • normalni nivoi mokraćne kiseline i kreatinina (nusprodukt nastao habanjem mišića)

Na osnovu ovih otkrića, istraživači su zaključili da je individualizovana terapija probioticima efikasna strategija za lečenje znakova metaboličkog sindroma i gihta. Takođe, oni veruju da ova terapija može uspešno da obnovi funkciju i strukturu bubrega oštećenih gihtom.

Osobama sa gihtom, Bubnov preporučuje konzumiranje probiotičke hrane poput jogurta ili uzimanje probiotičkih dodataka za poboljšanje njihovog zdravstvenog stanja. Primetio je, međutim, da će terapija probioticima biti efikasnija ako je personalizovana.

Probiotici za reumatoidni artritis

Studije sugerišu da konzumiranje probiotika pomaže u smanjenju simptoma reumatoidnog artritisa. Ovo je oblik artritisa koji ne utiče samo na zglobove, već može da ošteti i tkiva koja oblažu pluća, srce, oči i druge organe.

U studiji objavljenoj u časopisu International Journal of Rheumatic Diseases, pacijenti sa reumatoidnim artritisom uzimali su ili probiotički dodatak ili placebo svakog dana. Posle osam nedelja, oni koji su uzimali probiotičke suplemente doživeli su značajna poboljšanja u poređenju sa onima koji su bili na placebo tretmanu.

Istraživači su takođe primetili značajan pad nivoa insulina u krvi i nivoa C-reaktivnog proteina (CRP) među učesnicima koji su uzimali probiotičke suplemente. Visok nivo insulina u krvi povezan je sa dijabetesom tipa 2, dok su visoki nivoi CRP znak upale.

Probiotici su poznati po blagotvornom dejstvu na zdravlje creva i imunološku funkciju, međutim, oni su još nedovoljno istraženi. Stručnjaci dalje nastavljaju da otkrivaju sve više blagodati ovih živih mikroorganizama, čime se svakodnevno opravdava njihovo uključivanje u ljudsku ishranu.