Jača imunitet, sprečava pojavu hroničnih bolesti: Zašto sada ceo svet priča o ovom mineralu!

Šta je cink i u kojoj meri nam je potreban

Cink je mineral, poput gvožđa, kalcijuma i bakra na primer, i u prevelikoj koncentraciji može biti štetan. LJudsko telo sadrži 2 do 3 g cinka, od kojih se skoro 90% nalazi u mišičima i kostima, a ostatak se akumulira u ostalim organima.

Preporučena dnevna doza cinka iznosi između 8 (žene) i 10-11 mg (muškarci), a u trudnoći do 12 mg. Akutna trovanja cinkom su veoma retka ali hronična predoziranost je moguća i sa sobom nosi posledice po zdravlje.

Za šta nam cink služi

Cink je neophodan za pravilno funkcionisanje našeg tela i njegovo zdravlja. Većina ljudi ga može u dovoljnoj količini dobiti ujednačenom ishranom, a uvođenje suplemenata bi trebalo da preporuči i kontroliše lekar. Benefiti cinka su sledeći:

• neophodan je za aktivnost više od 300 enzima koji pomažu varenje, nervne fukncije i metabolizam u celosti

• učestvuje u obnavljanju čelijske membrane, rastu ćelija i održavanju zdrave kože te potpomaže regeneraciju kože i zaceljivanje rana (zato ćete ga često naći u kremama za regeneraciju kože i u kombinaciji sa cicaom)

• ojačava nervni sistem i pogotovo moždane funkcije. Postoje studije koje ukazuju da pomaže kod smanjenja kognitivnih funkcija i u terapiji Alchajmerove bolesti, kao i sa depresijom

• nedostatak cinka ima loše posledica na apetit i čula mirisa i ukusa

• nedostatak cinka povećava oksidativni stres što u suštini znači slabljenje sposobnosti tela da se bori protiv slobodnih radikala i sanira štetu nastalu usled njihovog delovanja. Cink takođe ima i protivupalno dejstvo, a poznato je da upalni procesi mogu biti okidač za hronične bolesti ali i rane znake starenja

• učestvuje u proizvodnji insulina i može se koristiti u lečenju šećerne bolesti

Hrana koja sadrži najviše cinka

Donedavno je vladao stav da najviše cinka sadrže namirnice životinjskog porekla ali ovo nije istina pošto postoji i velik broj namirnica biljnog porekla koje su odličan izvor cinka. Ovo su neke od njih:

• Biljne namirnice: seme bundeve (100g sadrži 7-8mg cinka), pinjoli (5 mg), indijski orah (3 mg), heljda i ovas (do 3mg, pahuljice), sočivo (1.5mg, presno), kakao (6–8mg).

• Namirnice životinjskog porekla: junetina i govedina (4.5mg), ćuretina (2mg), žumance (1.2mg), morska riba (2mg) i morski plodovi.

Hrana koja sadrži najviše cinka su bez sumnje ostrige koje u sebi imaju oko 60mg cinka na 100g. Ukoliko umate u vidu da je dnevna preporučena doza do 11mg, jasno je da ih ne treba jesti ni često ni mnogo - čak i ako ste u prilici.

Kada dolazi do nedostatka cinka

Cink bi trebalo unositi prvenstveno hranom ali u određenim slučajevima, moguće je da vam je potreban i suplement, ovo su situacije u kojima ukoliko imate neke od simptome deficijencije treba da se konsultujete sa lekarom:

• trudnoća i dojenje
• preterano konzumiranje alkohola (zink se troši u njegovom metabolizmu)
• profesionalno bavljenje sportom
• period intenzivnog rasta kod dece
• starost
• bolesti krvnih sudova
• neuravnotežena ishrana (dijete za mršavljenje, prelazak na vegansku ishranu i sl)

Disbalanas cinka u organizmu

Ironično, vrlo je lako pomešati neke simptome nedostatka cinka sa prevelikom količinom cinka (to su anemija, opadanje kose, opšta slabost) i zbog toga je važno da sebe ne dijagnostikujete sami već da odete kod profesionalca koji će uraditi test krvi i odrediti da li neki disbalans postoji kao i koji je najbolji način da se sa njim nosite.

• Nedostatak zinka: lako se onesvestite, opadanje kose i veoma suva koža, razdražljivost i zamor, nizak nivo insulina, anemija, impotencija, smanjen nivo testosterona, neregularan menstrualni ciklus, bolne menstruacije, gubitak libida
• Previsok nivo: autoimune bolesti, osećaj težine u grudima i problemi sa disanjem, suv kašalj, bolovi u organima za varenje, povraćanje.