Nije šala, može imati zastrašujuće simptome: Šta je, koga pogađa i koliko je opasan Gilen-Bareov sindrom?!

Sindrom se može razviti u roku od nekoliko sati ili dana, ali najčešće se razvija tokom nekoliko nedelja. Stepen najveće mišićne slabosti uobičajen je u prve dve nedelje nakon što se simptomi pojave, a do kraja treće nedelje 90% pacijenata oseća najveću slabost.

Gilen Bareov sindrom spada u grupu autoimunih poremećaja u kojima organizam ne prepoznaje sopstvena tkiva.

Mijelinski omotač koji okružuje nerve jr glavna meta napada antitela. Funkcija ovog omotača je ubrzava prenos signala kroz nerve i da prenosi signale na veliku udaljenost (npr. od noge, ili ruke do mozga). Kad je mijelinski omotač oštećen ili uništen, nervi ne mogu prenositi signale i mišići gube sposobnost odgovora. Podjednako, i mozak prima manje informacija o ostatku tela, što sve rezultuje nesposobnošću osećaja dodira, temperature, bola...

Nažalost, tačan uzrok nastanka Gilen Bareovog sindroma nije u potpunosti poznat. Ako je ovoj bolesti prethodila infekcija, moguće da imunološki sistem mijelinski omotač prepoznaje kao strano telo pa ga napada. Takodje, moguće je da virusi oštećuju sposobnost imunološkog sistema da razlikuje svoje od stranih tkiva.

Gilen Bareov pogađa ljude svakog uzrasta i oba pola podjednako. Poremećaj se obično javlja nekoliko dana, ili nedelja nakon što je pacijent imao simptome infekcije. Nekada, trudnoća, operacija ili vakcinacija mogu prethoditi sindromu.

Iako je nastanak ovog sindroma nagao i neočekivan, oporavak najčešće nije nimalo brz. Oko 30% pacijenata još oseća slabost nakon tri godine, a 3-5% pacijenata može ponovo dobiti mišićne slabosti mnogo godina nakon prvog napada.

Koji su simptomi i znaci Gilen Bareovog sindroma?

Prvi simptomi obuhvataju različit stepen slabosti u nogama i ti osećaji se nekada šire u gornji deo tela i ruke. Najčešće se prvo pojavliju sledeći simptomi:

• mišići se uopšte ne mogu pokretati
• pacijent postaje gotovo paralisan
• mogu da postojeteškoće disanja
• menja se krvni pritisak i puls
• pacijent ne reaguje na promene temperature, npr vode prilikom tuširanja , pa mogu nastati opekotine
• Iako simptomi mogu ugrožavati život, delimičan oporavak je moguć čak i u najtežim slučajevima ove bolesti.

Kako se Gilen Bareov sindrom dijagnostikuje?

Sindrom je medicinski nayiv za grupu simptoma (koje pacijent oseća) i znakova (koje lekar primeti). Znaci i simptomi sindroma mogu se od bolesnika da bolesnika znatno razlikovati (nemaju svi jednake simptome) tako da je lekarima, u nekim slučajevima, teško prepoznati ovaj sindrom u najranijem stadijumu.

Takođe, drugi poremećaji imaju slične simptome. Znaci i simptomi koji mogu razlikovati Gilen Bareov sindrom od drugih poremećaja uključuju sledeće:

• simptomi se javljaju na obe strane
• simptomi se javljaju brzo - u roku od nekoliko dana
• refleksi se obično gube
• likvor (moždana tečnost) sadrži više proteina nego obično

Za tačnu dijagnozu potreban je detaljan pregled lekara specijaliste neurologije. Analiza krvi sa osvrtom na autoantitela je važan faktor.

EMG (elektromioneurografija) pokazuje smanjenje sprovodljivosti kroz nerve i koristi se više da se odredi u kom stepenu je nastupilo oštećenje i da se postavi referentna tačka za terapiju.

Kako se leči Gilen Bareov sindrom?

Na žalost, ne postoji lek za Gilen Bareov sindrom. Ipak, postoji terapija koja umanjuje težinu bolesti. Plazmafereza (izmena plazme) i visoke doze imunoglobulina koriste se u težim slučajevima ovog sindroma. Lečenje se uglavnom sastoji u smanjenju simptoma dok ne nastupi oporavak. Ovo može zahtevati stavljanje pacijenta na aparat za veštačko disanje i lečenje na odeljenju intenzivne nege. Čim se bolesnik počne oporavljati, treba početi sa fizikalnom terapijom. Psihičke promene bolesnika sa ovim sindromom su česte. Pacijent su često depresivni i razdražljivi i potrebna je adekvatna terapija svih ovih pratećih simptoma.

(Stil.kurir.rs)