Važi za najbolju s razlogom

Penzioneri prešli na mediteransku ishranu: Evo šta im se dogodilo nakon godinu dana!

Sastav naših creva jednim delom je određen genima, ali na to mogu da utiču i razni životni faktori, a ishrana tu igra glavnu ulogu

Objavljeno: 21.02.2020. 10:03h 10:10h
Autor:
Foto: Shutterstock

Stručnjaci iz Velike Britanije, Francuske, Italije, Holandije i Poljske želeli su da potvrde može li konzumiranje isključivo mediteranske ishrane tokom godinu dana da poboljšati mikrobiom (niz gena mikroba u sistemu za varenje) penzinoera koji su učestvovali u istraživanju.

Polovina grupe od 612 ljudi, starih između 65 i 79 godina, jela je mediteransku hranu. Druga polovina držala se svoje uobičajene ishrane.

Nakon godinu dana, analizirana je njihova stolica i otkriveno kako je mediteranska hrana poboljšala sastav bakterija u crevima - bilo je više dobrih, a manje loših bakterija. Osim toga, naučnici su uočili porast broja bakterija koje se povezuju s brzinom hodanja i snagom u rukama.

Značajnu pozitivnu promenu uočili su kod onih ljudi koje su u startu ocenili slabijima. S druge strane, ljudi koji su se držali svoje ishrane, a u početku su bili slabi, nakon godinu dana postali su još slabiji i krhkiji.

Takođe, kod učesnika koji su jeli mediteransku hranu primetili su sporiji gubitak kognitivnih funkcija, poput pamćenja i manji nivo bakterija koje učestvuju u stvaranju nekih žučnih kiselina, a koje se, ako se prekomerno proizvode, povezuju s povećanim rizikom od raka creva, insulinske rezistencije, masnom jetrom i oštećenjem ćelija.

Med i orasi su pravo lekovito blago: Ovih 9 zdravstvenih tegoba nestaju odmah! (RECEPT)

foto: Profimedia

Stručnjaci su otkrili kako je najupečatljivije otkriće tokom ovog istraživanja - snažna veza između poboljšane crevne flore i markera starenja. Iznenadili su i činjenicom da je mediteranska ishrana pozitivno uticala na sve učesnike bez obzira na to gde su živeli, a reagovale su iste bakterije, piše Dejli mejl.

Naime, sastav naših creva jednim delom je određen genima, ali na to mogu da utiču i razni životni faktori, a ishrana tu igra glavnu ulogu. Mikrobioti u našim crevima određuju kakvog ćemo zdravlja biti, ali i raspoloženja.

Slično istraživanje sproveli su prošle godine naučnici s Kalifornijskog tehnološkog instituta, ali oni su se orijentisali na vezu između mediteranske ishrane i blažih simptoma Parkinsonove bolesti. Uspeli su da pronađu tu vezu!

Tradicionalna mediteranska ishrana uključuje puno povrća, voća, integralnih žitarica, mahunarki, zdravih masnoća poput maslinovog ulja, ribe, mesa, semenki... OVDE detaljno čitajte kako treba da izgleda mediteranska ishrana!