lečenje
Ginekolog otkriva: Evo kako razlikovati gljivične infekcije od bakterijske vaginoze i šta preduzeti!
U nastavku pročitajte mišljenje stručnjaka o tome kako sprečiti i lečiti preterano razmnožavanje mikroba u vagini
Autor:
Vaginalne infekcije su čest medicinski problem sa kojim se danas suočavaju žene, te je mnogo okidača za preterano razmnožavanje mikroba.
Uzroci poremećaja ravnoteže u vaginalnoj flori su višestruki:
- Pad imuniteta zbog neke bolesti ili stresa
- Ishrane koja sadrži previše rafiniranih ugljenih hidrata, poput slatkiša i proizvoda od belog brašna
- Preterana upotreba sredstava za intimnu negu
- Često kupanje u bazenu
- Višednevno korišćenja tampona
- Posledica terapije antibioticima, a česte su i u trudnoći
U spomenutim slučajevima dolazi do promene prirodne kiselosti (pH) vagine i smanjuje se broj dobrih, zaštitnih bakterija, što omogućuje razmnožavanje štetnih mikroba.
Najčešći uzročnici vaginalnih infekcija su gljivice, bakterije i jednostanični organizam Trichomonas vaginalis.
Gljivične infekcije najčešće su uzrokovane gljivicom Kandida albicans, koja živi u ljudskom telu, ne uzrokujući tegobe ako je prisutna u manjem broju.
Ako vagina ima uravnoteženu floru Kandida neće da izazove vaginalne infekcije, odnosno ako u njoj prevladava dobra bakterija koja proizvodi mlečnu kiselinu i održava normalni pH (kiselost) vagine oko 4,5.
"Kada su štetni mikroorganizmi u manjini, žene imaju normalan belkasti iscedak, gotovo bez mirisa, koji malo varira u količini i konzistenciji u zavisnosti od faze ciklusa i životnoj dobi. Ali, ako Kandida počne preterano da se razmnožava, dolazi do svraba, te crvenila vagine i pojačanog iscedka koji se najčešće opisuje kao grudičast ili sirast", objašnjava dr. Silva Babić.
Naučnici otkrili: Urinarne infekcije su opasnije nego što mislite, evo kako!
Kako se leče gljivice?
"Gljivičnu infekciju se treba lečiti kako bi se smanjila količina gljivica i obnovila vaginalna flora. U periodu od tri do sedam dana treba primenjivati vaginalete naveče, a preko dana nanositi kremu sa spoljašnje strane.
Treba se suzdržati od polnih odnosa da ne bi dodatno iritirali sluznicu. Nakon osnovne terapije, duže vreme treba uzimati vaginalne pripravke s probioticima kako bi se uravnotežila vaginalna flora", preporučuje ginekolog.
Ona kaže da su gljivične i bakterijske vaginalne infekcije podjednako učestale, ali su bakterijske opasnije.
Kako se leče bakteriije?
Često nisu uočljivi simptomi, pa mnoge žene nisu ni svesne da imaju infekciju. One se većinom otkrivaju ispitivanjima kao što su cervikalni brisevi i papa test.
Zato je vrlo važno ići na redovne ginekološke kontrole i živeti zdravo, što svakako podrazumeva ishranu sa što više prirodnih, a što manje industrijski prerađenih (rafiniranih) namirnica.
Vaginalna infekcija
Među bakterijskim infekcijama učestala je vaginoza - dugoročni poremećaj pH (kiselosti) vagine kada nad dobrim bakterijama prevladaju one koje uzrokuju tegobe, a među njima je najčešća Gardnerella vaginalis. Tipični simptom je obilniji, beli, kremasti vaginalni iscedak, često s neugodnim “ribljim“ mirisom, ponekad uz blaži svrab ili peckanje.
"Terapija podrazumeva uzimanje probiotika, uz tek povremene i kratkotrajne lekove antibiotika", kaže dr. Silva Babić.
Neke bakterijske infekcije su polno prenosive, npr. gonoreja, ureaplazma, mikoplazma, klamidija. Te infekcije mogu, ali i ne moraju izazvati pojačani žućkasti iscedak i osećaj pečenja.
Ureaplazma i mikoplazma moguda izazovu smetnje pri mokrenju, ali i da povećaju rizik od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja.
Klamidija izaziva upalu vrata materice što je “plodno tlo“ za HPV (infekciju humanim papiloma virusom), a takođe može da izazove upalu jajovoda, što je najčešći razlog vanmaternične trudnoće (u slučaju delimično začepljenih jajovoda) ili onemogućenog zanošenja prirodnim putem (kod kompletno začepljenih jajovoda), kaže ginekolog.
S obzirom na to da su klamidija, ureaplazma i mikoplazma polno prenosive, i kod muškaraca izazivaju upale u polnom i mokraćnom sistemu, potrebno je da se oba partnera leče. Obično se primenjuju antibiotici u tabletama, paralelno s vaginaletama.
"Nakon terapije obavezno treba prekontrolisati mikrobiološke nalaze, jer sama terapija ne garantuje izlečenje", napominje dr. Silva Babić.
Ona naglašava da se žene i njihovi partneri ne smeju sami “lečiti“ bez savetovanja sa stručnjakom. Tako se najčešće stvara začarani krug u kojemu se infekcije ponavljaju.
Kad kandida podivlja u crevima: 10 očiglednih simptoma!
Kako sprečiti pojavu gljivica i bakterija?
Žene koje su sklonije vaginalnim infekcijama trebalo bi da održavaju pH vagine povremenom primenom probiotskih vaginaleta, izbegavanjem rafiniranih ugljenih hidrata, izbegavanjem kupanja u bazenu, te upotrebom kondoma tokom seksualnog odnosa. Takođe, treba izbegavati upotrebu tampona i ne preterivati sa sredstvima za intimnu negu.
"Nikako se ne sme vagina ispirati vodom ili raznim preparatima (to se radi samo u određenim slučajevima, u sklopu neke terapije) jer se time narušava pH vagine. Ako morate uzimati antibiotike, tokom same terapije treba započeti i s primenom vaginaleta s probioticima, kako bi se lakše održala normalna flora vagine", ističe dr. Silva Babić.
Za prevenciju i terapiju vaginalnih infekcija, po preporuci ginekologa mogu se upotrebljavati i pripravci na biljnoj bazi, npr. vaginalete s kantarionovim uljem, čajevcem, kokosovim uljem, ekstraktom belog luka.
"Na internetu često možete naići savete o “namakanju“ tampona u eterična ulja, ali to nema smisla jer tampon većinom duboko upije ulje, a uz to se dugotrajnim stajanjem tampona u vagini stvara “hrana“ za bakterije", napominje ginekologinja.