Umorna sam od toga da budem umorna: Ispovest žene koja je radila danonoćno, a onda se samo srušila!

Ispovest mlade žene koja je podlegla pritiscima posla i očekivanjima drugih, pa i sebe, oličenje je cele jedne generacije koja je pogođena takozvanim sindromom izgaranja, jednom od najvećih problema društva.

Radila san non-stop. Moj odnos s kancelarijom bio je poput ljubavnog odnosa. Zovem to svojom "najvećom ljubavnom aferom" jer mi se sve to toliko važnim činilo tada. Moj identitet je bio neodvojiv od onog što radim, jer da nisam radila taj posao, ne znam ko bih zapravo bila.

Te 2017. godine Amber Koster iz Londona je bila ambiciozna poslovna žena na mestu višeg menadžera u uspešnom tehnološkom startap-u pa je u svojim kasnim 20-im zahvaljujući poslu putovala po celom svetu, preneo je BBC.

"Na papiru, moj je život izgledao savršeno. Istovremeno, ja sam ignorisala jasne znakove da sa mnom nešto nije u redu. Uz dodatak mučnine hroničnom umoru, sve češće su mi se javljale migrene, užasna bol u stomaku, osip na koži i ekcem. Lekar opšte prakse dao mi je dijagnozu ponavljajućeg virusa povezanog s povećanim limfnim čvorovima.

Nakon toga sam uzela nedelju dana godišnjeg odmora da se oporavim, ali nije mi bilo ništa bolje. Odjednom mi se činilo da gubim reči, nisam mogla ni normalno da govorim. Sedela bih za stolom sa svojim dečkom i tražila bih da mi "doda post" umesto vode. Ni po prodavnicama nisam mogla da hodam, svako malo sam zastajala i sela na neki zidić.

Dve nedelje oporavka su se pretvorila u šest meseci, a doktor me je poslao na sva moguća testiranja da vidi šta zapravo nije u redu. Jedna analiza pokazala je da su mi nalazi krvi kao kod sportista koji ide na Olimpijske igre. Samo sam plakala, nisam znala šta mi je i osećala sam se kao neka ludača. Ipak, instinkt mi je govorio da nešto nije u redu.

Ono što doktori nisu znali, a Amber o tome nije ni razmišljala, bila je činjenica kako je ekstremno puno radila. Redovno je ustajala u 5:30 kako bi slala mejlove pa uveče do 23:30, kad bi se samo srušila u krevet, otkazujući sve planove za vikend kako bi mogla još da radi. Čak i kad je pokušavala manje da radi, bilo joj je nemoguće da se jednostavno "isključi".

Svoju kompaniju, u kojoj je radila kao menadžer, opisala je kao nemilosrdnu, agresivnu frmu usmerenu isključivo na profit. Proizvodili su softvere što im je omogućavalo da rade 24/7 pa se Amber osećala kao da i sama postaje deo njihove tehnologije.

Stalno smo pričali o poslu, motiv nam je bio samo rast, a omiljene metafore su bile "lavovska borba". Napokon sam otišla kod psihijatra, shvatajući kako problem nije u mom telu, već u psihi koja je bila slomljena.

Fizički simptomi sindroma izgaranja često su znak za alarm, objašnjavaju liječnici.

Ugroženo psihičko zdravlje

Na forumima radnici redovno ostavljaju komentare poput "povraća mi se čim sednem za sto u kancelariji", "glavobolja me ubija", "nikako ne mogu da se odmorim" koji svedoče o ugroženom psihičkom stanju zaposlenih. Žene su u proseku pod još većim stresom nego muškarci, jer uz poslovne obaveze imaju one porodične i kućne.

Upozoravajući znaci "izgaranja na poslu" su dugotrajna nesanica, nemogućnost izbacivanja određenih problema iz glave, povlačenja iz društvenog života i hronični umor.

Sindrom izgaranja na poslu pogađa i radnike i šefove, a što duže ostaju na poslu to im motivacija više pada. Takvi radnici često kasne na posao, manje su produktivni, ne slažu se s kolegama, imaju emocionalne ispade i često su na bolovanju, kažu stručnjaci.

Amber se uspešno oporavila i vratila na posao. Pritom je promenila svoj stav, počela je da zahteva normalnu raspodelu posla, više jasnih ciljeva i bolju organizaciju, kao i slobodno vreme od kog se ne odstupa.

Kad je želela to da primeni i na celu firmu, reakcije su bile pomešane. Neki menadžeri su je obeshrabrivali, govoreći kako nekim radnicima treba da se "poguraju" kako bi bili produktivniji, a da neki naprosto normalno funkcionišu pod visokim nivoima stresa i obaveza te da je to njihov lični izbor.

Zbog toga je ipak odlučila da da otkaz pa je osnovala sopstvenu firmu čija je misija "pomoći firmama da pronađu ravnotežu između poslovnih ciljeva i dobrobiti zaposlenih". U međuvremenu je kupila kuću i udala se pa je počela da trči maraton.