Ishrana
Belgijski Nobelovac kategorično tvrdi: Kad ovako postite, telo može samo da se izbori sa bolestima!
Na vama je šta jedete i kada jedete, ali naučna istraživanja kažu da je bolje da gladujemo
Autor:
Intervali posta su vrlo popularni, jer mnogi smatraju da je to odličan način da smršate i ostanete zdravi.
Šta je autofagija?
Naziv "autofagija" potiče iz grčkog jezika i to je metabolički proces u kome organizam jede sam sebe. Cilj je obnavljanje tela. Normalni post koristi se za mršavljenje ili za poštovanje verskih tradicija. Autofagija pomaže pri uklanjanju iz organizma starih i oštećenih ćelija.
Bez glavnog izvora energije - hrane - telo počinje da se prebacuje na unutrašnje resurse. Međutim, telo je inteligentno, ostavlja zdrave ćelije, a bolesne i stare koristi po vlastitom nahođenju. Zato neki stručnjaci veruju da dugotrajan post može biti dobra prevencija od raka i demencije.
Istorija autofagije
Po prvi put, termin "autofagija" koristio je Kristijan de Div, citolog i biohemičar iz Belgije. To se dogodilo 70ih godina 20. veka, međutim, detaljno proučavanje takve pojave počelo je nedavno. Godine 2016. biolog Jošinori Osumi iz Japana dobio je Nobelovu nagradu za rad u kome proučava mehanizme "samojedinjenja" tela.
Nove studije naučnika dokazale su da post ili gladovanje može pomoći u borbi protiv infekcija, smanjuju upalu, jača odbranu organizma. To smanjuje verovatnoću depresivnih stanja i šizofrenije.
Da li, zaista, vredi gladovati?
Definitivno, post deluje. Međutim, nepromišljeno ne ulećite u nove trendove i ne izlažite telo stresu na duži period. Ali kratkotrajan post je dobra stvar za telo. Inhibira proces starenja i optimizuje sve telesne sisteme.
Imajte na umu da pre namernog preskakanja obroka treba da se konsultujete sa lekarom.
Post nije preporučljiv onima koji imaju gastritis, probleme sa žuči, nadbubrežnom žlezdom, kao i za trudnice i žene koje doje.
Naučnici se još prepiru oko trajanja pauze između obroka. Neko veruje da autofagija počinje svakodnevnim gladovanjem. Takav post je imao rezultate u eksperimentima nad miševima.
Ali najbezbedniji post je od 12 do 16 sati. Stoga bite trebali da večerate najdalje u 20h, a doručkujete tek oko 8h. Ili da preskočite ili večeru ili doručak.
Koji su rizici autofagije?
Imajte na umu da autofagija nema besprekornu reputaciju, postoje mnogi naučnici i nutricionisti koji se sumnjivo odnose prema ovoj pojavi.
Međutim, istraživanje iz 2016. godine kaže da je gladovanje od 13h pomoglo nekim ženama koje su imale karcinom dojke da izbegnu recidive.
U 2011. godini, naučnici su objavili izveštaj koji je upozorio javnost na sporedne efekte autofagije u onkologiji. Dugo gladovanje, naprotiv, može izazvati porast postojećih tumora.
Stoga, ako odbijate hranu - to je vaša stvar. Setite se samo da se proces autofagije u našem telo odigrava stalno, a stres u obligu kratkotrajnog posta može samo da ga ubrza. Ali najlakši način da se podstakne autofagija je da se poveća fizička aktivnost.
Najsigurniji način da se telo restartuje je da se izloži fizičkoj aktivnosti!