U trećoj trudnoći joj otkrili sidu: Mužu rekla da pije lekove za pritisak, rešila da tajnu odnese u grob!

Milioni žena u Južnoj Africi zaražene su virusom HIV-a, a iako većina njih ima pristup besplatnim tretmanima, veliki broj obolelih uzima lekove u tajnosti iz straha od napuštanja.

Upravo je s jednom takvom ženom razgovarala BBC-jeva novinarka, a žena s pseudonimom Julija otkrila joj je razloge za to.

Dijagnozu je dobila nakon testiranja u trećoj trudnoći. HIV nije dobila od supruga, već od partnera pre njega. Muža je slagala kako ima probleme s visokim krvnim pritiskom, pa svoju antivirusnu terapiju stavlja u onu za kontrolisanje pritiska kako ne bi posumnjao. Za njen HIV ne zna baš niko osim lekara kod kojeg odlazi.

Oboleli od side u Južnoj Africi izloženi su ogromnoj stigmi, a Julija se plaši reakcije svog muža ako bi on slučajno saznao jer bi se on sigurno razveo od nje, a tada ne bi imala nikog ko će se osim nje brinuti za decu.

Budući da ne zna da li je on zaražen, insistira da tokom seksa imaju kondom, a mužu to objašnjava tvrdnjom da ne želi više dece. Julijina sestra već je umrla od posledica AIDS-a, a ona sad odgaja njenu ćerku.

Julija je svoju tajnu odlučila sa sobom da odnese u grob, a lekove namerava da uzima redovno, kako bi mogla što duže da živi i brine o deci.

"U Africi žive gotovo sva deca obolela od side u svetu", ističe izvršni direktor UNAIDS-a Majkl Sidibem, koji se založio se da sva deca imaju pristup antiretroviralnom lečenju.

"To je pitanje socijalne pravde, pitanje duboke nejednakosti jer 90 % dece koja žive s sidom su, na nesreću, u Africi", rekao je Sidibe na početku sastanka o pedijatrijskom AIDS-u, na kojem se okupilo desetak ministara zdravstva kontinenta i međunarodni stručnjaci.

"50 % dece koja se rađaju sa sidom umire pre petog rođendana, jer nemaju pristup lečenju koje je na raspolaganju deci u ostatku svetu", rekao je Sidibem.

U Evropi je virusom HIV-a zaraženo oko 160.000 osoba, podaci su ECDC-a i regionalne organizacione jedinice Svetske zdravstvene organizacije. Jedan od razloga perzistencije HIV-a u evropskim državama jeste to što se bolest kod mnogih zaraženih prekasno dijagnostikuje, što znači da su do tada virus preneli mnogim partnerima, a sami su u odmakloj fazi bolesti.

"Mislila sam da HIV postoji samo u Africi"

Oko 75 % pacijenata reakcije i ponašanje njihove okoline plaši više od same dijagnoze, a ni u Evropi predrasude prema obolelima nisu ništa bolje nego u ostatku sveta. To potvrđuje i priča Britanke Rejčel Dilej (49), koja radi u lokalnoj humanitarnoj organizaciji u britanskom Harpendenu, a dijagnozu je dobila pre deset godina.

Majka je troje dece i baka četvoro unučadi, a bolest je dobila od muškarca kojeg je upoznala preko interneta.

"Nakon što sam okončala 20-godišnju ljubavnu vezu, nadala sam se kako ću uz pomoć interneta upoznati nove ljude, pa i potencijalnog partnera. Imala sam 39 godina i želela sam da krenem dalje sa svojim životom. Upoznala sam građevinarca Sajmona koji je imao dvoje dece i brak iza sebe. Bio je harizmatičan i privlačan, pa smo ubrzo započeli vezu.

Nikad mi nije palo na pamet da ga pitam za njegovu seksualnu prošlost ili zdravlje, a sama veza je trajala tek nekoliko meseci - prekinula sam je nakon što sam u njegovom stanu pronašla dokaz da me vara. Nekoliko nedelja nakon toga otišla sam kod lekara zbog natečenih limfnih čvorova, bolnog grla i groznice. Rekao mi je da simptomi liče na malariju, ali kako nisam bila u inostranstvu, testirao me je na HIV kako bi to isključio. Nakon što sam dobila rezultate za dve nedelje, bila sam u šoku.

Nisam znala baš ništa o HIV-u i AIDS-u i verovala sam da je to smrtna presuda. Iskreno, mislila sam kako ta bolest pogađa samo one u Africi. Stidela sam se i plašiča, a nisam imala nikoga da krivim osim sebe. Počela sam da istražujem bolest i dobila sam veliku podršku od lokalnog udruženja, a oni su mi pomogli da shvatim sve nejasnoće. Mrzela sam što moram da uzimam tablete, ali nikad nisam imala nikakve nuspojave te danas, 10 godina kasnije, zahvaljujući lekovima mogu da imaju srećan i ispunjen život.

Pre dijagnoze sam patila od depresije, kojoj danas nema ni traga - srećna sam što sam živa i svako jutro nakon što se probudim osećam se blagoslovljeno. U vezi sam i moj partner nema problema s tim što imam HIV, a praktikujemo seks sa zaštitom. Još uvek me zadivljuje koliko su ljudi neupućeni, neki još uvek misle kako bolest mogu da dobiju preko peškira, daske za šolju ili šoljice. Mlađoj generaciji treba objasniti kako već samo jedan nezaštićeni seks može da rezultira dijagnozom!"