Elizabet je oteta iz svoje spavaće sobe 5. juna 2002. kada je imala 14 godina. Oteo bračni par i devet meseci je držao kao seksualnu robinju, svakodnevno je silujući i psihički zlostavljajući. Devet meseci skrivena u kampu u šumi, Elizabet je izgladnjivana, silovana, nasilno nalivana alkoholom i podvrgnuta bizarnim religioznim naklapanjima i ritualima.
Bračni par, Brajan Mičel i njegova žena Vanda Barzi držali su je u zatočeništvu devet meseci, tretirali su je kao seksualnu robinju, svakodnevno je silujući i psihički zlostavljajući.
Brajan Dejvid Majkl, kidnapovao je Elizabet iz njenog porodičnog doma u Solt Lejk Sitiju 5. juna 2002. Ušunjao se u njenu spavaću sobu dok su svi spavali i sa nožem u rukama je probudio, zapretio joj da će je ubiti, i u pidžami je odvukao od porodice.
Pakao kroz koji je Elizabet prošla
Elizabet Smart je u potresnoj ispovesti otkrila je kako je molila svog otmičara da je ubije blizu njene kuće kako bi njeni roditelji mogli da nađu njeno telo i znaju za sigurno da ona nije pobegla od kuće.
- Dok su me vodili u planine, prve noći kad sam kidnapovana, zatražila sam da, ako će me silovati i ubiti, to može da bude blizu moje kuće jer mi je bilo važno da moji roditelji nađu moje telo i znaju da nisam pobegla - rekla je ona.
Na sreću, otmičar i samoproklamovani prorok Brajan Dejvid Mičel je nije ubio, ali su on i njegova žena Vanda Barzi odveli Elizabet i okovali je lancima u improvizovanom kampu. Potom su otišli za Lejksajd u Kaliforniji. Elizabet je provela devet meseci, od juna 2002-marta 2003, u zatočeništvu, a Mičel je izvršio ceremoniju “venčanja” i silovao je više puta.
Izgubila je nadu da će je iko pronaći
Elizabet je pronađena u petnestoj godini života nakon što su svedoci u Sendiju, Juta, pozvali policiju. Jedna žena je prepoznala devojčicu, a druga otmičara. Elizabet je ispričala da je provela tih devet meseci želeći da je neko pronađe, ali da je bilo trenutaka kad je gubila nadu da će se ikad vratiti kući.
- Moji roditelji su uvek govorili da bi najgore bilo ako nestanem da ne znaju da li sam živa ili mrtva – rekla je Elizabet.
Seća se trenutka kad je išla ulicom a nekoliko policijskih vozila je stalo, sa službenicima koji su iskočili i počeli da postavljaju pitanja.
Isprva nisam reagovala i rekla: “Da, ja sam Elizabet Smart, molim vas spasite me”. Tokom godina mnogo njih me je pitalo zašto nisam odmah vikala i vrištala ili priznala ko sam jer devet meseci nije bilo nikog da me zaštiti od otmičara. Devet meseci on me je silovao, vezivao lancima, radio mi šta god je poželeo, a nije bilo nikad nikog da me zaštiti. Nisam poznavala te policajce. Nisam znala za šta su sposobni. Nisam znala da li mogu da me zaštite. Ali sam znala da je moj otmičar veoma blizu, odmah pored mene. Fizički me je dodirivao. A znala sam za da su oni sposobni da me ubiju. Pretili su mi time svakog dana. Moj cilj je bio da preživim, znala sam ako radim ono što mi kažu da ima šanse da preživim – istakla je Elizabet.
Tek kad su je fizički razdvojili od otmičara, priznala je policiji ko je ona.
Danas je ona 35-godišnja majka troje dece, a svoje potresno životno iskustvo podelila je u knjizi “Moja priča“. Snimljen je i film o roditeljskoj borbi da je pronađu, kao i svemu što je preživela, ali to nije ni pola priče. Koristeći naraciju u prvom licu, film daje Elizabet priliku da ispriča svoju priču onako kako se zaista dogodila, zaranjajući dublje u svoje traume, razjašnjavajući pogrešne predstave o njenom zatočeništvu i kako i zašto spasena.
Svoja bolna iskustva podelila je u intervjuu sa Džejdom Pinket Smit i njenom majkom Edrijen Benfild Noris u emisiji “Red Table Talk”.
Nudili su joj plišane igračke, a ona je preživela silovanje
Elizabet je ispričala zašto je odbila terapiju nakon traumatičnog iskustva neposredno nakon spasavanja. Ona je dan nakon što je vraćena kući odvedena u centar za decu u kojem su bila dva psihijatra. Rečeno joj je da priča otvoreno o onom što se dogodilo, pa je pretpostavila da su tu da joj pomognu.
- Bila su to dva muškarca, sredovečna. Starija. Na putu do sobe otvorili su orman i rekli da izaberem plišanu životinju koju želim. Sećam se da mi je to bilo snishodljivo, jer sam imala 15 godina i upravo sam preživela devet meseci bez mojih plišanih igračaka. Prilično sam sigurna da mogu preživeti ono što sledi – rekla je.
Elilzabet kaže da se pred njima “odmah zatvorila” jer su imali isto godina koliko i njeni otmičari.
- Pitali su šta se dogodilo, ja sam rekla da su me povredili. Oni su pitali kako, ja sam rekla da su me zlostavljali. Kako su te zlostavljali? Pa, silovali su me. Znaš li šta je silovanje? Da, ušao je u mene na silu. Zatražili su da tačno ukažem na delove tela, pa sam konačno morala da kažem: “On je fizički na silu stavio svoj penis u moju vaginu više puta”. To je bilo užasno. Kad se završilo samo sam znala da više nikad ne želim da pričam o tome ni sa kim – rekla je.
Kasnije su joj objasnili da su psihijatri bili tamo da uzmu njeno svedočenje kako bi stali u njeno ime pred sud, ali ona to nije znala i pretpostavila je da tako izgleda terapija.
Ako je to terapija, ne želim je. Odbila sam terapiju, što je uspaničilo moje roditelje, pa su otišli da se vide sa terapeutom – priča Elizabet. Terapeut je roditeljima objasnio da je to u redu, ali da treba da budu spremini jer će na kraju oni biti njeni najveći terapeuti. U retrospektivi, sa boljim razumevanjem terapije, Elizabet shvata da je tada to moglo da koristi – ali, tada nije želela da se “vraća u svaki mračni trenutak”.
Otmičarka puštena i žive u istom gradu
Elizabet je danas majka troje dece koje je dobila u braku sa suprugom Metjuom Gilmorom.
- Jedan od mojih otmičara je trebalo da bude saslušan za uslovnu slobodu, trebalo je da odem do zatvora da dam izjavu kao žrtva. Moja najstarija ćerka nije želela da idem i postavila mi je pitanja. Razgovarala sam sa njom, ali ne u detaljima. “Kad je mama bila mlađa, čovek je provalio u njenu kuću i povredio je. Sada su on i njegova žena u zatvoru i ja idem tamo da obezbedim da tamo i ostanu” - govori iskreno ona.
Elizabet kaže da je “preterano zaštitnička” majka, ali da je njen suprug “vraća na zemlju”.
Iako Mičel služi doživotnu robiju, njegova žena je osuđena na svega 15 godina zatvora. Puštena je na slobodu u septembru 2018. i sada živi u istom gradu kao Elizabet, uprkos njenim molbama vlastima da je ne oslobode. Elizabet priznaje da je razočarana time, ali da je bar dobila neku pravdu, dok mnogi nisu ni toliko.
(Stil/ŽenaBlic)
