Danci svoju djecu odgajaju da budu srećni, samopouzdani i uspešni, a zbog toga se već više od 40 godina zaredom nalaze pri vrhu lestvice najsrećnijih ljudi na svetu.
Ovih 6 stvari su ključ srećnog detinjstva i odrastanja, odnosno način kako da i dete i roditelj budu srećni i zadovoljni.
1. IGRA
U Danskoj se djeca igraju samostalno što im omogućava da otkriju vlastite interese i želje, a to dovodi do toga da deca rade ono u čemu uživaju. Roditelji su uvek prisutni, ali ih ne kontrolišu. Pustiti decu da se igraju sama zapravo gradi njihovo samopouzdanje više od učestvovanja u aktivnostima koje vode njihovi roditelji.
Istraživanja pokazuju da igra omogućuje deci da iskoriste svoju kreativnost dok razvijaju svoju maštu. To je važno za zdrav razvoj mozga i dovodi do povećanog poverenja u vlastite sposobnosti, što je temelj za sreću.
Evo kako to učiniti: Odvojite vrieme za igru koja ne uključuje ekrane. Dajte im igračke koje im razvijaju maštu i podstiču kreativnost. Najbolje je da se deca igraju napolju (npr. beru cveće, idu na igralište, grade sneška i pomažu u bašti).
2. AUTENTIČNOST
Danci su iskreni prema svojoj djeci, i kod loših i kod dobrih stvari. Biti iskren i autentičan prema svojoj deci pomaže im da razviju snažan unutarnji kompas jer uče verovati sebi i svojim emocijama. Učenje sebe i dece iskrenosti pospešuje razvoj snažnog karaktera. I ne zaboravite da je sasvim u redu osećati sva svoja osećanja. Različite vrste pohvala različito utiču na decu i samim tim na način na koji će doživljavati sebe u svetu. Preterane pohvale za beznačajna postignuća i pohvale zbog inteligencije ( umjesto zbog truda) mogu učiniti decu nesigurnima i nesklonima za preuzimanje rizika. S druge strane; pohvalama „procesa“, odnosno truda i zalaganja, umesto nepromenljivoga mentalnog sklopa podstičemo formiranje razvojnog mentalnog sklopa koji pridonosi upornosti, samopouzdanju i otpornosti kod dece.
Istraživanja pokazuju da će deca kojima se uviek govori da su pametna verojatno lako odustati kada se suoče s teškim zadacima. Umesto toga, fokusiranjem na proces, dete će biti motivisano. Pomaže im da vide stvarnost kakva zapravo jeste.
Kako to učiniti: Budite iskreni. Ako vas dete vidi uznemirenog, tužnog ili uplašenog i pita za to, recite istinu. Deca su pametna. Oni će znati ako lažete, stoga budite iskreni i recite: 'Da, mama se jako uplašila kad si pobegla na ulicu. Zato sam vikala.'
3. PREOBLIKOVANJE
Danski roditelji neugodne situacije pokušavaju preoblikovati. To je moćan način koji deci pomaže da promiene pogled na život. Način na koji odlučimo gledati na stvari utiče na to kako ih doživljavamo. Realni optimisti ne zanemaruju negativne informacije nego se jednostavno usresrede na druge dostupne informacije kako bi stvorili bogatiju, lepšu priču o sebi, o svojoj deci, i o životu uopšte. Preoblikovanjem možete promeniti doživljaj svieta i pritom učiniti svoj život i živote vaše dece srećnijima. Prednosti preoblikovanja je prije svega u tome što sprečavamo da situacija eskalira. Ali što je najvažnije, menja percepciju dece o životu i pritom čini njihov i naš vlastiti život srećnijima.
Kako to učiniti: Kada vaše dete naiđe na neki teški zadatak i kaže: 'Ne mogu to učiniti', odgovorite: 'Još nisi naučio'. Takođe im možete reći da kada im je nešto teško, to je samo zato što to tek uče. Kada se vaše dete loše ponaša, usresredite se na to zašto. Jesu li gladni? Umorni? Dosadno im je? Razmišljajte o akciji, a ne o detetu. Recite: 'Prestani zadirkivati brata, to ga uznemirava' umjesto 'Šta si sad uradio?', 'Šta nije u redu s tobom?'.
4. EMPATIJA
To je jedna od ključnih ljudskih sposobnosti. U Danskoj je najveća vrednost naučiti decu da razmišljaju kako je drugima. Čak to uče i u školi. Praktikovanje empatije uči decu kako poštovati druge i sebe, a to pomaže i u prevenciji zlostavljanja.
Budemo li manje skloni osuđivanju i posramljivanju, bolje ćemo razumeti vlastitu i tuđu ranjivost, što će rezultirati međusobnoj bliskosti, stvarajući dublje odnose i čineći nas sklonijima opraštanju i u celini srećnijima.
Kako to učiniti: Pokušajte razumeti umjesto da osuđujete: 'Vidiš, on plače. Moguće da je gladan.' umjesto 'Kako je ovo dijete loše vaspitano!'
5. BEZ ULTIMATIMA
Ultimatumi podstiču borbu za moć te mogu dovesti do gubitka kontrole nad vlastitim ponašanjem. Mnogo roditelja viče ili pribegava fizičkom kažnjavanju kao obliku disciplinovanja dece. Sami gubimo kontrolu, a od svoje dece očekujemo da je nikad ne izgube. Oni takođe prekidaju povezanost s vašim detetom, a ona ih motiviše da vas slušaju.
Ukratko, radi se o zameni straha (prietnje i ultimatuma) sa poverenjem i bliskošću. Deca koja imaju poštovanje i razumevanje svojih roditelja, kojoj se pomaže da shvate i poštuju pravila, razvijaju mnogo snažniji osećaj samokontrole i na kraju odrastaju u srećnije i emotivno stabilnije odrasle ljude.
Kako to učiniti: Pokušajte pomoći i usmeriti, a ne grditi. Izbegavajte pristup 'Zato što sam tako rekao'. Izbegavajte ultimatume i pretnje: 'Bolje to učini odmah ili inače!'. Recite ne, ali uvek budite smireni.
6. ZAJEDNIŠTVO
Ovo je veoma bitan deo danskog roditeljstva. Učeći kako provoditi kvalitetno vreme unutar porodice i sa prijateljima, deca dobijaju snažan osećaj zajedništva i opuštenosti. Stvaranje prijatne atmosfere kod kuće, zajedničko kuvanje i ručavanje, druženje, mali su svakodnevni užici koji čine danske porodice tako srećnim.
Kako to učiniti: Isključite telefone, igrajte igre. Odvojite vrieme za porodicu. Čak je i 10 minuta dnevno važno. Sagradite s decom tvrđavu od jastuka, spakujte malu korpicu za piknik i odvedite ih u park.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
