Ida Prester, popularna hrvatska pevačica koja je obožavana širom regiona, nedavno je izazvala veliku pažnju svojim iskrenim razmišljanjima o vaspitanju dece i pitanju fizičkog kažnjavanja. Ovogodišnji Kuma prajd u Beogradu, na kome je Ida bila jedan od učesnika, bio je prilika da ova tema bude iznesena pred javnost.
Jedno od pitanja koja je postavila na svom Instagram profilu bilo je da li je ikada prihvatljivo fizički kažnjavati svoju decu. Ovo je tema koja se često izbegava ili se sramežljivo diskutuje na našim prostorima, ali je izuzetno važna za razmatranje. Ida je hrabro podigla ovu tabu temu i navela svoje mišljenje o njoj.
Ida Prester je podelila svoje iskustvo iz detinjstva, kada su je i nju i njene vršnjake povremeno kažnjavali fizički. Ova praksa se često smatrala tradicionalnim i normalnim načinom vaspitanja. Međutim, Ida ističe da takvo vaspitanje nosi ozbiljne negativne posledice.
Prvo, deca koja su izložena fizičkom kažnjavanju uče da je nasilje normalno i da je to legitimna forma odnosa. Takvo dete može kasnije primenjivati nasilje u svojim odnosima sa drugima, jer je to naučilo od svojih roditelja.
Drugo, fizičko kažnjavanje često dovodi do toga da dete veruje da veći i jači imaju pravo na nasilje. Ono će se povinovati i pognuti glavu pred svakim ko je fizički jači ili hijerarhijski na višoj poziciji, čime se stvara opasan obrazac u detetovom razmišljanju.
Treće, deca koja su izložena fizičkom nasilju gube osećaj sigurnosti u svom domu. Roditelji i dom bi trebalo da predstavljaju sigurno mesto za svako dete, ali fizičko kažnjavanje narušava ovu sigurnost.
Četvrto, dete koje je često fizički kažnjavano može razviti osećaj manje vrednosti. Ono može verovati da nije dovoljno dobro i da zaslužuje takvo ponašanje, što može ostaviti dugotrajne emocionalne ožiljke.
Najvažnije od svega, Ida ističe da deca koju tučemo nikada nas neće prestati voleti. Ona veruju u svoje roditelje beskonačno i bezuslovno. Međutim, to što će manje voleti sebe predstavlja najveću štetu. Ono će prestati da voli sebe. Niko od nas ne želi da njegovo dete odraste sa osećajem niske vrednosti i manje vrednosti.
Ida Prester nas podseća da roditeljstvo može biti izuzetno teško i da se često suočavamo sa izazovima i stresom. Ali, umesto da se okrećemo fizičkom nasilju, možemo probati bolje pristupe vaspitanju i komunikaciji sa svojom decom. Otvoreni dijalog, empatija i ljubav mogu biti mnogo efikasniji alati u oblikovanju budućnosti naše dece. Ovako hrabar i iskren razgovor o vaspitanju može doprineti boljem razumevanju i promeni u društvu, podsećajući nas da se deca trebaju vaspitavati bez nasilja i straha, u okruženju ljubavi i podrške.
