Srce mu je stalo posle srčanog udara. Iako su ga na kraju spasili, Vilijam veruje da je privremeno zakoračio na "drugu stranu" i seća se procesa umiranja.
Kaže da je prošao kroz niz emocija i tvrdi da je čak imao i vremena da razmišlja o Elvisu, dok je umirao.
Na kraju nadrealnog iskustva, rekao je da je prihvatio smrt i dok je to činio, prihvatilo ga je "biće čiste ljubavi".
Vilijam je prepričao svoje iskustvo fondaciji za istraživanje života posle smrti.
- Osetio sam kako mi srce sve sporije kuca kad sam čuo kako me deca zovu. Tada je nastao mrak. Osećao sam kako se moje biće ili "svest" uvlači u mračnu prazninu. Moja prva misao i osećaj bila je radoznalost.
- Pitao sam se da li je Elvis osećao ovo dok je umirao. Onda sam postao besan i pomislio sam da je smrt bedan izgovor za "biće" koje nema hrabrosti da se suoči sa mnom licem u lice.
- Morala je da mi se prišunja iza leđa i da mi kaže da ću umreti, bez ikakve napomene. Tada sam shvatio da umirem. Kada sam to prihvatio, osetio sam prisustvo nečega šti mi je govorilo da umirem i da će to biti u redu.
Nisam osetio bol u ovoj praznini. Osetio sam osećaj opuštenosti i smirenosti, bilo je prijatno na čudan način. Još sam mogao da razmišljam i bio sam svestan da sam negde i da nisam sam.
- Osetio sam prisustvo bića čiste ljubavi i prihvatanja. Ovaj osećaj bezuslovne ljubavi je neodoljiv. Ovo prisustvo mi se činilo poznatim, kao da sam oduvek poznavao to biće i znao šta je to. Mislio sam i ono me je čulo: "Ne bi trebalo da umrem pred decom, ne želim da im to uradim“. Onda sam se vratio.
Neurolog Kristofer Koč smatra da su vizije poput Vilijamove relativno normalne i da su obično znaci da mozgu ponestaje kiseonika ili da se sam skenira u potrazi za tehnikama preživljavanja.
- Prihvatam stvarnost ovih intenzivno proživljenih iskustava - napisao je doktor Koč u članku za "Scientific American".
