Ostrvo Anantahan je malo ostrvo u arhipelagu Marijana u Tihom okeanu, a upravo na ovom malom ostrvu koje se prostire na površini od samo 33 kvadratna kilometra dogodila se senzacija tokom Drugog svetskog rata!
Incident se dogodio od 1945. do juna 1951. godine, kada su Japanka Kazuko Higa i 32 muškarca bili zarobljeni na ostrvu Anatahan i živeli zajedno sedam godina. I ova jedina žena i dva pištolja postali su fitilj želje i ubijanja, a životi 33 osobe razotkrili su zlo ljudske prirode. Događaj je poznat kao "Incident na ostrvu kraljice Anantahan".
Prvi nalet na ostrvo Anantahan
Tokom Prvog svetskog rata, ostrvo Anantahan je bilo pod potpunom kontrolom Japana. Po završetku Prvog svetskog rata, Japan je ovde osnovao Naniang Ksingfa. Tokom Drugog svetskog rata, Japan je proglasio politiku odlaska na more kako bi podstakao mlade ljude da rade na ostrvima zahvaćenim ratom. 1939. Kazuko Higa, 16-godišnja Japanka, došla je na Marijanska ostrva iz svog rodnog grada Okinave jer je prebegla od svog brata.
Prvo je otišla u Sajpan, a zatim u Bakan. Sa 18 godina se udala za mladog Japanca po imenu Džengi, zaposlenog u jednoj korporaciji. Kasnije, zbog potreba posla, par se preselio na ostrvo Anatahan, gde je njen dečko uglavnom bio odgovoran za nadzor nad radom radnika plantaže kokosa, koji su svi bili lokalni starosedeoci, oko 20-ak.
U to vreme, Drugi svetski rat je bio u punom jeku. Ali životi Džćengija i Kazuko nisu bili mnogo pogođeni, pošto je ostrvo Anatahan, gde su se oni nalazili, bilo veoma malo i izbeglo je navalu rata. Na ovom ostrvu je bio i još jedan šef po imenu Džongli, koji je bio očaran Kazukinom lepotom. U to vreme, Japan je bio u nepovoljnom položaju u ratu, a Sjedinjene Države su počele da izvode mahnito napade na teritoriju pod japanskom vlašću, a ubrzo se rat proširio na ostrvo Anatahan.
U tom trenutku, Džengli je odlučio da napusti ostrvo Anatahan, a Kazuko i njen dečko su ostali, a ubrzo nakon toga Američka vojska započela je vazdušne napade na ostvro, dok su se njih dvoje uspešno krili.
Posle zatišja i talasa, njih dvoje su mogli da zavise samo jedno od drugog, a njihov odnos se ubrzo zahuktao. Živeli su kao prosečan ljubavni par, brinući se o usevima i domaćinstvu koje su tu imali.
12. juna 1944. godine američke snage potpoile su tri japanska ribarska broda, u kojima je bilo 10 japanskih vojnika i 21 ribar. Među posadom su je bila uglavnom omladina od oko 20ak godina, dok je najmlađi član imao svega 16 godina. Oni su uspeli da prežive iskrvcavajući se na ostrvo, jedući banane i papaju kako ne bi umrli od gladi.
Vremenom, sve više su tražili hranu da bi nakon određenog vremena stigli u oblast u kojoj su živeli Kazuko i Džongli. Puni sreće što je neko došao do njih, ljubavni par je srdačno dočekao svoje sunarodnike, pruživši im potrebnu pomoć.
Početak velike katastrofe
Međutim, to je bio samo početak katastrofe koja će se odvijati narednih 7 godina. Dakle, 2. septembra 1945. godine, Japan je poražen u ratu, te se predao. Međutim, zbog njegovog potpunog zatvaranja, vest nije stigla do ostrva Anatahan.
Na ostvru je ostalo 10 vojnika, 21 ribar, Kazuko i Džongli koji su nastavili da žive izolovano. Uzgajana stoka i živina ubrzo su se pojeli, a svi žitelji ostrva bili su primorani da love hranu za sebe.
Budući da je Kazuko bila jedina žena među 32 muškarca, tretirali su je kao kraljicu, sok je ona privlačila pažnju svakog od njih. Merđutim, zahvaljujući njenom emotivnom partneru, koji je bio sa njom, svi su se ponašali pristojno prema njoj. Jedan od njih predložio je da se par venča, kako bi na taj način bile zaustavljene sve iluzije o mladoj Kazuko. Stupivši u brak, par se preselio podalje od drugih članova ostrva, kako bi na neki način imali svoju privatnost.
Naoružani dobijaju moć i postaju glavni
Do velike prekretnice dolazi u avgustu 1946. godine, kada su dva sotrvljana lovila duboko u džungli. Oni su tada otkrili američki avion, koji se srušio, a u avionu su pronašli dva pištolja i metke. Dcva muškarca koja su pronašla oružje postaju glavni, a pred njima je novi cilj - da pronađu ženu za sebe.
Kazuko je donela odluku da ova dva muškarca takođe postanu njeni muževi. Odnosi između žitelja postjali su sve zategnutiji, a onda su počeli misteriozno da umiru. Ispostavilo da se su međusobni sukobi doveli do toga da dižu ruku jedni na druge i da se međusobno ubijaju.
Kada je Džonglu shvatio da je suvlasništvo žene sa dvojicom naoružanih muškaraca postalo opasno, rešio je da napusti tu zajednicu. Međutim, zajednica sa dva muža i jednom ženom postala je neodrživa, što je pokrenulo sukob između njih dvojice. Pobednik sukoba dobio je ženu, koju je jedino on posedovao, kao i dva pištolja.
Međutim, poginuo je kada je pao u more tokom pecanja. Džongli preuzima pištolje, kao i još jedan žitelj. Ipak, mesec dana kasnije Džongli je ubijen, dok je dve godine za njim stradao i drugi vlasnik pištolja. Borba za prevlast odnela je i 9 žrtvu na ostrvu, dok je najstariji od njih predložio da se sukobi obustave budući da su postali kobni po njih. Međutim, već je bilo prekasno, da bi još 4 osobe umrle.
Izbavljenje sa ostrva
Od 32 osobe koliko ih je bilo na ostrvu, ostalo je samo 16 ljudi, da bi shvatili da je jedina opasnost na ostvru zapravo žena, koja treba da bude uklonjena kako bi se sukobi okončali. Ubrzo su počeli da kuju plan njenog ubistva, dok ju je jedan muškarac upozorio na opasnost koja joj se sprema. Godine 1951. ona je pobegla u dubine džungle i preživela 33 dana, a pronašao ju je američki ratni brod i spasio, a spasili su i ostale ljude na ostrvu.
U očima ljudi i medija, Kazuko je postala kraljica ostrva i veštica koja zavodi mzuškrace. Mnogo godina kasnije, Holoivud je priču o Kazuko i 32 muškarca pretvorio u film.
Kazuko je preminula u 49. godini usled posčedica bolesti.
