Godinama je drevno pleme polunomadskih stočara poznato kao Himba privlačilo fotografe na neplodni severozapad Namibije. Kao rezultat toga, upečatljiva slika Himbe - ako ne i njihovo ime - postala je poznata daleko izvan zabačenog, nemilosrdnog regiona Kunene u kojem žive i čuvaju stoku.
Razlog za to je "otjize" - pasta od putera, masti i crvenog okera – ponekad namirisana aromatičnom smolom – koju Himba žene nanose svako jutro na kožu i kosu, dajući im prepoznatljivu crvenu nijansu. Pogled na tradicionalne Himba žene postao je ikona Afrike.
Bilo je mnogo spekulacija o poreklu ove prakse, a neki tvrde da je to zaštita njihove kože od sunca ili odbijanje insekata. Ali Himba kažu da je to estetski razlog, neka vrsta tradicionalne šminke koju nanose svako jutro kada se probude. Muškarci ne primenjuju otjize.
Naime, ovaj narod važi za najlepše afričko pleme. Tradicionalno i muškarci i žene idu u toplesu, nose suknje izrađene od životinjske kože u raznim bojama, a odrasle žene nose jednostavne kožne ogrtače i kožne čarape kako bi zaštitili svoje noge od otrovnih životinjskih ugriza.
Iako je stalno ugrožen razvojem, uključujući predložene hidroelektrane, mnogi članovi Himbe vode tradicionalni način života koji je ostao nepromenjen generacijama, preživljavajući ratove i suše.
Tradicije naroda Himba
Ovi običaji se danas mogu videti u selu Omarumba, gde živi oko 20 ljudi pod vođstvom poglavice Hikuminue Kapika. Himba je otvorena za autsajdere koji dolaze da svedoče o njihovom načinu života, ali traže doprinos od posetilaca zauzvrat – u ovom slučaju, kukuruz, kafu, čaj, ulje za kuvanje i donaciju od 25 dolara
Kao stočari, stoka je ključna u životu Himbe – baš kao i njihovi rođaci, Herero, koji su poznati po pokrivalima za glavu svojih žena, koja podsećaju na rogove stoke.
U centru sela je tor u kojem se drže mlada goveda, ovce i koze, dok se zrelije životinje ostavljaju da lutaju periferijom. Svakog jutra, nakon što žene nanesu otjize, muzu stoku, pre nego što je mladići iz sela izvedu na ispašu. Ako nema gde da se pase, selo se može preseliti, ili mladići sa stokom podignu privremeno selo.
Domovi Himbe, kojih ima između 30.000 i 50.000, su okrugle strukture izgrađene od stubova za mladice, povezanih zajedno da formiraju kupolasti krov koji je omalterisan blatom i balegom.
Najvažniji deo sela Himba je "okuruvo" ili sveta vatra. Sveta vatra koja neprekidno gori, predstavlja pretke seljana, koji deluju kao posrednici Himbinog boga Mukurua. Šefova je jedina kuća čiji je ulaz okrenut ka vatri - svi ostali su okrenuti na stranu - i važno je da stranci ne hodaju u svetom prostoru između njegove kuće i vatre.
Noću se žar iz vatre unosi u poglavnikovu kolibu, a zatim se ujutru ponovo rasplamsava.
