Putnički brod koji je 14. aprila 1912. godine nakon sudara s ledenim bregom potonuo u Atlantskom okeanu bio je i ostao najveća pomorska katastrofa do danas.
Nakon otkrića olupine Titanika, počelo je novo istraživanje o katastrofi koje je dalo uvid u više detalja događaja u noći potonuća. Jedno od njih posvetilo se istraživanju sudbine čamaca za spasavanje koji su ljudima na Titaniku bili jedina nada.
Fotografije koje su nedavno objavljene godinama su držane daleko od javnosti, zbog njihove "delikatnosti" i iz poštovanja prema žrtvama.
Čamac "Collapsible A" bio je poslednji čamac koji ja napustio Titanik, a on ustvari nije ni spušten s broda već je u atmosferi panike i haosa samo bačen nakon što je brod počeo vertikalno da tone. Veliki broj ljudi se očajnički borio da se ukrca na njega, ali je samo njih troje u tome uspelo. Ispostaviće se - na njihovu nesreću.
Sudbine osmoro preživelih sa Titanika: Život posle najstrašnijeg brodoloma u istoriji! (FOTO)
Taj drveni čamac za spasavanje uočen tek 13. maja 1912, udaljen oko 320 kilometara od mesta gde je Titanik potonuo. Pronašao ga je brod RMS Oceanic, a prizor na koji su naišli šokirao je mornare, piše Dejli mejl.
Na brodu su se nalazila poluraspadnuta tela vatrogasca iz Titanikove kotlarnice, putnika iz prve klase Tomasona Betija (37) i Edvarda Lindela, putnika iz trećeg klase. On je bio obučen u svečani smoking, a na dnu čamca posada je pronašla prsten s ugraviranim Edward to Gerda, jedini trag koji je ostao iza bračnog para čiji su životi izgubljeni na okeanu.
Neobične fotografije tog čamca naći će se na aukciji zajedno s jezivim ručno pisanim izveštajem o tome kako su tela bila toliko raspadnuta, da je ruka s jednog otpala tokom dizanja.
Dobro očuvano pismo napisao je putnik broda RMS Oceanic, koji je zajedno s drugim putnicima posmatrao ceo prizor sa palube pomoću dvogleda.
Edvard i Gerda Lindel
Ova ljubavna tragedija u svakom slučaju može da zaseni ljubav Džeka i Rouz, pogotovo jer je ona stvarna. Edvard je radio u fabrici cipela kao fizički radnik, ali "trbuhom za kruhom" odlučio je da okuša svoju sreću u Americi, gde je krenuo sa svojom suprugom Gerdom.
Kako je potonuo srpski Titanik: Najveća tragedija u istoriji jugoslovenskog brodarstva!
Te kobne večeri bili su na palubi s parom Šveđana, a kako se brod okrenuo dok je tonuo, paluba je prema moru bila okrenuta pod pravim uglom, pa su se svi uhvatili za ruke dok su jurili prema ledenom moru, u smeru čamaca za spasavanje koje su videli. Gerda je odmah potonula, a Edvard je uspeo da se popne na čamac za spasavanje s prijateljem. Ipak, duboko potresen i smrznut, umro je nakon pola sata.
Nakon što je prsten otkriven, dali su ga Gerdinoj porodici.
Tomason Beti bežao od zime, a ubila ga hladnoća
Ovaj bogati neženja se iz rodne Kanade preselio u Francusku zbog ljubavi prema Evropi i njenoj blagoj klimi. Želeo je da ostane u Francuskoj što duže, ali njegov suputnik se razboleo, pa je u poslednjem trenutku rezervisao svoju kartu za Titanik. Svoj povratak je najavio majci otkrivajući da se vraća s "nepotopivim brodom" i platio je jako mnogo novca za kabinu u prvoj klasi.
Misterija Bermudskog trougla: U poslednjih 100 godina nestalo 1.000 ljudi! (VIDEO)
Nakon što je Titanik udario u ledenu santu, on se među prvima našao u ledenoj vodi. Uz temperaturu vode od 2,2 stepena prosečno vreme preživljavanja odrasle osobe u tim uslovima iznosi svega 15 minuta.
Ipak, činilo se da ga je poslužila sreća jer je uspeo da se popne na "Collapsible A", očekujući da će tu biti siguran. Ali, ni on, kao ni drugi na ovom čamcu, nije uspeo da dočeka spasilački brod, već je umro od hladnoće od koje je celog života bežao.
Proročanstvo katastrofe
Katastrofu Titanika 14 godina ranije predvideo je Morgan Robertson u svom romanu Futility, or the Wreck of Titan. Roman donosi priču o britanskom putničkom brodu Titan, koji, budući da je bio na glasu kao nepotopiv, nije imao dovoljno čamaca za spasavanje. Na putu prema Njujorku jedne aprilske večeri udario je u santu leda i potonuo u severnom Atlantiku. Iako je nakon katastrofe pravog Titanika ponovo objavio roman, s malim izmenama, sličnosti su ostale zapanjujuće.
Pravi brod bio je težak 66.000 tona, a Robertsonov 70.000. Stvarni je bio dugačak 882.5 stopa; fiktivni 800 stopa. Oba su imala 3 elise i brzinu od 24-25 čvorova. Oba su mogla da nose oko 3.000 ljudi i oba su imala čamce za spasavanje tek za jedan deo putnika. Oba su bila nazivana i "nepotopivim".
Poslednja večera na ukletoj jahti: Strašnu sudbinu devojčice (11) ne može svako da preživi! (FOTO)
