Proizvodnja hleba je jedna od najstarijih tehnologija proizvodnje hrane, začeta još u Vavilonu, Egiptu, Grčkoj i Rimu u predhrišćanskom dobu. Vremenom, tehnoloigija se menjala na više načina, kao i istraživanja na novim postupcima proizvodnje hleba.
U svakodnevnom govoru pojam hleb se vrlo često koristi kao sinonim za pojam hrane, odnosno ishrane, jer hleb pokriva veliki deo dnevnih energetskih potreba.
U Srbiji se jede najviše hleba u Evropi, čak 109 kg hleba po stanovniku godišnje. U većini zemalja starog kontinenta pojede se 30 do maksimalno 40 kilograma za 12 meseci. Većina potrošača u Srbiji, međutim, smatra da jede nedovoljno pečen, gnjecav, odnosno hleb lošeg kvaliteta. To potvrđuju i rezultati analiza poslednjih nekoliko godina.
U savremenom pristupu pravilnoj ishrani namirnice se dele na različite grupe. Hleb, kao osnovna namirnica od žita, svakodnevno se konzumira u našoj nacionalnoj ishrani. Preko 50% energije se podmiruje baš iz hleba.
Postoje osnovne vrste hleba i peciva koje čine: pšenični i ražani hleb i pecivo, hleb i pecivo od brašna, hibrida raži i pšenice, zatim mešane vrste kao što su: kukuruzni i heljdin hleb, mešani hleb, mešano pecivo i specijalne vrste hleba. Najvećom i posebnom grupom pekarskih proizvoda smatraju se specijalne vrste hleba i peciva, u čijoj se proizvodnji pored osnovnih sirovina, dodaju različiti dodaci biljnog i životinjskog porekla u cilju promena hranljive vrednosti hleba i poboljšanja zdravlja ljudi. Iz tih razloga je danas povećana potražnja pekarskih proizvoda smanjene energetske vrednosti a sa povećanim sadržajem prehrambenih vlakana. Povećavanjem sadržaja prehrambenih vlakana u hlebu, s obzirom na njihovu fiziološku ulogu, hleb postaje funkcionalna namirnica.
Značajno je da kao konzumenti ove namirnice znamo da konzumiranjem belog hleba, u organizam NE unosimo: kompelks vitamina B,vitamin E, dijetestka vlakna, minerale, gvožđe, cink, kalcijum, belančevine, mononezasićene aminokiseline.
Brz tempo života iziskuje konzumiranje brze hrane, što u kombinaciji sa stresom na organizam deluje pogubno. Kada je hleb u pitanju, ideja nije da ga izbacite iz ishrane u potpunosti, već da prvensvo prilikom odabira date hlebu od celog zrna.
Koristite hleb od celog zrna, hleb od ovakvog brašna je grublje strukture, neprivlačnog izgleda ali neprocenjivo sočnijeg karakterističnog ukusa sa izrazitim pozitivnim uticajem na zdravlje. Greška nas kao konzumenata je to što je osnovna žitarica koju koristimo u ishrani-pšenica. Za veći deo populacije pšenica je najvažnije žito za proizvodnju osnovnih životnih namirnica. Međutim, konzumiranjem brašna i drugih žitarica (od celog zrna): raži, ječma, spelte, ovsa, kukuruza, heljde, prosa, pirinča i drugih bitno možemo uticati na našu ishranu i hleb nazvati funkcionalnom i zdravom hranom.
Konzumiranje hleba i pekarskih proizvoda od brašna dobijenog od celog zrna ili neke smeše svakako bez dodataka aditiva ne utičemo negativno na zdravlje i fizički izgled već naprotiv takve namirnice imaju pozitivan efekat na čoveka.
