Moždani udar, prestanak funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija koji nastaje usled nedostatka hranljivih materija i kiseonika, sve se češće javlja kod mlađih ljudi, a faktori rizika su brojni. Dobre vesti su te što promenom određenih životnih navika smanjujete rizik od pojave bolesti. Upravnik Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, docent dr Željko Živanović otkriva sve o ovoj dijagnozi.
Nedostatak hranljivih materija se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo ili moždane ovojnice. Kako moždane ćelije ne poseduju rezerve hranljivih materija dolazi do njihovog propadanja što se klinički manifestuje ispadom onih funkcija za čije su izvršenje one odgovorne.
Ovo se manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela, poremećajem govora, ispadom pojedinih vrsta osećaja, smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili pak raznim psihičkim ispadima ili poremećajima svesti, a u skoro 33% slučajeva dolazi do smrtnog ishoda.
Koji su faktori rizika?
– Faktore rizika tradicionalno delimo na one koje ne možemo promeniti, kao što su nasleđe, godine života, pol, rasa. Tako je rizik za moždani udar veći kod ljudi starije životne dobi, kod muškaraca u odnosu na žene, kao i kod osoba crne rase. Faktori koji možemo promeniti ili korigovati su razne hronične bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes, povišene masnoće u krvi, različite srčane bolesti i aritmije (najznačajnija atrijalna fibrilacija), kao i štetne navike kao što su pušenje cigareta, konzumacija alkohola, fizička neaktivnost. Ređi faktori rizika su gojaznost, opstruktivna slip apneja, visok nivo homocisteina u krvi, a kod prethodno zdrave mlade osobe moždani udar može da nastane usled disekcije arterija vrata, što može da nastane i nakon minimalne i naizgled bezazlene traume – kaže upravnik Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, docent dr Željko Živanović.
Moždani udar i simptomi koji se mogu javiti nakon njega
Kako objašnjava naš sagovornik, u proseku trećina osoba ne preživi godinu dana nakon moždanog udara, trećina se oporavi u potpunosti ili sa sasvim blagim posledicama, a kod trećine ostaje invaliditet i ovim osobama je potrebna stalna pomoć drugih. Dr Živanović kaže i da je nakon moždanog udara moguć rani oporavak, odnosno poboljšanje neuroloških simptoma, te da je to dobar pokazatelj da će se pacijent u celini dobro oporaviti. Sa druge strane, u prvim nedeljama je povišen i rizik od ponovnog moždanog udara.
– U akutnoj fazi najviše pažnje se obraća na motorne i onesposobljavajuće simptome, kao što je oduzimanje pola tela, problemi sa govorom, gubitak vida, otežano ili nemoguće gutanje, nemogućnost kontrole mokrenja. Pored toga, nakon moždanog udara mogu da se jave i drugi simptomi kao što su poremećaj ponašanja, raspoloženja, hronični umor, seksualna disfunkcija, što je sve zajedno opterećenje ne samog pacijenta, nego i njegove najbliže, odnosno negovatelje – navodi dr Živanović.
Pojava hroničnih simptoma nakon moždanih udara
Neki pacijenti se ne oporave i simptomi im ostanu trajno, te oni nakon udara vode drugačiji život. Potrebno je da se angažuje ne samo porodica, nego i okolina, kako bi se ovim ljudima olakšao dalji život.
– Jedan od hroničnih simptoma moždanog udara je spasticitet, odnosno pojačan tonus mišića ruke ili noge pogođene strane. Osim gubitka funkcionalnosti, mogu da se jave i neprijatne senzacije i bolovi, što zahteva dodatne tretmane i lekove, kao što je npr. primena botulinus toksina, za opuštanje mišića, tj popuštanje spazma – napominje dr Živanović.
Neophodna pomagala
Ljudima koji imaju ograničenu pokretljivost potrebna su pomagala i to štap sa četiri tačke oslonca, hodalica, a nekada i invalidska kolica. Njima je otežana pristupaćnost različitim mestima, te je potrebno postavljanje rampi, a i u kući je nekada potrebno da se pronađe način za prevazilaženje prepreka. Nakon moždanog udara može da se javi i otežano pražnjenje mokraćne bešike i debelog creva.
– Poremećaj ponašanja odražava se i na ukućane. I ti ljudi koji neguju bolesnika trpe veliki stres negovanjem bolesnika koji su imali moždani udar. Nisu retke situacije u da ne bude razumevanja za potrebe samog pacijenta, sa njihove strane. Zato je od početka potrebna psihološka podrška i za pacijente i za porodicu – ispričao je dr Živanović.
Potrebna rana rehabilitacija nakon moždanog udara
Ukoliko je u pitanju ishemijski moždani udar, prvo treba da se reši zapušen krvni sud, što se postiže ili lekovima ili endovaskularnim intervencijama, koje rade interventni radiolozi.
– U akutnoj fazi je potrebno da se započne rana rehabilitacija, koju sprovode fizioterapeuti u Klinici za neurologiju. Radi se na vertikalizaciji, odnosno pacijenti se ponovo osposobljavaju najpre da sede, potom da stoje, i nadalje da hodaju. U toj fazi se uključuju i logopedi, da bi se oporavio govor i funkcija gutanja – naveo je dr Živanović.
Rehabilitacija u banjama
Nakon akutnog lečenja u bolnici, pacijenti se upućuju u ustanove za rehabilitaciju ili u Kliniku za rehabilitaciju UKCV, ili u specijalizovane ustanove, odnosno banje u Melencima, Starom Slankamenu, Bezdanu… Dr Živanović napominje kako najčešće pacijenti iz bolnice budu upućeni u banje, ali nekada nakon bolnice idu najpre kući, pa potom u banje.
– U banjama rade fizio, kineziterapiju, neurostimulacije i druge vrste tremana za koje fizijatri procene da će pomoći pacijentu u oporavku. Boravak u tim banjama najčešće traje do tri meseca. Za motorni oporavak je važno i da im budu obezbeđena različita pomagala – istakao je dr Živanović.
Česte komplikacije
Komplikacije nakon moždanog udara nisu retke, te tako mogu da se jave infekcije, upala pluća, infekcije mokraćnih puteva. Moguća je i tromboza vena u oduzetoj nozi, pa posledično može da se razvije tromboembolija pluća, potom infarkt srca, pojava dekubitalnih rana zbog nepokretnosti… Dr Živanović napominje i kako ovi pacijenti neretko imaju i druge pridružene teške hronične bolesti, što povećava rizik od nabrojanih komplikacija, ali se nekada te hronične bolesti zakomplikuju. Ovde mislimo na hroničnu srčanu slabost, hroničnu bubrežnu insuficijenciju, dijabetes, prethodne operacije, hematološke bolesti itd.
Moždani udar sve češći kod mladih
– Imali smo i maloletne pacijente sa moždanim udarom, ali je to stvarno jako retko. Međutim, sve je veći broj osoba mlađih od 45 godina koje dožive moždani udar. Dodatni rizici za ovako nešto su zloupotreba različitih psihoaktivnih supstanci, pridružene ređe hronične bolesti, rizično seksualno ponašanje, infekcije i svakako nezaobilazni stres – istakao je dr Živanović.
Prema njegovim rečima, jako je važna upornost pacijenta tokom rehabilitacije, naročito u prvim mesecima, a najbolji rezultati se postižu u roku od šest do 12 meseci od moždanog udara.
– Nažalost, ne može se uvek očekivati veliki funkcionalni oporavak i kod nekih pacijenata ne treba očekivati čudo, te je bitno imati racionalan pristup svakom slučaju i od strane medicinskih radnika i od strane porodice pacijenta – poručuje dr Živanović.
Da li se može vartiti normalnom životu?
– Svakako da je moguće i vratiti se normalnom životu i poslu, nakon moždanog udara, ukoliko oboleli imaju blage posledice, koje ih ne ometaju i ne ograničavaju. Neko se vremenom u potpunosti oporavi. Sam funkcionalni oporavak ponajviše zavisi od veličine i lokalizacije samog moždanog udara – napominje dr Živanović.
Posle moždanog udara, pacijenti mogu da dobiju i neke druge bolesti. Kod otprilike trećine obolelih vremenom može da se razvije demencija, a to zavisi i od prethodnog stanja, socio-ekonomskih okolnosti i prethodnog obrazovanja. Može se pojaviti i epilepsija, što opet zahteva dodatni tretman i lekove za ove pacijente.
– Unazad više od deset godina se na evropskom nivou povećava pažnja životu nakon moždanog udara, čiji je cilj da se pomaže pacijentima i njihovim negovateljima, kako bi se i jednima i drugima poboljšao kvalitet života. Formirana su posebna udruženja koja se bave ovom temu, u kojima su pored lekara i medicinske sestre i tehničari, terapeuti, logopedi, psiholozi, ali i sami pacijenti i njihovi srodnici. U Srbiji postoji jedno takvo udruženje, koje je formirano u Ćupriji, ali za sada uglavnom ima regionalni značaj. Kako bi problemi osoba koje su preživele moždani udar bili vidljiviji i kako bi im se više moglo pomoći od strane nadležnih državnih i društvenih struktura, potrebno je formiranje i veće angažovanje ovakvih udruženja – poručio je dr Živanović za "Ekliniku".
