životna priča

Od slomljenog srca se nikad nije oporavila: Ni stotine ljubavnika nije moglo da ga zameni! (FOTO)

Francuska pevačica i nacionalni simbol, koja je umrla 1963. godine, glasom je stekla svetsku slavu i bogatstvo, ali ne i sreću u ljubavi, a i danas važi za najveću ikonu šansone

Vip priča 09.01.2018. - 12:53h Autor: zenskatv.rs
Edit Pjaf, Foto: Profimedia

Edit Pjaf je bila više od pop-zvezde. Ona je mit, nacionalni simbol, pojam francuskog duha i strasti, a njene najpoznatije pesme, poput ’La vie en rose’, ’Hymne à l’amour’ ili ’Non, je ne regrette rien’, opšta su mesta francuske šansone. One se slušaju i danas, i gotovo da nema Francuza koji ne zna za njih.

 

Pedesetih godina prošlog veka Edit Pjaf je osvojila je svet, održala više uspešnih turneja po Severnoj i Južnoj Americi, o njoj je snimljeno i nekoliko filmova, a ’La vie en rose’ iz 2007, u režiji Olivijea Dana, doneo je Oskara Marion Kotijar koja je glumila slavnu pevačicu.

 

Naravno, o njoj je napisano i brdo knjiga, a jedna od poslednjih, ’Pjaf, francuski mit’, autora Roberta Belera, nije bila nimalo laskava. On je po raznim arhivama istraživao njenu korespondenciju, između ostalog došao je i do javnosti nepoznatih pisama što ih je slala pesniku Žaku Buržau,

dugogodišnjem prijatelju kojemu je s poverenjem otvarala dušu.

 

Najtužnija ljubavna priča: Grkinja koja je i svoje ostatke dala čoveku koji je nije dovoljno voleo! (FOTO)

foto: Profimedia

Na osnovi tih pisama i drugih dokumenata Beler u knjizi pobija neka opšte poznata mesta iz njene biografije: da je rođena na ulici, pod plinskom svetiljkom, te da su njenoj majci pri porođaju pomogla dva policajca koja su se našla u blizini, da je u detinjstvu nekoliko godina zbog bolesti očiju bila slepa, ali se čudesno izlečila posle hodočašća u svetilište Tereze iz Lizisjeksa, i ono najvažnije – da je tokom Drugog svetskog rata pomagala zarobljenim francuskim vojnicima da pobegnu iz nemačkih logora.

 

– Za početak, ona u ljubavi nije bila žrtva kao što je stalno tvrdila, govoreći da je ružna i da je vole samo zato što je Edit Pjaf, nego je bila nezasita zavodnica koja je ostavljala muškarce kad bi joj dosadili, a onda govorila da su je oni odbacili. Celog života je lagala, stvarajući o sebi mit koji su onda ’dorađivali’ njeni prijatelji. Nije rođena na ulici, nego u bolnici, u blizini roditeljskog doma, u istočnom delu Pariza. Isto tako, nije bila slepa od treće do sedme godine, nego je možda bolovala od virusne infekcije – ispričao je Beler u intervjuu povodom izlaska knjige pre nekoliko godina.

 

– Tim lažima je svoju biografiju učinila zanimljivijom i ispunila je romantikom, a mnogo su ozbiljnije one o njenoj ulozi u Drugom svetskom ratu. Tvrdila je da je krijumčarila lažne lične dokumente u nacističku Nemačku i tako pomogla francuskim zarobljenicima da pobegnu iz nemačkih logora. Nije mi cilj da je stavim na optuženičku klupu, ali istina mora da se zna. Lagala je o svojoj ulozi kako bi izbegla optužbe da je tokom rata sarađivala s neprijateljem. Prvo je tvrdila da je spasla 118 zarobljenika, potom 147, a onda više od dvesta. Ali, niko od ljudi koje je navodno spasla nije se oglasio posle rata da bi joj se javno zahvalio. Osim toga, možete li da zamislite kako je tada bilo teško izraditi lažne dokumente… – dodao je Beler.

 

Šta je Džeki Kenedi uradila rođenoj sestri: Žena kojoj je bogatstvo donelo nesreću (FOTO)

foto: Profimedia

Ipak, bez obzira na njegovu knjigu, Edit Pjaf je ostala najomiljenija francuska pevačica. Neki detalji iz njenog života – u koje su sumnjali i drugi pre Belera – možda nisu onakvi kakvima ih je ona prikazivala, ali njene pesme i ono što one znače Francuzima nisu izgubile ništa od šarma i privlačnosti.

 

Edit Pjaf, pravim imenom Edit Đovana Gasion, rođena je 19. decembra 1915. u bolnici Tenon u Belvilu u Parizu. Ime je dobila po britanskoj bolničarki Edit Kavel, koja je u Prvom svetskom ratu bila pogubljena jer je pomagala francuskim vojnicima da pobegnu iz nemačkog zarobljeništva. Editin otac Luj-Alfons Gasion bio je ulični akrobata, poreklom iz Normandije, a majka Aneta Đovana Melar, pevačica koja je nastupala pod umetničkim imenom Lin Marsa, po ocu je bila Francuskinja, a po majci Italijanka. Nadajući se da će ostvariti karijeru i van kafana, sajmova i jeftinih svratišta, nedugo posle rođenja kćerke ostavila je nju i muža. Zato ju je otac prvo dao na čuvanje ženinoj majci Aiki, a kad je video da se ona loše stara o njoj, odveo ju je svojoj majci Luizi, vlasnici bordela u Bernaju u Normandiji, verujući da je za devojčicu bolje da bude u javnoj kući s bakom koja je voli i brine o njoj, nego kod žene koja se ponašala kao da joj unuka smeta u životu.

 

Edit je zaista imala samo lepe uspomene na baku Luizu, i iako je kasnije tvrdila da je u bordelu obolela i ostala bez vida, nikada ništa loše nije rekla o baki.

 

Kad joj je bilo deset godina, otac ju je uzeo, a kako je lepo pevala, počeo je da je vodi sa sobom, pa su zajedno nastupali – on je žonglirao, a ona pevala popularne šansone. Edit se svideo takav život, te kad joj se otac jednom razboleo, nastupala je sama skupljajući novac od darežljivih prolaznika.

 

Serž i Džejn Birkin: Divlja i neobuzdana ljubav o kojoj se i danas priča! (FOTO, VIDEO)

foto: Profimedia

Sa 14 godina otišla je od oca i zaposlila se kao sluškinja, ali je taj posao brzo napustila i vratila se na ulicu. Pevala je u kafanama, na pariskim trgovima, zabavljala se s prijateljicom Simon Berto, s kojom je ostala bliska do kraja života, upoznala mnoštvo muškaraca… U 17. godini prvi put se zaljubila, u zidarskog radnika Luja Dipona i s njim ostala u drugom stanju. Pošto je rodila kćerku Marselu sve troje su neko vreme živeli u iznajmljenom stanu zajedno sa Simon, ali Edit nije mogla da se smiri. Nedugo posle porođaja ostavila je kćerku Luju i nastavila da luta pariskim ulicama i peva gde god može, nadajući se da će je čuti neki agent i ponuditi joj stalni angažman.

 

Na karijeru je zaboravila samo nakratko, kad je njena kćerka s dve godine obolela od meningitisa i umrla. Njena smrt ju je teško pogodila, prebacivala je sebi da se to možda ne bi dogodilo da je ostala s Lujem i brinula o njoj, a urbana legenda kaže da se prostituirala kako bi došla do novca za kćerkinu sahranu. Teško je danas reći da li je to istina ili još jedna njena izmišljotina, pa ni Rober Beler u knjizi ne pobija niti potkrepljuje tu tvrdnju. U svakom slučaju, mada se posle bezbroj puta zaljubljivala i menjala ljubavnike poput ženskog Don Žuana, Edit više nije imala dece.

 

Mladoj uličnoj pevačici sreća se osmehnula nekoliko godina kasnije, 1935, kad ju je Luj Leple, koji je upravo otvarao novi kabare ’Gerny’, čuo kako peva šansonu Žana Renoara ’Poput vrapčića’. Svideo mu se njen glas pa ju je angažovao za platu od 40 franaka za veče. On joj je dao i novo ime – Pjaf, što u pariskom slengu znači ’vrapčić’, po pesmi koju je pevala kad ju je prvi put čuo.

 

Do smrti je voleo, i gorko se kajao: Tragičnu ljubav i dalje pamti ceo svet (FOTO)

foto: Profimedia

Već na prvom nastupu neugledna, samo 142 centimetra visoka pevačica, odevena u jednostavnu crnu haljinu koju je sama sašila – jer nije imala novca da je kupi – opčinila je kabaretsku publiku. Uskoro se za nju pročulo u pariskim krugovima pa su dolazili da je slušaju i već etablirani zabavljači, poput pevača Morisa Ševaljea i komičara Fernandela. Potpisala je i ugovor za snimanje ploče, ali tada je, 1936, u obračunu u pariskom podzemlju ubijen Leple. Za ubistvo je optužen kriminalac kojeg je Edit Pjaf poznavala odranije, pa je policija i nju ispitivala, sumnjajući da je bila saučesnik u zločinu. Na suđenju je oslobođena, ali afera joj je naškodila – diskografska kuća je odustala od snimanja ploče, a kako je ’Gerny’ zbog smrti vlasnika zatvoren, ostala je bez posla. Potražila je angažman u drugim klubovima, neko vreme pevala i u Belgiji, ali tamo nije imala previše uspeha pa se vratila u Pariz.

 

Tada je počela da se druži s tekstopiscem Rajmonom Asom, s kojim je započela i ljubavnu vezu. On joj je napisao nekoliko divnih pesama i preuzeo brigu o njenoj karijeri. Uz njegovu pomoć osvojila je parisku publiku, a ubrzo postala poznata i u celoj zemlji. U to doba snimila je i prve ploče, koje su se odlično prodavale, ali kad je 1939. izbio Drugi svetski rat, Aso je bio mobilsan pa je njihova veza i poslovna saradnja prekinuta.

 

Velika ljubav Alena Delona: Životna priča glumice neverovatne harizme i lepote (FOTO)

foto: Profimedia

Edit Pjaf nije dugo patila zbog prekida ljubavi. Nastavila je da peva, a ubrzo se i ponovo zaljubila, u mladog pevača Pola Merisa. Kako je njena slava rasla, dobijala je sve više angažmana. Snimila je i nekoliko filmova, a Žan Kokto, dramaturg i pesnik, za nju je napisao dramu ’Le bel indifferent’, u kojoj je glumila glavnu ulogu. Nastavila je da nastupa i kad su Nemci okupirali Pariz, pevala je i za njih i družila se s nemačkim oficirima. I dalje je menjala ljubavnike brzinom koju je njena publika teško pratila. Posle Merisa neko vreme bila je u vezi s oženjenim novinarom Anrijem Konteom, potom s pijanistom Norberom Glanzberom…

 

Posle oslobođenja karijeru joj nisu uništile optužbe da je pevala okupatorima jer je tvrdila kako je pomagala francuskim vojnicima da pobegnu iz nemačkih logora, pa je sve to brzo zaboravljeno i u drugoj polovini četrdesetih godina prošlog veka činilo se da je ništa ne može zaustaviti. Tih godina ponovo se zaljubila, u mladog pevača Iva Montana, kojem je pomogla u karijeri omogućivši mu angažman u noćnom klubu ’Mayfair’. S njim je glumila i u filmu ’Etoile sans lumiere’ (Zvezda bez sjaja), te su zajedno nastupali u klubovima, a napustila ga je kad je zaključila da mu njena pomoć više nije potrebna – i odmah našla novog ljubavnika, Žan-Kloda Žobera, člana vokalne grupe ’Les compagnons de la chanson’.

 

Buran život najfatalnije francuske dive: Zaljubljivala se, raskidala, udavala i razvodila! (FOTO)

U oktobru 1946, u kabareu ’L’etoile’, prvi put je izvela pesmu ’La vie en rose’ (Život u ružičastom), koja će biti jedan od njenih najvećih hitova, a u publici je bila i glumica Marlen Ditrih. Posle nastupa su se upoznale, a s vremenom su postale dobre prijateljice. Čini se da je ta godina bila jedna od najlepših u njenom životu. Osim što je postigla veliki uspeh s pesmom ’La vie en rose’, Edit Pjaf je upoznala i muškarca za kojeg je posle govorila da je ljubav njenog života Marsela Serdana, francuskog bokserskog prvaka, rođenog u Maroku. U početku su bili samo prijatelji, ali kad je 1947. u februaru prvi put otišla na turneju po Americi, upravo u vreme kad je on tamo imao meč, poslala mu je telegram da mu čestita na pobedi. Nastavili su da se dopisuju, a kad je tokom turneje došla u Njujork i održala trijumfalan koncert u noćnom klubu ’Versailles’, gde su došle da je slušaju i mnoge američke zvezde, poput Džudi Garland i Džindžer Rodžers, Serdan ju je pozvao na večeru. Te noći među njima se rodila ljubav. Njh dvoje su pokušali da je sakriju – jer je Serdan bio oženjen – ali im to nije uspelo. Deo javnosti zamerao joj je što je zavela oženjenog muškarca, dok je drugi deo na njih gledao sa simpatijama.

 

Za Edit Pjaf bio je to najsrećniji period života. Bila je najveća francuska zvezda, uspešna i u Americi, zaljubljena u najpopularnijeg francuskog sportistu, koji je te godine postao i svetski prvak u poluteškoj kategoriji…

 

Šta je Džeki Kenedi uradila rođenoj sestri: Žena kojoj je bogatstvo donelo nesreću (FOTO)

foto: Profimedia

Nagovarala je Serdana da ostavi ženu i živi s njom, čak je za devetnaest miliona franaka kupila raskošnu vilu u elitnom pariskom predgrađu Bulonj-Bjankur, u kojoj je mogla da se nalazi s njim a da ih ne vide novinari. Ali, on nije želeo da se razvede. Serdanova supruga znala je za vezu s pevačicom, ali je prešla preko njegovog neverstva.

 

U to vreme Bulonj-Bjankur bio je dovoljno daleko od centra Pariza da se u njemu mogu osećati sigurno. Da ih ne bi videli zajedno, Serdan bi se sakrio na zadnjem sedištu njenog automobila, pa bi tamo na miru provodili vikende, a ona je u ogromnoj sobi na prvom spratu postavila bokserski ring da bi njen dragi mogao da vežba dok je s njom. U to doba Edit je napisala i nekoliko pesama posvećenih svojoj velikoj ljubavi, od kojih je najpoznatija ’Hymne à l’amour’ (Himna ljubavi), koja je odmah postala veliki hit.

 

Životna priča Glorije Vanderbilt (93): Bogata naslednica kojoj je sudbina zadala najteže udarce! (FOTO)

Ipak, to srećno razdoblje nije dugo trajalo. Kad je sledeći put, 1949, otputovala u Ameriku na turneju, dogovorila se s njim da joj se pridruži. On je hteo da putuje brodom, međutim, ona ga je nagovorila da dođe avionom 27. oktobra 1949. kako bi ga što pre videla, a on je pristao premda nije voleo da leti.

 

Sledeći dan Edit je saznala da se njegov avion srušio na Azorima i da su svi putnici i članovi posade poginuli. Bila je neutešna, krivila je sebe za njegovu smrt. U svojoj vili, u kojoj su s njom posle Serdanove smrti živeli njena sekretarica i mladi Šarl Aznavur, kasnije slavni šansonjer, koji je u to doba bio njen vozač i na koncertima radio kao majstor za svetlo, organizovala je spiritističke seanse pokušavajući da stupi u kontakt sa Serdanovim duhom. Da bi se iskupila, čak je pozvala Serdanovu suprugu Marinetu i njihovu decu da dođu i žive kod nje.

 

U to doba kao da je izgubila volju za životom. Opijala se, ulazila u niz kratkotrajnih veza, prvo s Edijem Konstantenom, kojem je pomogla da izgradi glumačku karijeru, potom s biciklistom Andreom Puseom, pa s američkim slikarom Daglasom Dejvisom, a onda se zaljubila u pevača Žaka Pilsa, koji se malo pre toga razveo od pevačice Lisjene Bože. Njegova ljubav pomogla je Edit da prebrodi to teško razdoblje. Odlučila je da se promeni, smiri, prestane da pije i počne normalno da živi, pa kad ju je Pils zaprosio, pristala je da se uda za njega.

 

Okrenula ceo svet naopačke: Od ove žene je sve počelo! (FOTO)​​​​​​​

foto: Profimedia

Venčali su se 20. septembra 1952. u Njujorku, gde je tada imala nekoliko koncerata, a kuma na venčanju bila joj je stara prijateljica Marlen Ditrih. Međutim, miran život izgleda da joj nije odgovarao. Posle samo nekoliko godina zatražila je razvod i nastavila da živi burno kao pre. Kako je stalno pila, bila je nesigurna za volanom pa je pravim čudom preživela nekoliko teških nesreća posle kojih je počela i da se drogira, potom je doživela nervni slom…

 

I organizam joj je bio sve slabiji pa je dvaput obolela od upale pluća. Pokušala je da se izleči i od zavisnosti, ali nije joj uspelo. Uprkos svim nedaćama, nastavila je da nastupa istim tempom. Snimila je još jedan veliki hit, šansonu ’Milord’, koju je za nju napisao daroviti mladi kompozitor Žorž Mustaki, koji je postao njen novi pomoćnik i ljubavnik. S njim je doživela tešku automobilsku nesreću 7. septembra 1959, ali je već 18. septembra nastupila u Njujorku, gde se zbog iscrpljenosti srušila na pozornici.

 

Životna priča Eve Peron: Od siromaštva do prve dame! (FOTO)​​​​​​​

foto: Profimedia

Iako su mnogi verovali da joj je karijera na zalasku zbog narušenog zdravlja, alkohola, droge i neurednog života, ona je postigla još jedan veliki uspeh šansonom ’Non, je ne regrette rien’ (Ne žalim ni za čim) koja je verno opisivala njenu životnu filozofiju.

 

Ne žalim ni za čim, niti za dobrim koje su mi činili, niti za zlom koje su mi naneli, sasvim mi je svejedno jer moj život, jer moje radosti, od danas počinju s tobom – pevala je u ’Non, je ne regrette rien’.

 

Od skitnice do 4 braka i jedanaestoro dece: Trnovit put Čarlija Čaplina! (FOTO, VIDEO)​​​​​​​

Sledeće godine održala je niz trijumfalnih koncerata u pariskoj ’Olympiji’, a u zimu 1961. ponovo se zaljubila, u Teofanisa Lambukasa, 20 godina mlađeg frizera grčkog porekla, kome je dala nadimak Sarapo. On ju je u julu 1962. zaprosio, a u oktobru su se venčali.

 

Edit Pjaf ​​​​​​​je tada već bila toliko lošeg zdravlja da se s njim preselila u mestašce Plaskasije, u brdima iznad Kana. Nameravala je da se tamo oporavi, a neko vreme se čak činilo da je stekla novu snagu za nastupe, međutim obolela je od raka jetre i umrla 10. oktobra 1963. Teo Sarapo je uvio njeno telo u pokrivač i prevezao ga u Pariz, kako bi, prema njenoj poslednjoj želji, bila sahranjena u rodnom gradu. Dan kasnije, čuvši za njenu smrt, od srčanog udara preminuo je i njen dragi prijatelj Žan Kokto.

 

Na kraju skupo plaćamo za sve ludosti koje učinimo u životu – bile su njene poslednje reči.

 

Žena neponovljive lepote: Kako je siromašno siroče postalo najtraženija žena u Holivudu!​​​​​​​

foto: Profimedia

Na poslednjem ispraćaju više od četrdeset hiljada obožavalaca okupilo se ispred njene kuće i na ulicama do groblja Per-Lašez gde je sahranjena. A iako su svi mislili da je njen poslednji muž s njom samo zbog novca, pokazalo se da je potrošila sve što je zaradila i da je pozajmljivala novac od prijatelja i poznanika, a Teu Sarapu ostavila je samo dugove koje je još dugo otplaćivao.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...