Jedan pisac ju je opisao kao „bizarnu, zbunjujuću i drugačiju“, dok su se drugi divili njenom „nežnom“ ovalnom licu, „elokventnim“ smaragdnim očima, „jarko crvenim usnama“ i „alabasterskoj“ koži.
Iako je njena nominacija za Oskara za najbolju glumicu 1936. godine za dramu "Mračni anđeo" potvrdila njeno mesto u ligi sa Ketrin Hepbern i konačnom pobednicom, Bet Dejvis, svet je tek kasnije otkrio da je Merle Oberon je bila žena iz južne Azije koju su svi smatrali belkinjom iako ona to svakako nije bila.
S obzirom na način na koji je ovogodišnji Oskarom nagrađeni film "Sve svuda odjednom" dominirao ovom sezonom nagrada, ali i Mišel Jeo koja je dobila Oskara za najbolju glumicu. Ali kada je krajem januara njeno objavljeno među nominovanim za najbolju glumicu za ovogodišnju dodelu Oskara, Holivud riporter je nazvao ovu sjajnu glumicu „prvom osobom koja se identifikuje kao Azijatkinja koja je ikada bila nominovana za ovu prestižnu nagradu“. Ali ona to definitvno nije bila, samo se tako mislilo.
Merl Oberon je pažljivo sakrila svoj pravi identitet da bi izbegla rasni progon.
Tek decenijama nakon njene smrti 1979. godine - svet je saznao njenu istinu.
Rođena kao Estel Merl O'Brajen Tompson u tadašnjem britanskom indijskom gradu Bombaju. Oberon je bila rešena da maksimalno iskoristi svoj urođeni svetliji ten. To je postala njena ulaznica u svet, detalj koji joj je pomogao da se prikrije činjenica da je ona bila dete koje se rodilo kao posledica -silovanja.
Njen rođeni otac bio je anglo-irski nadzornik plantaže čaja. Njena majka, za koju se veruje da je bila poreklom iz Šri Lanke i Maora, imala je samo 14 godina kada se porodila 1911. godine. Posle vekova mešanja, bebe rođene iz biračkih odnosa evoluirale su u tihu sramotu – koju su Britanci i Indijci podjednako izbegavali. Porodica je Oberon dobila nadimak „Kraljica“, jer se njeno rođenje poklopilo sa posetom kraljice Marije i kralja Džordža Indiji.
U pokušaju da ublaži Oberonov udeo u životu, njena baka ju je odgajala kao svoju i ubedila je da je njena majka tinejdžerka zapravo njena polusestra. Ali to nije bilo dovoljno da se Merle Oberon zaštiti od nemilosrdnih podsmeha zbog njenog mešanog nasleđa. Sa tri godine, nakon preseljenja u Kalkutu, dobila je stipendiju u jednoj od najboljih gradskih privatnih škola za devojčice, samo da bi je drugovi iz razreda isterali svojim otvorenim rasizmom. Filmovi su postali njeno bekstvo, a učenje glume ključ njenog opstanka.
U adolescenciji, Oberon je počela da brusi otmen akcenat i da posvetljuje kožu kremama za izbeljivanje napunjenim amoniranom živom - opasnim otrovom koji je imao slabiji efekat na mnoge Oberonove udvarače. Oni koji je nisu odmah odbacili nakon što su otkrili njenu rasu pomogli su u sponzorstvu njenih selidbi iz Indije u Francusku i Englesku, gde je jedno vreme radila kao hostesa kluba pod imenom Koni O’Brajen. Kada se romantično povezala sa britanskim rediteljem rođenom u Mađarskoj Aleksandrom Kordom, Oberonova glumačka karijera je krenula je uzlaznom putanjom.
Uloga Ane Bolejn u blokbasteru iz 1933. "Privatni život Henrija VIII" najavila je njen proboj. Usledila je luda borba da se smisli naslovna priča za glumicu koja postala poznata preko noći. Ispričala je da je rođena na Tasmaniji „zato što je bila toliko udaljena od SAD i Evrope i generalno se smatrala 'britankom' u svojoj srži". Oberon je tvrdila da je njen uzbod iz matične knige rođenih uništen u požaru.
Što se tiče njene majke mnogo tamnije puti – njene biološke bake – Oberon ju je predstavila kao sluškinju.
Holivud je je i tada bio jako surov pa je tako usvojio skup pravila poznatih kao Hejsov kodeks – koji je, između mnogih drugih stvari, mrko gledao međurasnu romansu. Pošto je reprezentativni kasting u suštini postao nezakonit, studiji su prihvatili žuto i crno lice. A kada je Oberonov rani rad sa Kordom, za koga se na kraju udala, doveo do uspešne karijere, svima je postalo u najboljem interesu da njen identitet ostane misterija.
Čak ni nominacija za najbolju glumicu 1936. nije donela Merl nikakav dodatni uticaj. Za početak, Oskari su bili stari jedva deceniju i još uvek nisu bili zlatni standard. S druge strane, mediji su bili još oštriji prema ženskim glumicama nego sada i držali su Oberonovu na dodatnom ispitivanju.
Jedan kritičar je ismevao Oberonov nastup u akcionom filmu "The Scarlet Pimpernel" iz 1934, navodeći „sklonost da se njen izgled snažno orijentalizuje pomoću šminke na licu i kosih crnih obrva“. Kada je u priči Los Anđeles Tajmsa iz 1934. koristio izraz „evro-azijska“ da bi je opisao, Oberon je to odbacila kao slučajnost.
U reklamnoj kampanji za Maks Faktora, kozmetički brend se hvalio kako ju je njena šminka pretvorila iz „pomalo nestvarne i egzotične“ u „lepu, šarmantnu devojku“. Ironično je da bi ona bila nominovana za Oskara za Mračnog anđela, film o ljubavnoj vezi iz Prvog svetskog rata koja je komplikovana kada muški protagonista doživi povredu u bitci koja ga košta vida. Čudno, to je bila jedina Oberonova nominacija, ali ona je nastavila da radi do ranih 70-ih. Glumila je sa Lorensom Olivijeom u filmu Orkanski visovi iz 1939. i kao sama sebe u filmu Oskar iz 1966. godine, koji govori o nagradama. Ipak, ona je nastavila uprkos šteti koju je nanela svojoj koži od toliko kreme za izbeljivanje i saobraćajne nesreće koja ju je unakazila i primorala da odustane od snimanja sledećeg filma.
Da ožiljci od nesreće na njenom licu ne bi isplivali na ekran, snimatelj Lusijen Balard je razvio specijalno svetlo kamere za nju kako bi sakrio ožiljke na licu. To je bilo nakon što se Merl Oberon razvela od svog muža režisera kako bi se udala za Balarda.
Oberon je uživala u svom statusu dame, pa ju je tako Čarlton Heston nazvao „damom čija lepota nije samo legenda, već i stvarnost“. Ali čak i kada su se vremena promenila i holivudska averzija prema mešanju rasa na ekranu počela da omekšava, Oberon je ostala privržena svojoj laži.
Kada je njen nećak Majkl Korda, tada glavni urednik Sajmona i Šustera, pokušao da napiše biografiju o Merl Oberon, kaže da mu je zapretila i da će ga tužiti i isključiti iz testamenta ako koristi prave detalje. Tako ga je pretvorio u roman- od kojeg je posle nastala mini serija. Prema australijskoj istoričarki Kasandri Pajbus, poseta Hobartu 1978. postala je nezgodna za Merl kada zvaničnici nisu mogli da pronađu dokaz da je ona rođena na Tasmaniji.
Nakon što je to potvrdio, Merl Oberon je slagala novinare i propustila ceremoniju u pozorištu koja je bila priređena u njenu čast.
Godinu dana kasnije, umrla je u Malibuu od moždanog udara. Svoju tajnu je sa sobom odnela u grob, a istina se saznala decenijama kasnije kada sve to više i nije bilo tako važno.
