Tokom 90-ih činilo se da ima baš sve: slavu, novac i žene. Slavu je stekao zahvaljujući glumačkim sposobnostima, ali i specifičnom smislu za humor, a njegov privatni život bio je sušta suprotnost.
Duboko u sebi Metju Peri vodio je najteže životne borbe, čije posledice oseća idan danas.
Prošlo je 17 godina otkako je finale hit serije 'Prijatelji' emitovano širom sveta, otkako su se ugasile kamere na omiljenom setu, ali popularnost glumaca i dalje je velika, pa tako i ona Metjua Perija, koji je savršeno prikazao sarkastičnog Čendlera Binga. Njega zaista niste mogli da ne volite, baš kao ni ostale likove u 'Prijateljima', ali za razliku od ostatka popularne šestorke, Metju Peri je iz slave i popularnosti izvukao ono najgore.
Privatno je takođe osvajao srca žena i to sa velikom lakoćom, pa su se tako u njegovom zagrljaju našle Džuija Roberts, Liz Kaplan, Jasmin Blit, Loren Grejem i druge.
S time nije mogao da se nosi, zato su ga prema dnu počeli povlačiti opijati od kojih je ubrzo postao zavisan. Koliko ga je sve to uzelo, govori i podatak, koji je sam priznao, da se tri godine snimanja 'Prijatelja' - ni ne seća.
Iako je Peri silno želeo dapostane uspešan glumac, želeo je da bude i slavan. I nije se stideo da to i prizna: 'Silno sam želeo da postanem slavan. Toliko sanjaš o toj pažnji, želiš taj novac i želiš najbolje mesto u najboljem restoranu.'
Upravo sve to dobio je zahvaljujući ulozi Čendlera Binga 1994.
S Dženifer Aniston, Kortni Koks, Lisom Kudrou, Metom Leblankom i Dejvidom Švimerom 'uselio' se preko malih ekrana u domove miliona ljudi širom sveta, a iako je sanjao o slavi, sve dok nije potpisao taj ugovor, nije mu baš polazilo za rukom da ostvari svoje snove. Pre 'Prijatelja' kanadski glumac imao je uloge u propalim komedijama, a na sve je pristajao samo zato što je očajnički trebao novac.
Unosnim ugovorom svoje je probleme rešio, ali i natovario neke druge na vrat. Samo u prvoj sezoni šestorka je dobijala 22.500 dolara po epizodi, što je do treće sezone poraslo na 75 hiljade dolara, da bi u devetoj i desetoj sezoni zarađivali neverovatnih milion dolara po epizodi.
A iako se u javnosti smejao, kada bi se ugasila svetla reflektora, Metju Peri tonuo je sve dublje. 'Sa strane je izgledalo kao da imam sve, ali taj je period za mene bio vrlo usamljen, a utehu sam tražio u alkoholu. Ne sećam se čak tri godine snimanja 'Prijatelja'. Bilo je to negde između treće i šeste sezone', priznao je Peri. Ipak, o takvom uspehu sanjao sve vreme, ali kako je i sam rekao, kada se dogodi, sve je na početku kao bajka.
'Za mene je ta bajka trajala osam meseci, kada se sve činilo idealno, kada nije bilo nikakvih problema. A onda shvatiš da te sve to ne ispunjava, da ti je život isprazan.'
Nažalost, alkohol je postao deo njegovog života, a onda mu se 1997. dogodila nesreća s džet-skijem, nakon čega mu je lekar prepisao Vikodin. 'Mislio sam da nema šanse da postanem zavisan od toga. Ali od samog početka mi se svidelo kako se osećam kada popijem Vikodin i hteo sam sve više i više.'
I dok je preko dana kao iz rukava zbijao šale zahvaljujući Čendleru, kada bi otišao sa seta tonuo je sve dublje, a sve to je rezultiralo i strašnim gubitkom kilograma. Prvi put je u rehabilacioni centar otišao 1997. godine i proveo 28 dana u njemu. Ali nije ostao dugo trezan. U julu 2000. primljen je u bolnicu u Los Anđelesu zbog pankreatitisa, upale gušterače zbog prevelikog unosa alkohola, a stanje mu je bilo poprilično teško.
Uprkos borbi za život, Peri je bio toliko duboko u alkoholizmu da ni nakon toga nije odustao od uništavanja samog sebe: 'Nažalost, ni to mi nije bilo dovoljno da prestanem da pijem', objasnio je jednom. Samo dan nakon izlaska iz bolnice Poršeom se zabio u kuću, a na sreću po sve, u njoj u tom trenutku nije bilo nikoga.
Za celo to vreme popularnost 'Prijatelja' rasla je sve više, a Peri je zahvaljujući njima počeo da dobija i filmske uloge. Ali ništa nije pomagalo, čak ni razgovori bliskih kolega i prijatelja, koji su bili svesni svega, pa čak i onoga da ne mogu ništa da urade dok on sam ne zatraži pomoć.
'Kada se sve to počelo događati s Metjuom, bilo je strašno. Svi smo samo bespomoćno stajali sa strane', otkrila je Lisa Kudrou. Iako je i on sam bio svestan da mu žele pomoći, jednostavno u to vreme nije bio spreman da se ostavi svega. Jedino čega se od početka držao bilo je to da nikada neće popiti nijedno piće na setu, ali i to se promenilo jer je često snimao sa strašnim mamurlukom.
Kada je 2001. krenuo paralelno da snima 'Prijatelje' u Los Anđelesu i 'Poziv za Saru' u Dalasu, počeo je da pije votku kao vodu. Kako je i sam priznao, na snimanju je spavao, a kada je bio budan, tresao se. Ali nešto se ipak dogodilo. Tog 23. oktobra 2001., dok je ležao u hotelskoj sobi u Dalasu, odlučio je da nazove roditelje i da traži pomoć.
'Nisam se otreznio jer sam mislio da to treba, već zato što sam bio uveren da neću živ dočekati sledeći dan', priznao je. Odleteo je u Los Anđeles, u kojem su ga dočekali roditelji i odveli u rehabilitacioni centar. Tog puta bilo je nešto drugačije - on sam nije želeo da umre.
Nakon dva i po meseca napokon je došao sebi, vratio se na snimanja i završio sve. Ali ni tu nije bio kraj svim njegovim problemima - 2011. se ponovo prijavio u rehabilaticioni centar kako bi nastavio s lečenjem, a sve da bi se rešio zavisnosti. Na sreću, zavisnost mu nikada nije oduzela smisao za humor, ali zato ga je izobličila u fizičkom smislu.
'Ne možeš se izlečiti od svega kroz što sam ja prošao preko noći. To je proces koji dugo traje i ide se dan po dan', rekao je Peri i dodao: 'Imao sam mnogo uspona i padova u svom životu i naučio sam puno iz svojih neuspeha.'
Zbog svega što je prošao čak je razmišljao o otvaranju kuće za pomoć alkoholičarima, ali to na kraju nije zaživelo, a svi su zabrinuti nakon njegovih najnovijih fotografija jer se ponovno fizički izobličio i bukvalno je neprepoznatljiv. Svi se mogu samo nadati kako je to samo loša faza i da nije još jednom krenuo lošim putem.
