Areta Frenklin, čije ime će zauvek ostati urezano u istoriju muzike, rođena je 25. marta 1942. godine kao peto dete u porodici sveštenika Klarensa La Vona Frenklina i pevačice i pijanistkinje Barbare Sigers. Već pre njenog dolaska na svet, porodica Frenklin je bila bogata muzičkom tradicijom, ali takođe su se suočavali s izazovima. Klarens i Barbara su već imali tri ćerke i jednog sina pre nego što se Areta rodila, ali nesuglasice su na kraju doveli do njihovog razvoda kada je Areti bilo svega šest godina. Ovaj tragični prekid braka bio je prekretnica u životu mlade Arete i ostavio je dubokog traga na njenom emotivnom i umetničkom razvoju.
Nakon razvoda svojih roditelja, Areta se zajedno sa svojim sestrama i bratom preselila kod svoje bake Rejčel Frenklin. Baka Rejčel je postala njena najveća podrška i bila je osoba koja ju je hrabrila da istraje u muzici. Areta je pokazivala izuzetan talenat veoma rano u životu, a baka Rejčel je prepoznala njen potencijal i podržavala ju je u razvoju njenih muzičkih veština.
Međutim, sudbina nije bila naročito blaga prema mladoj Arete. Kada je imala samo deset godina, izgubila je svoju majku nakon kratke, ali teške, bolesti. Ova tragedija duboko je pogodila mladu devojčicu i ostavila je sa velikom prazninom u srcu. Gubitak majke bio je još jedna prepreka koju je morala prevazići na svom putu ka slavi.
Uprkos teškoćama i gubicima koje je pretrpela u detinjstvu, Areta nije odustala od svoje strasti prema muzici. Već u ranoj mladosti, postala je izuzetno talentovana pijanistkinja i pevačica, nastupajući u crkvi svog oca i drugim lokalnim događajima. Njen glas je odražavao dubinu njenih emocija i iskustava, a muzika je postala način izražavanja i terapija za njeno duševno blagostanje.
Kroz mnoge izazove i prepreke koje su se pojavile na njenom putu,Areta Frenklin je uspela da postane ikona muzičke industrije. Njena izvanredna muzička karijera obuhvatala je hitove poput "Respect", "Natural Woman" i "Chain of Fools", koji su ostavili neizbrisiv trag u svetu muzike. Njen neizmerni talenat i neumoran rad inspirisali su generacije umetnika i obožavalaca širom sveta.
Nakon njenog preranog odlaska pre pet godina, svet je izgubio ne samo izvanrednu pevačicu, već i snažnu ženu koja je uspela da se izbori sa životnim izazovima i postane legendarna figura u muzičkoj istoriji.
"Ne mogu čak ni da se setim kako je izgledao moj život dok su mama i tata bili zajedno," reče pevačica dok je sećanje na njeno detinjstvo preplavljivalo njenu misao. "Sve što pamtim su te česte svađe između njih, a mi, moje sestre i ja, pokušavale smo da pobegnemo od tog haosa puštajući što glasniju muziku. Bilo je to naše sklonište od ružnih reči koje su jedno drugom upućivali. Možda zvuči grubo, ali iskreno, bilo mi je pomalo olakšanje kada su se na kraju rastali i poslali nas kod bake, koju smo od milošte zvali Big mama."
Ovih reči su odjeknule u tišini prostorije dok je Areta razmišljala o vremenima kada je njeno detinjstvo bilo obeleženo konfliktima i nesigurnošću. Njena porodica je bila podložna stalnim svađama i napetostima, a mlada Areta je često tražila utočište u muzici kako bi izbegla stvarnost koja je bila ispunjena neprijateljstvom među roditeljima.
Smrt majke i odlazak oca su bili događaji koji su dramatično izmenili njen život. Nakon što je izgubila majku, Areta se suočila s velikom odgovornošću. Iako je imala podršku bake i tetki, osećala se kao da je izgubila detinjstvo. Postala je briga za svoje sestre, a i one za nju. Nedostatak roditeljske ljubavi i pažnje postao je očigledan u njenom životu, ostavljajući dubok emocionalni ožiljak.
Međutim, uprkos svim izazovima, Areta nije dozvolila da je život savlada. Sa trinaest godina je počela ozbiljno da se bavi pevanjem, pronalazeći utehu i izražavanje svojih osećanja u muzici. Već sa četrnaest godina, snimla je svoj prvi album crkvene muzike pod nazivom "Songs of Faith", što je bilo samo početak njene izvanredne karijere.
Njeno iskustvo iz detinjstva, sa svim teškoćama i gubicima, oblikovalo je Aretu Frenklin kao umetnicu i osobu. Njena muzika postala je njen glas, način da izrazi svoju bol i radost. Kroz njene pesme, prenosila je svoju snagu i nadu publici širom sveta, ostavljajući neizbrisiv trag u svetu muzike i inspirišući mnoge da se bore za svoje snove i prevaziđu životne prepreke.
Međutim, iste godine kada je objavila svoju prvu ploču, Areta je zatrudnela pa je na neko vreme morala da se povuče iz posla, a kasnije se opredelila za pop muziku. O svojoj trudnoći nikada nije volela da priča, a činjenica da je i posle dve godine po drugi put ostala u blagoslovenom stanju i da ponovo nije želela da otkriva detalje, navela je medije da pomisle kako je u tom periodu bila u ljubavi sa oženjenim čovekom.
"Veoma mlada sam postala majka. Sa četrnaest godina rodila sam sina Klarensa, a posle dve godine i Edvarda. Nikada im nisam rekla ko im je otac, niti ću to učiniti. Znam da je to sebično, ali jednostavno to je tajna koju ću odneti u grob", kaže dama koja se zbog greške iz mladosti kasnije godinama kajala.
Kako bi nastavila sa karijerom koja joj je tada značila mnogo, sinove je ostavila kod bake Rejčel koja je i nju odgajala. Iako joj je to tada izgledalo kao idealno rešenje, danas taj postupak navodi kao fatalnu grešku koju pripisuje svojoj nezrelosti. "Istinita je izreka: Mladost ludost! Znam da u tom trenutku nisam bila dobra majka, napravila sam grešku što sam sinove ostavila kod moje bake, ali nisam imala izbora.
Bio mi je potreban novac da bih ih izdržavala, a umela sam jedino da pevam. Njima nikada ništa nije falilo u materijalnom smislu, ali se kajem što sam im uskratila majčinsku ljubav i zameram sebi što nisam učestvovala u njihovom odrastanju. Kasnije kada sam malo stala na noge i postala neko i nešto, trudila sam se da im se što više posvetim. Oni su moji zlatni dečaci", govorila je sada pokojna pevačica.
I dok je Aretina karijera išla uzlaznom putanjom, a narod je sve više voleo i divio se njenom glasu, turbulentnim ljubavnim životom počela je da skreće pažnju javnosti ka sebi kao ženi, a ne samo kao pevačici. Početkom šezdesetih godina prošlog veka strasno se zaljubila u kućnog prijatelja svoje porodice Teda Vajta, a iako se njen otac žustro protivio toj ljubavi, njih dvoje su se venčali 1961. godine.
Areta, koja je postala sinonim za neponovljivu muzičku virtuoznost i dušu, podelila je svoju životnu priču sa strašću i iskrenošću. Njena sudbina bila je isprepletana sa životom, ljubavlju i muzikom, a njene reči odražavale su duboku veru u sopstvene osećaje i snove.
Kada je Areta donela odluku da se uda za Teda, njenog izabranika, suočila se s oštrim protivljenjem svog oca. Bio je to trenutak kada je njena hrabrost i neustrašivost prvi put zasijala. Ignorišući sve negodovanje oko sebe, Areta je sledila svoje srce i svoj san. Bila je sanjar, osoba koja je verovala da ljubav može nadići sve prepreke, pa čak i suprotstavljanje najbližih.
Njihova ljubav bila je poput savršenog dueta. Ted je postao njen menadžer, a zajedno su putovali kroz svet muzike. Sve je izgledalo kao bajka, a vrhunac njihove sreće bio je rođenje sina Tedi 1964. godine. Međutim, kako to često biva u životu, s vremenom su se odvojili, a njihova romantična harmonija zamutila se. Bez obzira na napore da spasu svoj brak, bajka je završila nakon devet godina. Areta nije osećala tugu niti razočaranje, bila je spremna za novo poglavlje svog života.
U tom trenutku, činilo se da će ljubav ostati samo uspomena, jer je naučena da se voli samo jednom u životu. No, Areta nije ostala zarobljena u prošlosti. Umesto toga, otkrila je da je ljubav mnogostrana i da se može javiti više puta. To je bila prava lekcija o životu, i Areta ju je usvojila sa zahvalnošću.
Nakon razvoda, započela je romansu s Kenom Konginhanom, čovekom koji joj je pomogao organizovati turneje. Iako su novine spekulisale da je Ken bio razlog za kraj njenog prvog braka, njih dvoje su delovali kao savršen spoj. Sedam godina su proveli zajedno i tokom tog vremena dobili su sina Kelfa.
Ken je probudio u Areti strast prema muzici i pokazao joj da je moguće voleti bez ikakvih rezervi. Njihov sin Kelf postao je plod dubokog razumevanja i emocija koje su ih povezivale. Ipak, nakon sedam godina, shvatili su da je vreme da se raziđu i vrate onom periodu kada su bili samo dobri prijatelji.
Aretina priča bila je priča o ljubavi, snovima, promenama i iskustvu koje je dovelo do njenog imena uvrštenog u kuću "Rock and Roll Hall of Fame". Njena hrabrost da sledi svoje srce i veruje u ljubav iznova i iznova ostaje inspiracija za sve nas.
Sećanje na Aretu Frenklin će zauvek živeti kroz njenu muziku i inspiraciju koju je pružila mnogima, dok njena životna priča ostaje podsetnik na snagu ljudskog duha i moć muzike da izrazi najdublje emocije.
Dve godine pošto se rastala od svog emotivnog partnera u miru i slozi, upoznala je glumca Glina Turmana koji je redovno dolazio u crkvu njenog oca. I u njega se zaljubila na prvi pogled, a venčali su se posle nekoliko meseci zabavljanja. Ipak, i to poglavlje njenog života završilo se razvodom, a onda je rešila da se više ne predaje tako lako muškarcima.
"Sve moje partnere volela sam čistog srca i bila im verna kako samo žena ume da bude. Zbog svih njih sam noću plakala jer su me bolele sitnice, nepravde i svađe. Ne volim da se prepirem i zato sam i odlazila od njih, a od Glina sam se razvela posle šest godina. Toliko je bilo sasvim dovoljno da budemo zajedno, a sve ostalo bilo bi mučenje i za njega i za mene. Posle njega donela sam konačnu odluku: ne predajem se više tako lako. Moj najveći problem je što sam, iako mnogi tvrde sa godinama postala mudrija i zrelija, uvek slušala ovo moje ludo srce koje kuca u ritmu soula i džeza i stalno mi nadvija nad glavom neki crni oblak tuge i čemera kog nikako ne mogu da se oslobodim", pričala je pevačica.
Kao najmlađa u porodici, Areta je nadživela sve sestre i brata i teško je podnela svaki put kada je smrt zakucala na vrata nekog njenog bližnjeg, ali kako je vreme prolazilo, naučila je da živi i sa tim osećajem.
"I kada sam bila mlađa, a i sada, uvek sam bila veliki borac i nisam želela da zavisim ni od koga. To nije lako, ali čovek ni ne zna na šta je sve spreman i koliki teret može da ponese dok mu ga život ne servira. Najteže mi je bilo kada sam počela da gubim članove porodice. Tada mi se srce raspadalo, a duša mi je plakala, iako moje suze niko nikada nije video", tvrdi dama koja u svojoj kolekciji ima osamnaest Gremi nagrada.
Kao žena koja je oduvek bila borac za ljudska prava, Areta je često u svom životu isticala da se njen svet sastoji od muškaraca koji su njena snaga i podrška u svakom teškom trenutku koji je preživela.
- Moji sinovi su moj svet. Oni su moja sigurna luka i drago mi je što se svi vole, iako nisu od istih očeva. Mi smo mala vojska koja se drži zajedno i bori se kako zna i ume u ovom surovom svetu. Iako mnogi tvrde da sam hrabra i neustrašiva, da nema njih verovatno bih do sada mnogo puta umrla i predala se, ali mi oni svojim postojanjem to nikada nisu dozvolili. Hvala im zbog toga do neba. Možda nisam bila uvek uz njih, nisam bila mama u klasičnom smislu te reči, ali sam ih uvek volela više od sebe i žrtvovala se zbog njih. Oni to osećaju pa se zbog toga tako dobro slažemo - kaže pevačica.
Iako joj niko, kada je reč o njenom glasu, nikada ništa nije mogao da zameri, zbog boje svoje kože ponekad nije dobijala priznanja koja je zasluživala, a sve se promenilo prošle godine kada je zapevala na inauguraciji predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame.
- Uvek sam se borila za rasnu ravnopravnost, ali u ovom okrutnom svetu moj narod je mnogo propatio. Konačno, pre par godineakada je Barak Obama postao naš predsednik, shvatila sam da je došlo vreme da smo svi jednaki i drago mi je da sam to doživela - kaže Areta.
