Naša najznačajnija institucija kulture, Narodni muzej u Beogradu, otvoriće danas vrata posetiocima, koji će imati priliku da vide između tri i četiri hiljade eksponata od 400.000 artefakata, koliko muzej poseduje.
Izloženi artefakti pripadaju periodu između 7. veka pre nove ere do polovine 20. veka.
Koliko je otvaranje muzeja za publiku veliki kulturni, pa i društveni događaj, svedoči činjenica da će, na primer, ljudi koji su išli u osnovnu školu kada je Narodni muzej zatvoren sada imati priliku da svoju decu upoznaju sa izuzetnom riznicom umetnina koju muzej poseduje.
Za samo otvaranje, večeras priprema se multimedijalni spektakl na Trgu Republike, a očekuje se nekoliko stotina gostiju. Muzej će biti otvoren cele noći, sve do 22 časa 29. juna.
Naredna dva dana, 30. juna i 1. jula, ulaz će biti besplatan, a Muzej će raditi od 10 do 22 sata, dok 3. jula počinje uobičajeno radno vreme.
U Muzej će se, kako je još ranije najavljivano, ulaziti iz Vasine ulice, gde će posetioci prvo ugledati karijatide Ivana Meštrovića, a izlaziće se na Trg Republike.
Među brojnim vrednim umetničkim delima veliku pažnju izaziva Zbirka srpskog slikarstva 18. i 19. veka, koju čini više od 1.500 radova.
Među retkim ostvarenjima 18. veka, posebno mesto imaju slike Teodora Ilića Češljara i Teodora Kračuna, dok su umetnici 19. veka zastupljeni dragocenim radovima Konstantina Danila, Nikole Aleksića, Dimitrija Avramovića, Uroša Kneževića, Katarine Ivanović, Stevana Todorovića, Đure Jakšića, Đorđa Krstića...
Ovoj zbirci pripada i opus autora čiji životi su spojili 19. i 20. vek, poput Paje Jovanovića ili Uroša Predića.
Eksponati nove stalne postavke Muzeja biće izloženi na tri nivoa, a prizemlje, atrijum sa bočnim prostorijama, rezervisan je za arheološku zbirku, u kojoj najstariji predmet datira od pre 400.000 godina, dok će u nekadašnjim trezorima banke biti predstavljena bogata numizmatička zbirka - od prvog kovanog novca na ovom tlu s kraja 6. veka pre nove ere, do danas.
Kustos Narodnog muzeja, arheolog Adam Crnobrnja naglašava da su pri selekciji predmeta, koji će ući u postavku, vodili računa ne samo da to budu najstariji, najređi, najlepši artefakti, ono što publika želi da vidi i ono što mora da se predstavi, već da svi predmeti zajedno ispričaju jednu priču.
"Vodilo se računa da ne stoje sami za sebe i ne prezentuju određeni segment prošlosti, već da korespondiraju jedni sa drugima, da svi zajedno mogu da ispričaju interesantnu priču tla na kome živimo, ne samo našeg naroda, već i naroda koji su živeli hiljadama godina pre nas na ovom tlu", objasnio je Crnobrnja za Tanjug.
On skreće pažnju da Narodni muzej čuva artefakte mnogo starije od Lepenskog vira, te će tako prvi put biti izložen deo vilice homenina stare oko 400.000 godina, koja je otkrivena u istraživanjima koje je Narodni muzej vodio ili u njima učestvovao u proteklih 15 godina.
"Vilica homenina donosi novu priču o naseljavanju homenina, a kasnije i hominida, naših direktnih predaka, ne samo na Balkanskom poluostrvu nego i u Evropi. Skulpture s Lepenskog vira su među najstarijim monumentalnim skulpturama, ne samo kod nas nego i svetu. Tu je i vinčanska kultura, jer je Narodni muzej i započeo iskopavanja u cuvenoj Vinči. U prizemelju će biti i numizmatička postavka, koja prati period od pojave prvoga novca na našem tlu i najstarijeg kovanog novca s kraja 6. veka p.n.e pa maltene do današnjeg", kaže Crnobrnja.
Na prvom spratu biće predstavljena srednjovekovna materijalna kultura i umetnost, sa arheološkim blagom do kasnog srednjeg veka, kao i bogata kolekcija ikona.
"Biće izloženo ono što je prikupljeno u arheološkim istraživanjima proteklih decenija, videće se i mozaici iz manastira Svetih Arhanglea kod Prizrena, puno predmeta sa Novog Brda, našeg važnog srednjevekovnog grada", rekao je Crnobrnja.
Na drugom spratu će biti jugoslovensko i srpsko slikarstvo do sredine 20. veka i izbor iz zbirke strane umetnosti.
"Mi se dičimo delima strane umetnosti koja je atraktivna zbog velikih imena, ali je mnogo važnija nacionalna sa najreprezentativnijim delima naših autora do sredine 20. veka", naglašava Crnobrnja.
On je pojasnio da se postavka Narodnog muzeja završava delima nastalim do 1950. godine, zbog podele rada između muzeja, pa zahvaljujući Muzeju savremene umetnosti, koji je prošle godine otvoren, "građani neće ostati uskraćeno ni za jedan period umetnosti na našem tlu".
"Onde gde mi završavamo, nastavlja Muzej savremene umetnosti", dodao je jedan od 30 kustosa koji su zajedno sa konzervatorima i saradnicima iz pedagoške službe radili na postavci.
Crnobrnja kaže da veći deo predmeta, koji će biti izloženi u okviru stalne postavke morao da prođe kroz veći ili manji konzervatorski tretman. On napominje da će postavka biti prilagođena i novim medijima.
"Pre 15 godina nije bilo "tačskrin" ekrana, sada nam to donosi mogućnost inoviranja postavke u prvom trenutku, bez promene predmeta, a pedagoške službe su isplanirale programe za različite ciljne grupe posetilaca", rekao je Crnobrnja, koji smatra da stalne postavke ne treba da traju po 20-30 godina, jer se dolazi do novih saznanja koja vode do reinterpretacije tumačenja predmeta i pružaju mogućnosti njihovog drugačijeg izlaganja.
"Predmeti koji nisu izloženi takođe predstavljaju veliko blago koje će nam pomagati da postavku osvežavamo, inoviramo i učinimo je interesantnijom", dodao je on.
Slogan programa otvaranja Narodnog muzeja jeste "Da li se (pre)poznajemo?", a Crnobrnja skreće pažnju da su pojedine ankete pokazale da neki čak ni zgradu Narodnog muzeja ne prepoznaju.
On ističe da je prostor muzeja mali za zbirku koju ta institucija čuva i za postavku kakvu Srbija zaslužuje, ali kaže da je izuzetno važno da je posle mnogo decenija muzej temeljno rekonstruisan.
"Sve instalacije su promenjene, ugrađeni su najsavremeniji bezbednosni sistemi, uvedena klimatizacija, te su konačno stvoreni uslovi za adekvatno čuvanje neprocenjivog blaga i bezbedniji rad svih zaposlenih", zaključuje kustos.
