Za pravoslavne vernike, danas je počeo sedmonedeljni Vaskršnji ili Časni post (jer obuhvata vreme stradanja Hristovog i njegovog razapinjanja na Časni krst). Ovaj post traje od Čistog Ponedeljka do Blagovesti.
Post je višedimenzijskog karaktera i ni u kom slučaju nije odricanje od hrane i izgladnjivanje, jer po rečima svetih Otaca: "Mi nismo teloubice, već strastoubice".
Post u hrišćanstvu ne predstavlja samo odricanje od masne ili mrsne hrane, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju. Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu praznika.
Prvi dan pravoslavnog Časnog posta je Čisti ponedeljak, koji dolazi posle Bele nedelje, koja je vrhunac slavlja pred post u koji treba ući dostojanstveno i sa što manje grehova.
Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenuju Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja.
Post i gladovanje: Evo zašto je dobro da čišćenje duše i tela sprovedemo baš sad!
Čista nedelja, prva nedelja Vaskršnjeg posta negde se naziva i Todorova, Teodorova, Tudorova nedelja. Prvih dana Čiste nedelje se ne pale ognjišta i žene ništa ne kuvaju, nego se jede ranije spremljena hrana. Prvih dana muškarci jednoniče, tj. ništa ne jedu u toku dana dok se ne smrkne.
Do četvrtka se ne koristi kašika, devojke ne nose nikakav nakit, nigde se ne igra i ne peva. Uveče je sva porodica na okupu, a deca kokaju kokice, što je mnogima jedina večera. U selima oko Pčinje sekaže da se ne valja jesti sve dok ne izađe zvezda Karavanka.
Na Čisti ponedeljak, žene spremaju i čiste kuću, deca i odrasli se kupaju, šišaju i briju.
Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Hilandarski pasulj, najlepši recept sa Svete gore: Bez njega post ne može da prođe!
